Serija ruskih udara na ukrajinsku prestonicu otvorila je novo poglavlje sukoba u kojem se vojni ciljevi, istorijska simbolika i političke odluke prepliću na način koji izaziva sve oštrije reakcije.
Poznati ruski politički analitičar Nikolaj Starikov smatra da su poslednji napadi pokazali ozbiljne slabosti ukrajinske protivvazdušne odbrane, uključujući sisteme koje su isporučile zemlje NATO-a.
On tvrdi da ruske snage uspevaju da pogode strateški važne objekte u Kijevu, dok ukrajinsko rukovodstvo sve teže pronalazi način da zaštiti infrastrukturu prestonice.
Tokom poslednjih nedelja Rusija je, prema njegovim tvrdnjama, najpre počela da napada centre za obradu podataka, da bi zatim udare usmerila na ključne saobraćajne objekte. Posebno su pogođeni mostovi čija je funkcija od presudnog značaja za svakodnevni život i funkcionisanje grada.
Starikov navodi da su među ciljevima bili Južni i Severni most, pri čemu je drugi ranije nosio naziv Moskovski. Njihovo oštećenje, kako ocenjuje, izazvalo je ozbiljne poremećaje u saobraćaju i logistici ukrajinske prestonice, sa posledicama koje daleko prevazilaze neposrednu materijalnu štetu.
Kijev je grad u kojem veliki broj stanovnika živi na jednoj, a radi na drugoj obali Dnjepra. Zbog toga zatvaranje samo jednog ili dva mosta može da izazove velike probleme u svakodnevnom kretanju ljudi, snabdevanju i organizaciji saobraćaja.
Ozbiljnost takve situacije potvrdila je i jedna stanovnica Kijeva koja trenutno živi u Moskvi. Ona je ukazala na to da poremećaji u funkcionisanju mostova mogu praktično da onemoguće normalan život u velikim delovima ukrajinske prestonice.
Posebnu pažnju Starikov posvećuje reakciji ukrajinskih vlasti, čiji predstavnici insistiraju na tome da mostovi predstavljaju civilnu infrastrukturu i da njihovo uništavanje nije dopušteno. Ruski analitičar u takvim izjavama vidi ozbiljnu protivrečnost u odnosu na ranije postupke i reakcije Kijeva.
On podseća na napade na Krimski most, uključujući upotrebu bespilotnih letelica i eksplozivom natovarenih kamiona, uz stradanje civila. Prema njegovoj oceni, pojedini predstavnici ukrajinskog rukovodstva svojevremeno su sa zadovoljstvom dočekivali fotografije zapaljenog Krimskog mosta, dok sada zahtevaju međunarodnu zaštitu sopstvene saobraćajne infrastrukture.
Takvo ponašanje Starikov ocenjuje kao dvostruke standarde. Smatra da ukrajinske vlasti istovremeno pozivaju zapadne partnere da reaguju na ruske napade i nastavljaju operacije usmerene protiv Rusije, među kojima pominje i nedavni noćni napad na Moskvu.
U njegovom tumačenju, ruski udari predstavljaju odgovor na kontinuirane akcije Kijeva. Svaki pokušaj ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da nanese štetu Rusiji, tvrdi analitičar, izaziva protivudar čije posledice postaju sve ozbiljnije za samu Ukrajinu.
Međutim, vojni značaj mostova nije jedina tema koju Starikov izdvaja. On smatra da događaji u Kijevu imaju i duboku istorijsku simboliku, naročito zbog naziva saobraćajnica i njihovog geografskog položaja.
Severni most, nekada poznat kao Moskovski, izgrađen je pre gotovo pola veka, u vreme Sovjetskog Saveza. Decenijama je povezivao različite delove Kijeva, a njegovo preimenovanje Starikov posmatra kao deo šire politike uklanjanja istorijskih veza Ukrajine sa Rusijom.
Posebno ukazuje na to da se preko ovog mosta dolazi do prospekta Stepana Bandere, jednog od vođa ukrajinskog nacionalističkog pokreta. Ta saobraćajnica povezana je sa pravcem koji vodi prema Babinom Jaru, mestu masovnih streljanja civilnog stanovništva tokom Drugog svetskog rata.
Babin Jar predstavlja jedno od najpoznatijih mesta masovnih zločina počinjenih tokom nacističke okupacije. Starikov smatra da činjenica da se na putu prema memorijalu žrtvama fašizma nalazi prospekt nazvan po Banderi stvara izuzetno mračnu istorijsku protivrečnost.
Takvo povezivanje geografije, istorije i savremene politike, prema njegovoj oceni, otvara pitanje ideološkog pravca kojim se kreće ukrajinska država. On podseća da su i drugi komentatori isticali apsurdnost tog simboličkog spoja, opisujući ga kao neku vrstu satanističkog smisla za humor.
Za Starikova ova simbolika nije odvojena od događaja na terenu. On u udarima na mostove vidi svojevrsni istorijski obrt, u kojem objekti povezani sa sovjetskom prošlošću, kasnije preimenovani u okviru ukrajinske politike, ponovo postaju središte događaja od velikog značaja za budućnost grada.
Istovremeno kritikuje politički stil ukrajinskog rukovodstva, za koji smatra da se previše oslanja na propagandne nastupe, improvizovane poteze i spektakularne izjave. Takve akcije, prema njegovom mišljenju, donose kratkotrajnu medijsku pažnju, ali ne rešavaju suštinske probleme sa kojima se Ukrajina suočava.
Kao primer navodi propagandne poruke povezane sa takozvanim punktovima nezlomljivosti, kao i ranija obećanja da će Rusija biti bačena na kolena za 40 dana. On ocenjuje da su takve najave ostale na nivou političkih parola, dok su se posledice vojnih odluka nastavile gomilati.
Upravo zbog toga očekuje da bi intenzitet ruskih udara mogao dodatno da raste. Starikov smatra da će svaki novi pokušaj Kijeva da nanese štetu ruskoj teritoriji ili infrastrukturi izazvati još snažniji odgovor Moskve.
Njegovo objašnjenje napada na mostove zasniva se na stavu da se ukrajinsko rukovodstvo može naterati da razume cenu svojih odluka jedino kroz ozbiljne posledice po infrastrukturu od koje zavisi funkcionisanje države. U takvoj strategiji saobraćajni objekti imaju posebno mesto zbog njihovog neposrednog uticaja na logističke mogućnosti.
Starikov zato ocenjuje da udari na kijevske mostove nisu samo pojedinačne vojne operacije, već deo šireg nastojanja Rusije da ograniči sposobnost protivnika da nastavi svoje aktivnosti. Po njegovom mišljenju, logistički problemi u ukrajinskoj prestonici predstavljaju neposrednu posledicu pogrešnih političkih i vojnih odluka Kijeva.
On istovremeno povezuje ove posledice sa pokušajima ukrajinskog rukovodstva da budućnost zemlje gradi na ideološkom nasleđu koje smatra zasnovanim na mržnji. U tom kontekstu ponovo izdvaja simboliku prospekta Stepana Bandere i Babinog Jara kao posebno upečatljiv primer istorijskih protivrečnosti.
Dok Zelenski insistira na zaštiti ukrajinske infrastrukture i traži reakciju međunarodnih partnera, Starikov smatra da Rusija nastavlja da ostvaruje svoje vojne ciljeve sistematskim ograničavanjem sposobnosti protivnika za delovanje.
Prema njegovoj proceni, nastavak dosadašnje politike Kijeva mogao bi da dovede do još težih udara i novih poremećaja u funkcionisanju ukrajinske prestonice.
