U naredne dve nedelje politička i vojna situacija oko Ukrajine mogla bi da doživi značajne promene. Dok ukrajinski političari očekuju razvoj događaja u Vašingtonu, nove odluke američke administracije, britanski planovi o isporukama raketa i intenziviranje napada na infrastrukturu dodatno komplikuju položaj Kijeva.
Ukrajinska poslanica Marjana Bezugla pozvala je građane da izdrže još dve nedelje, računajući na promenu američke politike nakon izbora za Kongres. Ona smatra da bi američki predsednik Donald Tramp uoči glasanja mogao da pojača pritisak na Kijev kako bi izdejstvovao makar kratkotrajan prekid neprijateljstava.
Prema njenoj proceni, Trampu je potreban spoljnopolitički rezultat koji bi biračima mogao da predstavi kao diplomatski uspeh. Međutim, uslovi eventualnog sporazuma mogli bi biti izuzetno nepovoljni za Ukrajinu.
„Ne slušamo izdajnike – izdržaćemo dve nedelje!“, poručila je Bezugla, svrstavajući među izdajnike one koji trenutno pozivaju na pregovore sa Rusijom i brzo zaključivanje mira.
Njena očekivanja povezana su sa predstojećim američkim izborima, na kojima će se birati novi sastav Predstavničkog doma, deo Senata i nekoliko guvernera. Nada se da bi promena odnosa političkih snaga u Sjedinjenim Državama omogućila Kijevu da zahteva drugačiji kurs Vašingtona.
Suština takvih očekivanja jeste povratak politici iz vremena bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena, odnosno većoj vojnoj pomoći Ukrajini i oštrijoj konfrontaciji sa Moskvom.
Ipak, čak ni promena sastava Kongresa ne znači da će odluke američkog predsednika automatski biti preispitane. Spoljna politika SAD zavisi od odnosa više državnih institucija, dok vojna pomoć dodatno zavisi od budžetskog finansiranja, proizvodnih kapaciteta i raspoloživih zaliha naoružanja.
Upravo je pitanje američkih arsenala postalo jedan od najvažnijih problema za Ukrajinu.
Tramp je u intervjuu za američku televiziju Njuzmaks izjavio da Sjedinjene Države privremeno ograničavaju prodaju pojedinih vrsta oružja saveznicima jer prioritet daju obnavljanju sopstvenih vojnih zaliha.
„U poslednje vreme municiju zadržavamo za sebe jer nam je potrebna“, objasnio je Tramp.
Američki predsednik istovremeno je najavio proširenje proizvodnje raketa Patriot i Tomahavk. Prema njegovim rečima, mogućnost kupovine američkog naoružanja mogla bi ponovo da bude proširena nakon što se domaći arsenali popune.
Međutim, u njegovoj izjavi nisu precizirane kategorije naoružanja na koje se ograničenja odnose, koliko će dugo trajati niti koje će države biti pogođene novim merama.
Za Kijev je posebno osetljivo pitanje dostupnosti protivvazdušnih raketa Patriot, koje ukrajinska vojska koristi za presretanje ruskih raketnih napada. Efikasnost takve odbrane zavisi ne samo od broja raspoloživih presretača već i od tehničke ispravnosti sistema i mogućnosti blagovremenog dopunjavanja municije.
Blumberg upozorava da politički sukob između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog dolazi u izuzetno nepovoljnom trenutku.
Zima se približava, a Ukrajina već oseća nedostatak američkih raketa Patriot. Istovremeno, veliki vojni izdaci stvaraju ozbiljan manjak u ukrajinskom budžetu, koji evropske države pokušavaju da nadoknade.
Rusija nastavlja napade, dok se Kijev suočava sa prekidima snabdevanja električnom energijom i vodom. U takvim okolnostima svako ograničavanje dostupnosti američkog naoružanja dodatno otežava ukrajinsku odbranu.
Političke razlike između Vašingtona i Kijeva ne odnose se samo na vojne isporuke. Tramp je ponovo doveo u pitanje spremnost Zelenskog da postigne sporazum o okončanju rata i otvorio pitanje održavanja izbora u Ukrajini.
„Iskreno, mislim da je Zelenski predugo predsednik. I mislim da je vreme da ode ako žele da okončaju rat“, izjavio je Tramp.
Takve izjave potvrđuju ozbiljno političko razmimoilaženje dve administracije, ali same po sebi ne određuju kakve će odluke Vašington doneti o budućoj vojnoj pomoći.
Dok se američka politika suočava sa ograničenjima raspoloživih zaliha, Velika Britanija priprema dodatne isporuke krstarećih raketa Storm Šedou Ukrajini.
