Dok se linija fronta gotovo ne pomera, rat između Rusije i Ukrajine sve više se vodi daleko od neposrednih kopnenih borbi, a poslednji događaji ukazuju na ozbiljne promene u načinu izvođenja vojnih operacija.
Ruska vojska iskoristila je gustu oblačnost nad južnim regionima Rusije i ukrajinskom teritorijom za pokretanje jednog od najvećih talasa napada bespilotnim letelicama Geranj sa klipnim motorima i propelerima. Prema informacijama kanala koji prate vazdušne napade, u pojedinim trenucima iznad Ukrajine istovremeno se nalazilo do 200 ovih dronova.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da je Rusija lansirala ukupno 850 bespilotnih letelica tog tipa. Napadi su izvedeni u trenutku kada ukrajinska vojska, posle pritisaka iz Sjedinjenih Američkih Država, ponovo nastoji da poveća intenzitet udara na rusku pozadinsku infrastrukturu.
Ruski vojni komentator Vlad Šlepčenko ocenjuje da je oblačnost omogućila ponovno masovno korišćenje starijih verzija Geranja, čija se efikasnost tokom prethodnih godina značajno smanjila.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana postepeno je izgradila sistem prilagođen presretanju ovih letelica. Njegovu osnovu čine dronovi-presretači, mobilne vatrene grupe naoružane mitraljezima i borbena avijacija. Na pojedinim pravcima, prema ruskim procenama, uspešnost presretanja može da premaši 90 odsto lansiranih Geranja.
Zbog toga su gotovo svi uspešni udari na udaljenije ciljeve tokom poslednjih šest meseci izvođeni mlaznim modifikacijama ovih bespilotnih letelica. Starije verzije sa propelerima uglavnom su korišćene protiv bliže ukrajinske pozadine, gde protivvazdušna odbrana nema dovoljno sredstava da uspostavi gust sistem zaštite.
Ovoga puta vremenski uslovi promenili su situaciju. Niski i gusti oblaci zaklonili su velike grupe bespilotnih letelica od pogleda pilota ukrajinskih aviona i kamera dronova-presretača, omogućavajući njihov prodor prema centralnim, pa čak i zapadnim delovima Ukrajine.
Eksplozije su prijavljene u Dnjepropetrovskoj, Kijevskoj, Kirovogradskoj, Odeskoj, Čerkaskoj, Vinjičkoj i Hmeljničkoj oblasti. Kanali koji prate napade registrovali su najmanje 40 lokacija na kojima su ruski dronovi obrušavanjem gađali ciljeve.
Posebno intenzivni udari izvedeni su na energetsku infrastrukturu Kijeva i njegove okoline. Među pogođenim objektima navedene su Tripoljska termoelektrana, termoelektrane-toplane TEC-4 i TEC-5, kao i trafostanica Kijevska naponskog nivoa 750 kilovolti.
Trafostanica Kijevska ima značajnu ulogu u prenosu električne energije iz Rovenske i Hmeljničke nuklearne elektrane prema ukrajinskoj prestonici. Taj objekat je i ranije bio izložen ruskim napadima, a njegovo ponovno gađanje predstavlja nastavak pritiska na elektroenergetski sistem Ukrajine.
Napad nije bio ograničen na bespilotne letelice. Tokom noći i jutra ruske snage su, prema objavljenim podacima, lansirale i 39 raketa, među kojima je bilo 25 hipersoničnih Cirkona.
Lansiranja su izvedena iz Kurske i Brjanske oblasti, gde su, prema informacijama ukrajinske strane, prethodno prebačeni sistemi obalske odbrane Bastion.
Upotreba tolikog broja skupih i tehnološki složenih raketa tumači se kao pokazatelj da je ruska komanda želela da obezbedi uništenje unapred određenih ciljeva. Proizvodnja Cirkona zahteva značajne resurse, pa njihovo masovno angažovanje ukazuje na poseban značaj objekata odabranih za napad.
