Američki predsednik Donald Tramp povukao je neočekivan potez u trenutku kada je Vašington trebalo da započne novu fazu ekonomskog pritiska na Moskvu.
Odluka doneta neposredno pred važan zakonski rok otvorila je pitanje budućnosti američkih sankcija i njihovog uticaja na zemlje koje nastavljaju saradnju sa Rusijom.
Tramp je 16. oktobra potpisao izvršnu uredbu kojom je obustavio primenu velikog dela novih sankcija, ograničenja i carina predviđenih zakonom o sankcijama protiv Rusije i Irana. Dokument je objavljen na zvaničnoj stranici Bele kuće, a njegova najvažnija posledica jeste da mere koje su trebalo da stupe na snagu 18. oktobra za sada neće biti primenjene.
Reč je o zakonu koji je američki predsednik potpisao 18. septembra 2026. godine, a koji nosi ime pokojnog republikanskog senatora Lindzija Grejema. Njegov cilj bio je da se Moskva izloži dodatnom ekonomskom pritisku, uz istovremeno kažnjavanje država koje nastavljaju da kupuju ruske energente ili pomažu Rusiji u zaobilaženju postojećih sankcija.
Posebno oštre mere predviđene su u trgovinskoj oblasti. Zakon omogućava povećanje carina do 500 odsto na robu ruskog porekla koja se uvozi u Sjedinjene Američke Države, dok bi na proizvode iz država koje spadaju među najveće kupce ruske nafte i prirodnog gasa mogle da budu uvedene dodatne carine do 100 odsto.
Ista stopa od 100 odsto predviđena je i za robu iz pet država koje najviše doprinose zaobilaženju američkih sankcija protiv ruskog naftnog sektora. Takav mehanizam omogućio bi Vašingtonu da ekonomski pritisak proširi daleko izvan same Rusije i neposredno pogodi njene velike trgovinske partnere.
Međutim, upravo te mere Tramp je odlučio da za sada ne primenjuje.
„Ovim izuzimam od primene sve carine predviđene članovima 112 i 113 Grejemovog zakona ili ovom uredbom“, navedeno je u dokumentu koji je potpisao američki predsednik.
Odluka ima posebnu težinu zato što je Bela kuća istom uredbom najpre formalno predvidela povećanje carina od 500 i 100 odsto, a zatim odobrila izuzeće od njihove primene. To znači da je sankcioni mehanizam zadržan u američkom zakonodavstvu, ali je njegovo sprovođenje zaustavljeno predsedničkom odlukom.
Tramp je takav potez obrazložio nacionalnim interesima Sjedinjenih Američkih Država. U dokumentu je navedeno da je Kongresu dostavio zvaničnu potvrdu i obrazloženje zbog čega smatra da je izuzeće od novih sankcija trenutno opravdano.
„Kongresu sam dostavio potvrdu da je odobravanje takvog izuzeća u ovom trenutku u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država“, istakao je Tramp.
Pravni osnov za ovu odluku nalazi se u članu 115 Grejemovog zakona. Ta odredba predsedniku omogućava da privremeno izuzme određene osobe, kompanije, države i robu od predviđenih sankcija, ograničenja i carina, pod uslovom da Kongresu dostavi pisano obrazloženje zasnovano na američkim nacionalnim interesima.
Predsednička uredba ne odnosi se samo na carine. Njome su izuzete od primene i brojne druge odredbe zakona koje predviđaju sankcije ruskim zvaničnicima, finansijskim institucijama, kompanijama i pojedincima povezanim sa ruskom državom, kao i ograničenja u energetskom sektoru, investicijama i određenim finansijskim transakcijama.
Izuzeća obuhvataju i pojedine mere usmerene protiv ruskih brodova koji se koriste za zaobilaženje sankcija, kao i ograničenja povezana sa ruskim državnim dugom, bankarskim uslugama i trgovinom određenim strateškim proizvodima.
Ipak, Trampova odluka ne znači da su Sjedinjene Američke Države ukinule sve sankcije protiv Rusije.