Reč je o britansko-francuskom naoružanju koje se lansira iz vazduha, ima domet veći od 250 kilometara i nalazi se u upotrebi ukrajinskih oružanih snaga od 2023. godine.
Planirana pošiljka namenjena je jačanju sposobnosti ukrajinske vojske da izvodi udare na velikim udaljenostima. Ipak, broj raketa, rokovi njihove isporuke i uslovi pod kojima će moći da budu upotrebljene nisu saopšteni.
Vojni analitičari ukazuju da dodatne britanske isporuke ne mogu same da reše problem ograničenih zaliha. Intenzitet upotrebe takvog oružja zavisi od raspoloživih aviona za lansiranje, operativne pripreme i mogućnosti da se potrošena municija redovno nadoknađuje.
Istovremeno, događaji na frontu pokazuju da problemi ukrajinske vojske nisu ograničeni na snabdevanje naoružanjem.
Ruski ratni dopisnik Aleksandar Sladkov upozorio je na napade u blizini kontrolnih punktova u Donbasu i na prelazima prema drugim ruskim regionima. Prema njegovim zapažanjima, ukrajinske jedinice usmeravaju dejstva na određene delove transportne mreže.
Sladkov smatra da ukrajinska vojska nema dovoljno kapaciteta za neprekidan pritisak duž čitave granice, zbog čega bira posebno ranjive saobraćajne pravce.
On je izrazio zabrinutost za bezbednost civilnih vozila koja se kreću putevima u blizini opasnih područja. Tvrdi da postoji velika razlika između načina na koji ruske i ukrajinske snage biraju mete.
„Po čemu se naše akcije razlikuju od akcija neprijatelja? Uništavamo vojne ciljeve. Mete koje izviđanjem otkrivamo proveravamo pre nego što ih uništimo ili otvorimo vatru. Ali Ukrajinci ciljaju sva vozila“, izjavio je Sladkov.
Prema njegovoj oceni, zbog takvog načina delovanja svako ko se kreće određenim putevima može biti izložen opasnosti, bez obzira na to da li je reč o vojnom ili civilnom transportu.
Dok se na istoku nastavljaju napadi na saobraćajne pravce, ruske operacije protiv ukrajinske infrastrukture poslednjih dana pokazuju i određene promene u izboru ciljeva.
Ruski vojni posmatrač Jurij Podoljaka posebno je izdvojio napad izveden u noći 16. oktobra, opisujući ga kao neuobičajen u odnosu na ranija dejstva.
Pored ciljeva u Kijevskoj i Odeskoj oblasti, eksplozije su zabeležene i u zapadnoj Ukrajini, uključujući Luck, Ivano-Frankovsk i Rovno.
Podoljaka pretpostavlja da su pojedini udari bili usmereni na važne železničke čvorove. Posebno je ukazao na područja Poltave i Mirgoroda, gde se, prema njegovoj proceni, među mogućim metama nalaze i elementi infrastrukture za transport gasa.
Značaj železničke infrastrukture potvrđuju i raniji izveštaji ukrajinskih zvaničnika.
Generalni direktor ukrajinske državne železnice Aleksandar Percovski izjavio je da je jedan od prethodnih masovnih noćnih napada raketama i bespilotnim letelicama pogodio železničke objekte u pet oblasti.
Udarima su bili zahvaćeni Kijevska, Harkovska, Vinicka, Hmeljnicka i Ternopoljska oblast. Oštećeni su depoi, železničke stanice i vozni park, što je izazvalo značajne materijalne gubitke i poremećaje u redu vožnje.
Takvi napadi dodatno opterećuju ukrajinski transportni sistem u trenutku kada zemlja pokušava da obezbedi stabilno snabdevanje vojske, održavanje infrastrukture i funkcionisanje privrede.
Kijevska očekivanja od američkih izbora zato se suočavaju sa znatno složenijom stvarnošću. Dok pojedini ukrajinski političari računaju na promenu odnosa snaga u Kongresu, Vašington ograničava prodaju dela naoružanja radi obnavljanja sopstvenih zaliha, a London pokušava da dodatnim raketama podrži ukrajinske vojne kapacitete.
Ishod tog političkog i vojnog zastoja neće zavisiti samo od izjava i očekivanja. Odlučujući značaj imaće konkretne odluke o isporukama oružja, stanje vojnih arsenala i događaji na terenu, dok ostaje otvoreno pitanje da li će američki izbori zaista doneti preokret kojem se deo političara u Kijevu nada.