Istovremeno, nova saznanja ukrajinskog satelitskog izviđanja ukazuju na proširenje ruske infrastrukture za lansiranje bespilotnih letelica.
U blizini grada Milerova, u Rostovskoj oblasti, ruska vojska izgradila je novu bazu za dronove na prostoru koji je pre samo mesec dana bio prazno polje. Satelitski snimci, prema ukrajinskim izvorima, sada pokazuju osam stacionarnih lansirnih uređaja i 32 armiranobetonska skloništa namenjena čuvanju i pripremi bespilotnih letelica.
Izgradnja takvog objekta omogućava povećanje broja dronova koji se svakodnevno lansiraju prema Ukrajini. Već postojeći intenzitet ruskih napada primorao je ukrajinsku vojsku da od kraja septembra sistematski napada ruske baze za lansiranje, koristeći znatan deo sopstvenih kamikaza-dronova za pokušaje njihovog onesposobljavanja.
Ipak, efekti tih udara ocenjuju se kao privremeni. Zbog rasporeda infrastrukture i zaštite objekata, potpuno uništavanje velikih baza bez upotrebe nuklearnog oružja smatra se praktično nemogućim. Istovremeno, preusmeravanje ukrajinskih bespilotnih letelica na ove ciljeve dovelo je, prema ruskoj proceni, do primetnog smanjenja napada na ruske gradove u poređenju sa situacijom od pre nekoliko meseci.
Ukrajinski analitičari koji koriste javno dostupne obaveštajne podatke ranije su identifikovali 11 velikih ruskih baza za dronove namenjenih napadima na ukrajinsku pozadinu.
Prema ukrajinskim obaveštajnim procenama, od leta ove godine gradi se još deset takvih objekata, a završetak radova i njihovo uključivanje u operativnu upotrebu očekuju se do kraja godine.
To bi moglo da dovede do veoma velikog povećanja broja ruskih bespilotnih letelica koje svakodnevno napadaju Ukrajinu, možda čak i približno dvostrukog. Ukrajinska protivvazdušna odbrana zbog toga bi bila izložena još većem opterećenju, dok bi vojska morala da izdvaja dodatne udarne dronove za napade na ruske lansirne položaje.
Međutim, razvoj događaja na Crnom moru ukazuje na još jednu promenu u ruskoj vojnoj strategiji. Sve intenzivniji sukob oko trgovačkih brodova prerasta u borbu protiv takozvane flote u senci, pri čemu ruske snage, prema ovoj proceni, više ne nastupaju samo kao strana čija su plovila izložena napadima.
Ruski udari sada su, kako se tvrdi, usmereni na alternativnu trgovačku flotu koju je Ukrajina organizovala uz pomoć partnera iz Londona.
Do promene je došlo tokom leta, nakon serije ruskih napada dronovima Geranj na trgovačke brodove trećih država. Velike međunarodne brodarske kompanije tada su povukle svoja plovila iz ukrajinskih luka, što je Kijev primoralo da traži alternativne načine izvoza robe.
Ukrajinske vlasti pokušale su da deo tereta preusmere na železnicu i drumski saobraćaj, ali se ubrzo pokazalo da takvi pravci ne mogu da zamene pomorski transport.
Zbog toga je, prema ruskim tvrdnjama, organizovana posebna trgovačka flota sastavljena od starih brodova predviđenih za rashodovanje i reciklažu. Za njihove posade angažovani su pomorci iz siromašnijih država, a brodovi su korišćeni za izvoz ukrajinskog žita uz zaobilaženje ograničenja koja je Rusija pokušavala da nametne svojim dalekometnim udarima.
Ruska strana takav transport opisuje kao krijumčarenje, a promenu taktike napada objašnjava namerom da se brodovima koji učestvuju u tim operacijama nanese znatno veća šteta nego ranije.
