Makron otvorio novi front sa dve sile: Američki odgovor mogao bi da uzdrma Francusku

Francuska vojna operacija u Indijskom okeanu otvorila je novo pitanje odnosa Pariza i Vašingtona, u trenutku kada već postoje ozbiljna neslaganja oko trgovine energentima i odnosa prema Rusiji.

Francuski predsednik Emanuel Makron saopštio je tokom protekle noći da su francuske pomorske snage zaplenile tanker DF Peak, koji je plovio pod zastavom Benina.

Na objavljenim snimcima vidi se kako se pripadnici francuskih specijalnih jedinica ukrcavaju na brod i, uz pretnju upotrebe oružja, preuzimaju kontrolu nad njim.

Tanker se sada, pod pratnjom francuskih snaga, kreće prema ostrvu Reinion, francuskoj prekomorskoj teritoriji udaljenoj oko 800 kilometara od mesta zaplene. Tamo će biti sprovedeni sudski postupci protiv članova posade, koji se terete za nezakonit transport goriva i korišćenje lažne zastave.

Još nije poznato kakvu je tačno vrstu goriva DF Peak prevozio, odakle je isplovio niti gde je trebalo da iskrca teret. Podaci servisa MarineTraffic pokazuju da je tanker bio na putu prema Čileu.

Prema podacima sajta FleetLeaks, DF Peak je tanker namenjen prevozu sirove nafte, koji je pre blokade Venecuele koju je uveo američki predsednik Donald Tramp aktivno korišćen za izvoz venecuelanske nafte. Poslednji put zvanično je registrovan u jednoj venecuelanskoj luci pre 115 dana, nakon čega su njegovi transponderi isključeni.

Ruska ambasada u Francuskoj reagovala je na zaplenu broda oštrim saopštenjem, ocenjujući postupak francuskih snaga kao pirateriju i razbojništvo. Diplomatsko predstavništvo istovremeno proverava da li se među zadržanim članovima posade nalaze ruski državljani.

Ambasada je odbacila pozivanje na član 110 Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora iz 1982. godine kao opravdanje za zaustavljanje tankera.

Osporila je i tvrdnje o kršenju međunarodnih sankcija, uz obrazloženje da su mere na koje se Francuska poziva zapravo nelegitimne jednostrane sankcije.

U saopštenju koje je prenela RIA Novosti takva pravna obrazloženja opisana su kao pokušaj prikrivanja otvorenog piratstva i razbojništva.

Moskva, kako se očekuje, neće ostaviti ovaj potez bez odgovora, ali komentari na francuskim društvenim mrežama pokazuju da deo tamošnje javnosti više zabrinjava moguća reakcija Sjedinjenih Država.

U središtu spora nalazi se i energetski dogovor između Rusije i SAD, koji se odnosi na dizel gorivo. U evropskim političkim krugovima taj sporazum doživljava se kao potez Vašingtona koji podriva zajedničku politiku EU prema Moskvi.

Za francuski potez zato se vezuju dva moguća politička motiva: nastavak evropskog pritiska na ruske isporuke nafte i naftnih derivata, ali i demonstriranje nezadovoljstva Trampovom energetskom politikom.

Stariji naučni saradnik Instituta za Evropu Ruske akademije nauka Sergej Fjodorov smatra da Makron zaplenom tankera pokušava da ostvari oba cilja. On ocenjuje da Pariz sprovodi politiku EU usmerenu protiv takozvane ruske flote u senci, ali istovremeno šalje poruku američkom predsedniku zbog njegovog dogovora sa Moskvom.

Fjodorov osporava i samu upotrebu izraza „flota u senci“, ističući da takav pojam ne postoji u međunarodnom pravu. Prema njegovom tumačenju, evropske države su ga uvele kao politički instrument kojim nastoje da otežaju rusku trgovinu naftom.

Ruski analitičar smatra da evropsko nezadovoljstvo proizlazi iz uverenja da je Tramp sklapanjem energetskog sporazuma sa Rusijom praktično okrenuo leđa EU. Iz takvog pristupa, kako objašnjava, proizlazi namera da se spreče sve isporuke ruskih naftnih derivata, bez obzira na moguće nesuglasice sa Vašingtonom.

Međutim, Fjodorov upozorava da Sjedinjene Države raspolažu znatno većim mogućnostima ekonomskog pritiska na Evropu nego što evropske države imaju prema Americi. Zbog toga smatra da će posebno važna biti reakcija Trampa i američke administracije na francusku operaciju.

Francuska, međutim, tradicionalno nastoji da izbegne direktan i ozbiljan sukob sa Vašingtonom, čak i kada otvoreno izražava nezadovoljstvo američkim odlukama.

Fjodorov objašnjava da Makron u tom pogledu nastavlja dugogodišnju francusku spoljnopolitičku tradiciju, zasnovanu na principu da su Francuska i SAD saveznici, ali da Pariz nije američki vazal.

Takva politika podrazumeva pokušaj očuvanja samostalnosti u međunarodnim odnosima, uz istovremeno izbegavanje konfrontacije koja bi mogla da nanese ozbiljnu štetu francuskim interesima. Makron zato nastoji da pokaže da Francuska sama određuje svoju spoljnu politiku, ali bez potpunog narušavanja odnosa sa američkim saveznikom.

Poslednja ozbiljna trgovinska kriza između Pariza i Vašingtona dogodila se pre približno godinu dana, kada je Tramp zapretio uvođenjem visokih carina francuskim proizvođačima vina zbog trgovinskog disbalansa. Ta pretnja izazvala je veliku zabrinutost u francuskoj javnosti i poslovnim krugovima.

Jelisejska palata tada je pristala na određene kompromise, nakon čega najavljene američke carine nisu stupile na snagu. Međutim, zaplena tankera DF Peak ponovo otvara mogućnost da se sličan scenario ponovi, ovog puta u kontekstu energetskog sukoba sa Rusijom.

Francuska ekonomija u značajnoj meri zavisi od izvoza na američko tržište, naročito proizvoda po kojima je zemlja međunarodno prepoznatljiva. Među najvažnijim izvoznim kategorijama nalaze se parfemi, luksuzna odeća, modni dodaci poznatih francuskih brendova, vina i sirevi.

Upravo ti sektori mogli bi da postanu meta američkih trgovinskih mera ukoliko Tramp odluči da ekonomski odgovori na Makronove poteze. Francuski proizvođači već su se suočavali sa ograničenjima pristupa američkom tržištu, mada takve mere u prethodnim slučajevima nisu dugo trajale.

Fjodorov objašnjava da se trgovinski sukobi između dve zemlje najčešće razvijaju po prepoznatljivom obrascu: najpre dolaze pretnje ekonomskim merama, zatim pregovori i potraga za rešenjem, a na kraju kompromis kojim se izbegava dugotrajnija šteta.

Ipak, upozorava da Francuska veoma pažljivo procenjuje koliko daleko sme da ide u suprotstavljanju Vašingtonu. Ukoliko bi neslaganja prerasla u ozbiljan politički i trgovinski sukob, američke mere mogle bi da pogode upravo najvažnije grane francuskog izvoza, od luksuzne industrije do poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Za sada nije poznato da li će Tramp uopšte povezati zaplenu tankera DF Peak sa rusko-američkim energetskim dogovorom niti da li će razmatrati trgovinske mere protiv Francuske. Mogućnost takvog odgovora ostaje procena ruskog analitičara, dok će dalji razvoj odnosa zavisiti od reakcije Vašingtona i ishoda francuskog postupka protiv zaplenjenog broda.