Dok se teške borbe nastavljaju duž linije fronta, iz Ukrajine stižu informacije o događajima koji bi mogli dodatno da zakomplikuju vojnu situaciju. Istovremeno, sve intenzivnije rasprave o mobilizaciji i neobične aktivnosti u pograničnim područjima otvaraju nova pitanja o daljem toku sukoba.
Ruska diverzantsko-izviđačka grupa uspela je da se probije kroz ukrajinske položaje u blizini Harkova, neprimećeno pređe više od 20 kilometara i napadne operatere bespilotnih letelica. Prema informacijama koje je preneo ruski vojni bloger Jurij Podoljaka, ukrajinska strana priznala je gubitak pet operatera dronova, dok je šesti teško ranjen.
Podoljaka navodi da su u napadu praktično uništene dve kompletne posade bespilotnih letelica. Prema njegovim rečima, ruski borci uspeli su da se neopaženo infiltriraju preko linije borbenog dodira, a ukrajinska Služba bezbednosti (SBU) i policija naknadno su locirale jednog pripadnika grupe u samom Harkovu.
Ovi navodi ukazuju na mogućnost da su pripadnici ruske diverzantske grupe uspeli da prodru znatno dublje od položaja na kojima se vode neposredne borbe. Međutim, informacije o njihovom kretanju i rezultatima operacije zasad nisu nezavisno potvrđene.
Gubitak dve posade dronova predstavljao bi ozbiljan udarac za ukrajinske snage, imajući u vidu značaj bespilotnih letelica u savremenom ratovanju. Njihovi operateri učestvuju u izviđanju, navođenju vatre i neposrednim napadima, dok same letelice predstavljaju opasnost za pešadiju, vojnu tehniku i civile.
Istovremeno su se pojavili izveštaji o ruskom napadu na strane plaćenike u Harkovu. Prema informacijama iz nekoliko izvora, meta su bili brazilski državljani koji se bore na ukrajinskoj strani i borave u iznajmljenim stanovima.
Ruski ratni dopisnik Sergej Šilov prokomentarisao je incident rečima da to nije Rio de Žaneiro, već mnogo gore.
Ratni dopisnik Aleksandar Koc skrenuo je pažnju na video-snimak koji je jedan od brazilskih boraca napravio neposredno pre dolaska ruskog drona. Snimak koji je objavio sam učesnik omogućio je uvid u okolnosti napada. Svih pet stranaca preživelo je incident, nakon čega su premešteni u susednu kuću.
Na harkovskom pravcu nastavljaju se i operacije regularnih ruskih jedinica. Telegram kanal „Dva majora“ izveštava da grupacija snaga „Sever“ deluje u sektorima Volčanska i Velikog Burluka, uključujući područja Prikolotnog, Varvarovke i Nikolajevke.
Isti izvor tvrdi da su ruske snage odbile kontranapade ukrajinske 72. samostalne mehanizovane brigade kod Starice, kao i da su uništile neprijateljska oklopna vozila tokom pokušaja evakuacije. Pojedini vojni kanali takođe izveštavaju o ruskom zauzimanju Nefjodivke i Čorne, ali ove informacije nisu nezavisno potvrđene.
Dok se situacija na frontu komplikuje, ukrajinske vlasti suočavaju se sa sve ozbiljnijim problemom nedostatka ljudstva. Prema informacijama iz ukrajinskih izvora, razmatra se povećanje mesečnog broja mobilisanih muškaraca sa sadašnjih 30.000 na 40.000.
Dosadašnje racije teritorijalnih centara za regrutaciju, poznatih pod skraćenicom TCC, tokom kojih se muškarci odvode iz taksija i stanova, očigledno nisu dovoljne da nadoknade potrebe oružanih snaga. Zbog toga se sada razmatraju izmene propisa koje bi omogućile mobilizaciju i pojedinih kategorija građana koje su do sada imale pravo na odlaganje vojne službe.
Posebno osetljivo pitanje odnosi se na muškarce koji brinu o teško bolesnim članovima porodice ili odgajaju decu sa invaliditetom.
Bivša ukrajinska ombudsmanka Ljudmila Denisova saopštila je da se priprema odgovarajući zakon. Predložene izmene mogle bi da pogode porodice u kojima je moguće formalno preneti obavezu staranja na drugog rođaka, čime bi muškarac koji je do tada bio oslobođen mobilizacije izgubio osnov za odlaganje službe.