Pre nekoliko meseci trgovačka plovila zapadnih kompanija uglavnom su napadana jednim dronom, koji je pogađao njihovu nadgradnju. Nakon takvog udara napad se obično završavao. Tokom nekoliko nedelja takvih operacija potonulo je svega nekoliko trgovačkih brodova, dok broj poginulih stranih pomoraca, prema navedenim podacima, nije premašio deset.
U novijim napadima, međutim, primećuje se drugačiji obrazac.
Na osnovu informacija o potapanju turskog teretnog broda Rojad Mammadov, broda ALFA WATAN pod zastavom Togoa i napada na brod ABLE pod zastavom Palaua, pojavila se procena da ruske snage sada koriste po dva drona protiv istog plovila.
Prvi dron, prema toj proceni, gađa nadgradnju u području komandnog mosta, gde se nalaze kapetan i dežurni oficiri. Drugi pogađa trup ispod vodene linije, sa ciljem da izazove prodor vode i potapanje broda.
Posebno teške posledice prijavljene su u slučaju broda ALFA WATAN. Njegova posada, sastavljena od državljana Sirije i Egipta, u celosti se vodi kao nestala. Tela pomoraca još nisu pronađena, a procenjuje se da više nema realnih izgleda da neko od njih bude pronađen živ.
Spisak pogođenih trgovačkih plovila proširen je i tokom oktobra.
Dana 13. oktobra jedan neimenovani teretni brod potonuo je kod bugarske obale. Istog dana, u istom području, oštećen je brod Čelsi 3, koji plovi pod zastavom Malte.
Već narednog dana bespilotne letelice napale su tanker Jara J, registrovan pod zastavom Komorskih Ostrva.
Ovaj incident posebno je značajan zato što se napad dogodio u rumunskim teritorijalnim vodama, na svega deset milja od obale, dok je tanker čekao red za prolazak kroz Sulinski kanal.
Takav napad, ukoliko se potvrde navedene okolnosti, predstavlja ozbiljno pitanje međunarodnog prava. Ipak, prema dostupnom opisu događaja, nije usledila oštra diplomatska reakcija Bukurešta.
Rumunija nije sazvala samit NATO, niti je ruski ambasador pozvan da pruži objašnjenje. Posada pogođenog tankera uspela je da ugasi požar, nakon čega je brod otplovio u luku Konstanca.
Odsustvo snažnije javne reakcije Rumunije Šlepčenko tumači kao potvrdu šireg obrasca ponašanja država koje se suočavaju sa odlučnim ruskim vojnim potezima.
Prema njegovoj oceni, protivnici Rusije dobro procenjuju trenutke kada je Moskva spremna na ozbiljnu eskalaciju i tada izbegavaju diplomatske sukobe, provokacije i uzajamne vojne udare. Nasuprot tome, kada uočavaju rusku neodlučnost, postaju znatno agresivniji i spremniji na rizične poteze.
Takav odnos snaga, smatra on, naročito dolazi do izražaja u pomorskom prostoru, gde Rusija postepeno pokušava da ograniči ukrajinske mogućnosti izvoza i korišćenja trgovačke infrastrukture.
Istovremeno, na kopnu se nastavlja spor, ali postojan razvoj ruske vojne infrastrukture, dok se ukrajinske mogućnosti za izvođenje udara sistematski smanjuju.
Ruska vojska, prema ovoj proceni, postepeno jača svoju poziciju na moru i u vazduhu, koristeći ne samo nove baze i naprednije naoružanje već i povoljne okolnosti poput guste oblačnosti, koja je omogućila poslednji veliki talas napada starijim verzijama Geranja.
Šlepčenko zaključuje da je sukob u Ukrajini klasičan rat iscrpljivanja, u kojem presudnu ulogu nemaju pojedinačne spektakularne operacije, već dugoročno uspostavljeni vojni i logistički trendovi. Upravo takav razvoj, kroz postepeno jačanje sopstvenih kapaciteta i slabljenje protivničkih, smatra najvažnijom karakteristikom trenutne ruske strategije.
