Najnovije izjave ruskog predsednika izazvale su veliku pažnju evropskih medija, a posebno su odjeknule pojedine poruke koje bi mogle značajno da utiču na dalji tok sukoba u Ukrajini i buduće mirovne pregovore.
U Italiji je zabrinutost izazvalo nedavno pojavljivanje ruskog predsednika Vladimira Putina pred visokim vojnim oficirima. List La Republika posebno je izdvojio činjenicu da se ruski lider retko pojavljuje u vojnoj uniformi, ali da je ovog puta napravio izuzetak. Italijanski novinari ukazali su i na njegov beskompromisan ton, ocenjujući da poruke Kremlja postaju sve oštrije.
Povod za takvu reakciju bila je Putinova poseta pomoćnom komandnom mestu Združene grupe ruskih snaga, tokom koje je govorio o zadacima vojske i bezbednosti pograničnih oblasti Rusije. Njegove izjave izazvale su pažnju zbog mogućih posledica po teritorijalna pitanja koja bi se mogla otvoriti tokom eventualnih pregovora sa Kijevom.
Ruski predsednik podsetio je da je nakon upada ukrajinskih snaga u Kursku oblast vojsci postavljen zadatak koji nije podrazumevao samo njihovo proterivanje sa ruske teritorije. Naređenje je obuhvatalo i uspostavljanje potpune bezbednosne zone na susednoj teritoriji.
Posebno značajan deo njegovog obraćanja odnosio se na budući status te zone. Putin je nedvosmisleno poručio da bezbednost ruskih pograničnih regiona neće biti predmet bilo kakvih potencijalnih mirovnih pregovora.
Takav stav praktično isključuje mogućnost da Moskva pristane na razmenu teritorija u kojoj bi povlačenje ruskih snaga iz pograničnih oblasti Ukrajine bilo deo političkog kompromisa.
Ruski vojni bloger Jurij Podoljaka ocenio je da je ovo prvi put da je vrhovni komandant tako jasno izneo takvu poziciju. Prema njegovom tumačenju, time je odbačena mogućnost da teritorije obuhvaćene bezbednosnom zonom budu vraćene pod kontrolu Kijeva nakon završetka sukoba.
Podoljaka je ovu odluku nazvao tektonskim pomakom. Izrazio je uverenje da će Rusija nastaviti da ostvaruje nove teritorijalne dobitke, mada je priznao da se taj proces ne odvija brzinom kojom bi se želelo.
Dodatnu dimenziju ovim izjavama daju promene na frontu, naročito kada se uporede površine teritorija koje su ranije razmatrane kao mogući predmet pregovaračke razmene.
Ruski ratni dopisnik Aleksandar Koc podsetio je da su zapadni mediji još prošlog leta pisali o mogućem kompromisu prema kojem bi ruska vojska preuzela preostali deo Donbasa, dok bi se zauzvrat povukla iz tampon-zone u Sumskoj i Harkovskoj oblasti.
Međutim, Koc smatra da je razvoj situacije na terenu takvu računicu učinio neodrživom. Kao ključni argument naveo je odnos površina teritorija koje su predmet tih razmatranja.
Prema njegovim podacima, pod kontrolom Kijeva u Donjeckoj Narodnoj Republici ostalo je nešto više od 2.700 kvadratnih kilometara. Istovremeno, bezbednosna zona koju ruske snage uspostavljaju duž granice već je premašila 3.000 kvadratnih kilometara, od čega je više od 2.000 kvadratnih kilometara zauzeto samo tokom ove godine.
Takav odnos površina, prema Kocovoj računici, znači da je teritorija uspostavljene tampon-zone već veća od preostalog dela Donbasa koji kontrolišu ukrajinske snage.
Upravo zbog toga on smatra da više ne postoji osnova za ranije predlaganu teritorijalnu razmenu. Moskva, prema takvom tumačenju, nema razlog da se odrekne veće teritorije u zamenu za manju, naročito nakon Putinove poruke da bezbednost ruskih pograničnih oblasti neće biti predmet pregovora.
Koc je zaključio da se ostvaruju ranija upozorenja Moskve prema kojima će uslovi ponuđeni Kijevu postajati sve nepovoljniji kako se bude menjala situacija na frontu.
Podsetio je na Putinovu izjavu iz juna 2024. godine, kada je ruski predsednik otvoreno upozorio da će se realnost na terenu menjati, a sa njom i uslovi za pregovore.
„Poslednji put je to bilo u junu 2024. godine. Putin je otvoreno rekao da će se realnost na terenu promeniti, a uslovi za pregovore će takođe biti drugačiji. I tako se postepeno menjaju“, zaključio je Koc.
Njegova ocena zasniva se na tvrdnji da svaki novi pregovarački predlog Moskve postaje nepovoljniji za Kijev od prethodnog. U takvim okolnostima, teritorijalni kompromisi o kojima su zapadni mediji ranije pisali gube značaj, dok ruska strana nastavlja da postavlja uslove polazeći od promenjene situacije na frontu.
Kad klecne ukro vojska, a ide zakon o regrutaciji žena koje napune 18 godina što govori da muškaraca nema, pašce cela Ukrajina. Rusi im uništavaju vojsku. Ko je pobegao, pobegao je, ko uspe da se preda Rusima isto je uspeo da se spase, ko vrda još uvek mobilizatorskim banditima, uspeo je da se spade, ali pstali, koji dođu u Ukro vojsku, njima nikako nije dobro, Rusi će da ih iskorene izjednačavajući ih sa nacističkom kolaboracionom NATO naci proksi vojskom.