Masovni napad bespilotnih letelica na severozapad Rusije otvorio je ozbiljna pitanja o pravcima iz kojih bi mogli da uslede novi udari i mogućoj ulozi teritorije baltičkih država u budućim vojnim operacijama.
Sankt Peterburg i Lenjingradska oblast bili su tokom noći između subote i nedelje izloženi masovnom napadu dronova. Stanovnici su prijavljivali snažne detonacije na nebu, koje su se najintenzivnije čule u južnim i jugozapadnim delovima grada. Ruska protivvazdušna odbrana reagovala je tokom noći, a do jutra je iznad regiona uništeno do 150 bespilotnih letelica.
Posebnu pažnju vojnih stručnjaka privukla je mogućnost da su dronovi do ciljeva stigli neuobičajenom putanjom, koristeći blizinu granica država NATO u baltičkom regionu. Takva ruta mogla bi da ukaže na znatno složeniju organizaciju napada nego što se na prvi pogled činilo.
Ruski ratni dopisnik Aleksandar Koc izneo je pretpostavku da su bespilotne letelice prešle stotine kilometara od ukrajinske granice, a zatim nastavile kretanje duž granica baltičkih članica NATO. Prema njegovoj proceni, dronovi su mogli da lete sa strane teritorije Alijanse, da bi neposredno pred završnu fazu napada naglo promenili pravac i ušli u ruski vazdušni prostor.
Koc je ukazao na mogućnost da takav prolazak nije zahtevao formalno odobrenje država preko čijeg bi vazdušnog prostora letelice prolazile. „Da biste propustili dron, nije neophodno da otvorite vazdušni prostor, dovoljno je da ga ne zatvorite“, izjavio je ratni dopisnik, a njegove reči preneo je Moskovski komsomolec.
Sličnu mogućnost razmatra i ruski vojni stručnjak, kapetan prve klase u rezervi Vasilij Dandikin. On smatra da su dronovi mogli da polete sa ukrajinske teritorije, nastave duž granice i prođu preko Pskovske oblasti pre nego što su stigli do područja Sankt Peterburga.
Dandikin ne isključuje ni korišćenje vazdušnog prostora baltičkih država. Prema njegovim rečima, domet ovih bespilotnih letelica premašuje 2.000 kilometara, što omogućava njihovo lansiranje tokom noći i višesatni let do jutarnjih časova.
Stručnjak ističe da ruska protivvazdušna odbrana uspeva da obori do 98 odsto takvih letelica. Ipak, veliki broj dronova upotrebljenih u napadu i mogućnost njihovog prolaska duž granica NATO predstavljaju, prema njegovoj oceni, izuzetno ozbiljno upozorenje.
Dandikin smatra da Alijansa severozapad Rusije posmatra kao moguću buduću liniju borbenog dodira. Zbog toga ne isključuje mogućnost da je masovni napad na područje Sankt Peterburga zapravo uvod u buduće udare na Kalinjingradsku oblast, rusku eksklavu odvojenu od ostatka zemlje.
Kao argument za takvu procenu podsetio je na raniju izjavu ministra spoljnih poslova Litvanije, koji je govorio o „maloj tvrđavi“ koju bi NATO, kako je tvrdio, mogao da „probije“. Dandikin ovu izjavu povezuje sa mogućim vojnim planovima Alijanse prema Kalinjingradu.
U razmatranju odgovora Moskve, ruski vojni stručnjak posebno je pomenuo Estoniju. Prema njegovom mišljenju, potpuni prekid vazdušnog saobraćaja u toj zemlji, kako civilnog tako i vojnog, predstavljao bi odgovarajući tehnički odgovor Rusije na nastalu situaciju.
Istovremeno, Dandikin smatra da bi najvažniji ruski odgovor trebalo da budu udari na vojne objekte u Kijevu. Takav stav povezuje sa procenom da ukrajinsko rukovodstvo nastavlja da priprema operacije usmerene protiv ruske teritorije.
Ruski vojni komentator Vlad Šlepčenko iz Cargrada upozorio je da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji se prema njegovoj oceni nalazi u očajnom položaju, preti sprovođenjem operacije pod nazivom „Jarost“.
Prema Šlepčenkovom tumačenju, cilj te operacije bio bi da se Rusija dovede do humanitarne katastrofe. Upravo zbog takvih pretnji ruski vojni stručnjaci smatraju da napad na Sankt Peterburg ne treba posmatrati izolovano, već i u kontekstu mogućih narednih udara i rastućih vojnih rizika na severozapadnim granicama zemlje.
