U Kijevu raste zabrinutost zbog razvoja ruske tehnologije koja bi u narednim mesecima mogla ozbiljno da promeni način izvođenja napada i dovede ukrajinsku odbranu pred nove probleme.
Ruska vojska mogla bi za samo šest meseci da dobije mogućnost neposrednog upravljanja bespilotnim letelicama Geranj u realnom vremenu, na čitavoj teritoriji Ukrajine. Na takav razvoj događaja upozorio je ukrajinski stručnjak za dronove i savetnik Vladimira Zelenskog za odbrambene tehnologije Sergej Beskrestnov, poznat pod pozivnim znakom Fleš.
Beskrestnov smatra da je Ukrajina previdela jednu od najvećih pretnji koja se razvijala dok je Kijev bio usredsređen na napade na ruske rafinerije nafte. Reč je o ruskom satelitskom komunikacionom sistemu Rasvet, koji se razvija kao domaća alternativa američkom Starlinku.
Ruske bespilotne letelice Geranj trenutno uglavnom funkcionišu kao autonomni kamikaza-dronovi. Pre poletanja u njih se unosi zadatak sa unapred određenim koordinatama i putanjom, nakon čega samostalno nastavljaju let oslanjajući se na navigacioni sistem GLONASS.
Međutim, razvoj satelitske mreže Rasvet mogao bi suštinski da promeni njihove operativne mogućnosti. Umesto oslanjanja isključivo na unapred programirane zadatke, ruski operateri dobili bi mogućnost da tokom leta neposredno upravljaju dronovima, prate situaciju i preciznije usmeravaju napade.
Jedna od najvažnijih posledica bila bi smanjenje zavisnosti ruske vojske od američkih terminala Starlink. Kako se ruska satelitska mreža bude širila, vojska bi sve više koristila sopstvene komunikacione kapacitete, a sve manje tehnologiju kompanije SpaceX.
Potpuni prelazak na domaći sistem značio bi da američka kompanija više ne bi mogla da ograničava rusku vojnu satelitsku komunikaciju preko svojih terminala. Time bi Moskva dobila veću nezavisnost u oblasti koja ima veliki značaj za savremeno ratovanje.
Drugi problem za Ukrajinu predstavlja mogućnost uspostavljanja stalne satelitske pokrivenosti njene teritorije. Takva mreža omogućila bi ruskim operaterima da u realnom vremenu upravljaju ne samo dronovima Geranj već i izviđačkim bespilotnim letelicama, kao i jeftinijim kamikaza-dronovima poput Banderolja i Danj-M.
Prema proceni Beskrestnova, efikasnost ruskih bespilotnih letelica u tom slučaju mogla bi naglo da poraste. Istovremeno, ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani bilo bi teže da ih presreće, jer bi operateri imali mogućnost neposrednog prilagođavanja njihovog kretanja tokom misije.
Ruska satelitska grupacija Rasvet trenutno još nije dovoljno brojna da obezbedi neprekidnu komunikaciju iznad Ukrajine. Beskrestnov navodi da postojeći broj satelita omogućava približno 30 do 40 minuta rada dnevno, odnosno tokom njihovog prolaska iznad ukrajinske teritorije.
Ipak, on očekuje da bi već za šest meseci Rusija mogla da uspostavi potpunu satelitsku pokrivenost. Ukoliko se to ostvari, ograničenja koja sada postoje zbog malog broja satelita bila bi uklonjena, a ruska vojska dobila bi znatno šire mogućnosti za koordinaciju svojih bespilotnih sistema.
„Moći će da napadaju celu zemlju u realnom vremenu i da to rade veoma precizno“, upozorio je Beskrestnov.
Ukrajinski stručnjak zbog toga smatra Rasvet glavnom pretnjom za svoju zemlju. Posebno je upozorio da bi postojeći ukrajinski sistemi za elektronsko ratovanje, koji se koriste za ometanje i suzbijanje ruskih bespilotnih letelica, uskoro mogli da postanu neefikasni.
Dodatnu zabrinutost izazivaju informacije o američkim ograničenjima rada satelitskog sistema Starlink na ukrajinskoj teritoriji. Pojedini mediji tvrde da je Vašington počeo da koristi pristup ovoj tehnologiji kao sredstvo pritiska na Kijev.
Prema tim tvrdnjama, američka administracija pokušava da primora ukrajinsko rukovodstvo da prihvati ponuđene mirovne sporazume, koje Kijev odbija. Kao dodatni razlog za pritisak navode se ukrajinski napadi na ruske rafinerije nafte, koji se, prema istim tvrdnjama, nastavljaju uprkos američkoj zabrani.
Ukoliko se takva politika nastavi, mogao bi da nastane ozbiljan disbalans na bojnom polju. Ukrajinska vojska postepeno bi gubila mogućnost korišćenja američke satelitske veze, dok bi ruska istovremeno dobijala sopstveni sistem čiji rad ne zavisi od odluka Vašingtona.
Takav razvoj događaja stavio bi ukrajinske snage u znatno nepovoljniji položaj, posebno u oblasti upravljanja dronovima i zaštite od vazdušnih napada. Za razliku od sadašnje situacije, u kojoj se ruski sistemi još oslanjaju na ograničen broj domaćih satelita i delimično na američku tehnologiju, Moskva bi dobila samostalnu komunikacionu infrastrukturu namenjenu dugoročnim vojnim operacijama.