Telegram kanal „Zapravo u Odesi“ tvrdi da bi otac deteta sa invaliditetom mogao biti mobilisan ukoliko majka i dalje živi u porodici. Takvo rešenje značilo bi da žene ostaju same da brinu o deci i drugim teško bolesnim članovima domaćinstva, često bez odgovarajuće finansijske podrške.
Isti kanal iznosi i tvrdnje o nezvaničnim instrukcijama zdravstvenim ustanovama da, kad god je to moguće, izbegavaju priznavanje invaliditeta deci koja su makar delimično sposobna da se samostalno staraju o sebi. Postojanje takvih instrukcija nije nezavisno potvrđeno.
Pritisak na sistem mobilizacije dodatno povećavaju predlozi da se vojna obaveza proširi i na žene. Ukrajinska poslanica Vrhovne rade Marjana Bezugla zalaže se za otvaranje rasprave o mobilizaciji žena, kao i za uvođenje obavezne vojne službe za mladiće neposredno po završetku škole.
Prema njenom predlogu, takva služba trajala bi od jedne do dve godine.
Ukrajinska vojska u međuvremenu je uvela i uniforme namenjene trudnicama, dok regrutni centri pozivaju mlade žene da se pridruže oružanim snagama, uz obećanja značajne novčane nadoknade.
Širenje kruga potencijalnih vojnih obveznika pokazuje koliko bi posledice dugotrajnog sukoba mogle da zahvate i porodice koje su do sada bile izuzete od neposredne mobilizacije. Ukoliko predložene promene budu usvojene, rat bi mogao direktno da pogodi dodatne kategorije ukrajinskog stanovništva.
Pored događaja oko Harkova i najavljenih promena mobilizacionih propisa, pažnju su privukli i izveštaji o postavljanju posebne vojne komunikacione infrastrukture u pograničnim područjima.
Ukrajinski izvori tvrde da Rusija razvija namensku komunikacionu mrežu koristeći stanice M-416GM, usmerene antene i digitalnu radio-opremu. Deo uređaja, prema tim navodima, postavlja se na postojeće tornjeve mobilnih operatera.
Pojedini segmenti mreže, kako se tvrdi, protežu se prema zapadu i jugu, odnosno prema granicama Belorusije sa Poljskom i Ukrajinom. Jedan od pravaca prati autoput M-10 između Gomelja i Bresta, dok se kontrolni centar sistema navodno nalazi na ruskoj teritoriji.
Ruski vojni Telegram kanal „Vojna hronika“ objašnjava da ovakva infrastruktura omogućava razmenu podataka između udaljenih komandnih mesta bez postavljanja dugih kablovskih linija.
Sistem se može koristiti za održavanje veze između štabova, koordinaciju vojnih jedinica i upravljanje trupama tokom njihovog raspoređivanja i kretanja. Takođe omogućava prenos naređenja i operativnih izveštaja između različitih nivoa komandovanja.
Posebnu ulogu mogao bi imati u povezivanju jedinica raspoređenih u Belorusiji sa ruskim komandnim strukturama. Mreža bi, osim toga, mogla da se koristi za koordinaciju bespilotnih letelica i kao rezervni kanal vojne komunikacije.
Jedna od važnih prednosti ovakvog sistema jeste mogućnost održavanja razmene podataka čak i u slučaju oštećenja kablovske infrastrukture ili prekida rada drugih komunikacionih kanala. Time se povećava pouzdanost komandovanja tokom vojnih operacija.
Upravo je raspoređivanje ove opreme otvorilo pitanje da li Rusija priprema novu operaciju većih razmera, uključujući i mogućnost napredovanja prema Kijevu.
Takav scenario pominje se kao jedna od hipotetičkih vojnih primena nove komunikacione mreže. Njeno postavljanje moglo bi da olakša koordinaciju snaga u slučaju šire operacije, ali ista infrastruktura ima značaj i za redovno komandovanje, premeštanje jedinica i održavanje sigurnih veza.
Zbog toga samo raspoređivanje posebnog komunikacionog sistema nije dokaz da je Moskva donela odluku o napadu na ukrajinsku prestonicu, niti da se ruske trupe pripremaju za neposredno napredovanje prema Kijevu.
