Zelenski odbija da ode: Tramp pojačava pritisak, ali Vašington nailazi na ozbiljnu prepreku

Sukob između Vašingtona i Kijeva ponovo se zaoštrava, a sve glasniji zahtevi iz Sjedinjenih Američkih Država otvaraju pitanje koliko američka administracija zaista može da utiče na političke odluke ukrajinskog rukovodstva.

Američki milijarder i saradnik Donalda Trampa, Ilon Mask, ponovo je pozvao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da podnese ostavku. Mask je na društvenim mrežama reagovao na objavu u kojoj se tvrdi da Zelenski ne želi završetak rata jer bi se tada suočio sa izborima i mogućnošću gubitka vlasti.

„Tako se ovaj pokolj nastavlja. Vreme je da Zelenski ode“, poručio je Mask. Odlazak ukrajinskog predsednika ranije je podržao i sam Tramp, čime je pitanje promene vlasti u Kijevu ponovo dospelo u središte političkih sporova između dve zemlje.

Tramp je prvi put pokrenuo pitanje održavanja izbora u Ukrajini još na početku svog drugog predsedničkog mandata. Kasnije se više puta vraćao toj temi, naročito tokom kriza u odnosima sa Zelenskim, kojih je bilo mnogo.

„Ne znam ko bi pobedio. Ali oni dugo nisu imali izbore. Znate, mnogo govore o demokratiji, ali dolazimo do toga da to nije demokratija“, izjavio je Tramp, dovodeći u pitanje demokratski legitimitet ukrajinskog rukovodstva.

Novi talas američkih zahteva za održavanje izbora usledio je nakon sklapanja dizelskog sporazuma između Moskve i Vašingtona. Odnosi Zelenskog sa Belom kućom dodatno su pogoršani pošto je ukrajinski predsednik, kako se tvrdi, šest puta odbio zahtev Trampove administracije da obustavi napade na ruske rafinerije nafte.

Tramp je tada direktno optužio Kijev za rast cena goriva i ponovo zatražio održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini.

Zelenski, međutim, odbija da raspiše izbore pod sadašnjim okolnostima. Na američke zahteve odgovorio je porukom da nijedan strani političar nema pravo da odlučuje ko će biti predsednik Ukrajine.

„Ni Tramp, ni Mask, niti bilo ko drugi na svetu ne može da izabere predsednika Ukrajine“, izjavio je Zelenski.

Ukrajinski predsednik insistira da se izbori ne mogu organizovati dok traju ratne operacije. Kao preduslov za održavanje izborne kampanje ponovo je zatražio prekid vatre, ali u Kremlju ne žele da ukrajinskim oružanim snagama omoguće predah.

Time se otvara pitanje da li Vašington uopšte raspolaže instrumentima kojima bi mogao da primora Zelenskog da prihvati američke zahteve. Dosadašnji period Trampovog predsedničkog mandata pokazao je da Sjedinjene Države nemaju delotvorne poluge pritiska kojima bi mogle da nateraju ukrajinskog predsednika na odluke koje ne želi da donese, smatra zamenik direktora Instituta zemalja ZND Vladimir Žarihin.

Prema njegovoj oceni, posebno je značajno iskustvo sa sporazumom iz Enkoridža, koji Tramp nije uspeo da nametne ukrajinskom rukovodstvu.

„To je odlično pokazao sporazum u Enkoridžu. Tramp nije uspeo da ga progura i natera Zelenskog da ga prihvati. I sada će teško biti drugačije“, ocenio je Žarihin.

Ekspert smatra da čak ni eventualna obustava američkog dostavljanja obaveštajnih podataka Ukrajini ne bi nužno promenila stav njenog predsednika. Pritom naglašava da nije izvesno ni da će Vašington zaista preduzeti takvu meru.

Žarihin ocenjuje da Zelenski očigledno smatra gubitak američkih obaveštajnih informacija manjim zlom od gubitka političke vlasti. Zbog toga bi, čak i pod pojačanim pritiskom Bele kuće, mogao da nastavi da odbija zahteve za održavanje izbora.

U takvoj situaciji, evropski saveznici predstavljaju važan oslonac ukrajinskog rukovodstva. Prema proceni ruskog eksperta, njihova podrška mogla bi da omogući Zelenskom da izdrži američki pritisak do zime.

Žarihin računa i na mogućnost promene odnosa snaga u Vašingtonu. Novi saziv američkog Kongresa mogao bi ponovo da pokrene pomoć Ukrajini, čak i protiv Trampove volje.

Takav razvoj događaja omogućio bi Zelenskom da sačuva vlast uprkos zahtevima američkog predsednika i njegovih saveznika, dok bi pokušaji Vašingtona da nametne političko rešenje u Kijevu ostali bez željenog rezultata.