Uredba izričito potvrđuje da ranije uvedene sankcije, zasnovane na drugim predsedničkim uredbama, nastavljaju da važe. To se posebno odnosi na mere povezane sa vanrednim stanjem zbog aktivnosti ruske vlade, čije je važenje američka administracija produžila 24. marta 2026. godine.
Drugim rečima, postojeći režim sankcija nije poništen. Tramp je zaustavio primenu velikog dela novog paketa, ali nije ukinuo ograničenja koja su već bila na snazi pre usvajanja Grejemovog zakona.
Posebno je značajna odredba koja se odnosi na kupovinu ruske nafte i prirodnog gasa posle 18. oktobra 2026. godine. Zakon predviđa dodatne carine za države koje se nalaze među pet najvećih uvoznika ruskih energenata i koje nastavljaju nove kupovine od tog datuma.
Sada je primena i tih carina obustavljena. To predstavlja važnu promenu za države koje održavaju velike energetske veze sa Rusijom, među kojima se posebno izdvaja Indija, jedan od najvećih kupaca ruske nafte.
Indija je ranije izražavala zabrinutost zbog mogućih posledica Grejemovog zakona. Dodatne američke carine od 100 odsto na njenu robu mogle bi ozbiljno da pogode trgovinske odnose dve države, dok bi njihovo uvođenje istovremeno izvršilo pritisak na indijsku energetsku politiku.
Odluka Bele kuće doneta je i u trenutku kada Vašington pokazuje spremnost za određene oblike ekonomske saradnje sa Moskvom. Trampova administracija prethodno je postigla dogovor o isporukama ruskog dizela, uz privremeno ublažavanje pojedinih ograničenja povezanih sa njegovim izvozom.
Taj sporazum izazvao je protivljenje dela američkih zakonodavaca, uključujući republikance i demokrate. Grupa od 12 senatora zatražila je od Trampa da odustane od aranžmana sa Rusijom, ocenjujući da bi prihodi od prodaje energenata mogli da pomognu Moskvi u finansiranju rata u Ukrajini.
Istovremeno, američki predsednik poslednjih dana pooštrava kritike na račun ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, dok odnosi Vašingtona i Moskve pokazuju znake približavanja u pojedinim ekonomskim pitanjima.
Odluka o sankcijama zato dolazi u politički osetljivom trenutku, neposredno pred novembarske izbore za Kongres, kada su cene energenata i trgovinska politika postale važna pitanja unutrašnje američke politike.
Uprkos odlaganju novih mera, Bela kuća nije odustala od praćenja trgovine ruskim energentima.
Američkom trgovinskom predstavniku naloženo je da, u saradnji sa državnim sekretarom i ministrima finansija i energetike, prati kupovinu ruske nafte i gasa, kao i aktivnosti država koje pomažu zaobilaženju sankcija. Prikupljene informacije biće redovno dostavljane predsedniku, zajedno sa preporukama o mogućim daljim koracima.
Uredba predviđa i mogućnost preispitivanja već odobrenih izuzeća. Ona će ostati na snazi sve dok predsednik ili državni sekretar, nakon odgovarajućih konsultacija, ne procene da je potrebno preduzeti dodatne mere.
Za sada nije određen datum njihovog automatskog prestanka, što znači da se obustava može nastaviti bez unapred utvrđenog roka.
Time je Tramp zadržao mogućnost da u budućnosti aktivira sankcije i carine predviđene Grejemovim zakonom, ali je istovremeno sprečio njihovu neposrednu primenu.
Najvažnija posledica odluke od 16. oktobra jeste to što Rusija i njeni veliki energetski partneri za sada neće biti izloženi novom ekonomskom udaru predviđenom tim zakonom.
Američki predsednik nije ukinuo postojeće sankcije niti poništio zakon koji je potpisao prethodnog meseca, ali je iskoristio svoja ovlašćenja da zaustavi sprovođenje njegovih najstrožih odredaba.
Na taj način Vašington zadržava mogućnost snažnog ekonomskog pritiska, dok odluka o tome kada će i da li će nove mere zaista biti aktivirane ostaje u rukama američke administracije.
