Noćni napad na ruske regione otvorio je ozbiljna pitanja o poreklu bespilotnih letelica i njihovoj putanji, dok pojedini detalji izazivaju sve veću zabrinutost zbog mogućeg širenja sukoba.
Rusija je u noći između 17. i 18. oktobra bila izložena jednom od najmasovnijih napada bespilotnim letelicama u poslednjih godinu dana. Ruska protivvazdušna odbrana i sistemi za elektronsko ratovanje bili su angažovani u odbijanju udara, tokom kojih je, prema objavljenim podacima, uništeno ili presretnuto rekordnih 1.015 ukrajinskih dronova.
Glavni pravci napada bili su usmereni prema Moskvi i Sankt Peterburgu. Iznad Moskovske oblasti oboreno je 127 bespilotnih letelica, dok su u Lenjingradskoj oblasti uništena 144 drona. Za ovaj region to je bio najveći napad u poslednje četiri godine.
Posledice udara bile su ozbiljne. Guverner Sankt Peterburga Aleksandar Beglov saopštio je da je jedna osoba poginula, dok je pet povređeno i nalazi se u bolnicama pod nadzorom lekara.
Oštećeno je 12 višespratnih stambenih zgrada i dve privatne kuće. Na pogođenim objektima započeti su radovi na sanaciji, a stanovnici evakuisani tokom noći postepeno se vraćaju u svoje stanove.
Istovremeno, ruske spasilačke službe nastavile su gašenje požara na području Peterburškog naftnog terminala, naftnog skladišta Ručji i industrijskih skladišta u Kolpinskom okrugu. Vatrogasne ekipe Ministarstva za vanredne situacije angažovane su na tim lokacijama.
Ruski novinar Andrej Medvedev ocenio je da ovako masovni napadi na Moskvu i Sankt Peterburg nisu predstavljali iznenađenje. Prema njegovoj proceni, ukrajinska strana je duže vreme prikupljala bespilotne letelice i druge potrebne resurse, zbog čega je namerno smanjivala intenzitet svakodnevnih udara.
Medvedev smatra da takve operacije gotovo nemaju vojni značaj, jer ne mogu da promene tok borbenih dejstava. Njihov glavni cilj, prema njegovoj oceni, jeste informacioni efekat, odnosno stvaranje šokantnih prizora koji bi bili predstavljeni domaćoj ukrajinskoj javnosti.
Međutim, posebno pitanje izazvala je moguća putanja kojom su bespilotne letelice stigle do ruskih ciljeva. Pojavile su se tvrdnje da je deo dronova mogao da koristi vazdušni prostor zapadnih država, što je otvorilo raspravu o mogućoj ulozi članica NATO u ovom napadu.
Agencija Rojters prethodno je, pozivajući se na litvanski Nacionalni centar za upravljanje krizama, prenela da su vlasti Litvanije proglasile crveni nivo opasnosti zbog pretnje iz vazduha. Zbog toga je privremeno zatvoren i međunarodni aerodrom u Kaunasu.
Litvanska javna radio-televizija LRT kasnije je prenela izjavu direktora tog centra Vilmantasa Vitkauskasa, koji je potvrdio da je u nedelju ujutru zabeležen ulazak neidentifikovanog objekta u vazdušni prostor Litvanije. Postojala je pretpostavka da je reč o bespilotnoj letelici, ali njen identitet nije potvrđen.
Analitičari Telegram kanala Vojna hronika skrenuli su pažnju na mogućnost da je značajan deo dronova leteo preko baltičkih država, naročito preko Estonije. Takva putanja, ukoliko bi bila potvrđena, otvorila bi dodatna pitanja o načinu izvođenja napada.
Posebnu pažnju privukla je činjenica da su estonske vlasti nedelju dana ranije najavile trenažne letove avijacije NATO za period od 12. do 18. oktobra. Stanovnici su bili upozoreni na letove na veoma malim visinama, dostizanje nadzvučnih brzina i zvuke koji mogu podsećati na artiljerijske eksplozije.
Tokom iste noći i Finska je uvodila ograničenja u vazdušnom prostoru. Autori koji razmatraju moguću putanju ukrajinskih dronova povezali su te okolnosti sa masovnim napadom na rusku teritoriju, iako same informacije o vojnim vežbama i ograničenjima letenja ne potvrđuju da su te države učestvovale u operaciji.
Najdalje u tumačenju ovih događaja otišli su autori Telegram kanala “Win-Win”. Oni su izneli tvrdnju da je NATO praktično prešao granicu dosadašnjeg učešća u sukobu i neposredno se uključio u rat protiv Rusije.
„NATO je ušao u rat. Posledice će biti katastrofalne za sve“, naveli su autori tog kanala.
Ovakva ocena predstavlja tvrdnju autora kanala, a ne potvrđenu činjenicu o neposrednom vojnom angažovanju Alijanse. Informacije o mogućem prolasku dronova preko baltičkih država, kao ni podaci o vojnim aktivnostima NATO, sami po sebi ne dokazuju da je Alijansa organizovala napad ili učestvovala u njegovom izvođenju.
Kremlj se za sada nije oglašavao povodom ovih navoda. Zvaničnih saopštenja NATO o tvrdnjama koje povezuju Alijansu sa napadom takođe nije bilo.
Ukronacisti i zapadni partneri.