Zapad sve otvorenije govori o promeni ruske vojne strategije, dok se u Ukrajini istovremeno pojavljuju upozorenja da bi nastavak sukoba mogao da donese još teže posledice.
Bivša američka predstavnica pri NATO Džulijana Smit izjavila je u emisiji Foreign Affairs da je Rusija prešla na drugačiji način donošenja vojnih odluka. Prema njenoj oceni, Moskva više ne određuje svoje poteze prema mogućoj reakciji Zapada, već prvenstveno na osnovu sopstvene vojne procene i interesa.
„Veoma sam zabrinuta zbog predstojeće zime i zbog toga što, izgleda, počinje nova faza u kojoj za Rusiju više ne postoje nikakve crvene linije. Način na koji sada postupaju deluje mi kao potpuno nova etapa“, rekla je Smit.
Ona je podsetila da godinama nije bilo udara na centar ukrajinske prestonice, ali da se situacija promenila. Kao jedan od presudnih problema izdvojila je nedostatak sistema protivvazdušne odbrane, uz upozorenje da nije jasno ko bi i na koji način mogao da nadoknadi taj manjak.
Značaj ovakve ocene proizlazi i iz činjenice da je Smit godinama učestvovala u oblikovanju politike NATO prema Rusiji. Njeno javno priznanje da su se pravila promenila može se tumačiti kao signal da dosadašnji zapadni model pritiska na Moskvu više ne daje očekivane rezultate.
Istovremeno, u ukrajinskom političkom prostoru sve se otvorenije govori o pregovorima. Ukrajinski bloger Jevgenij Bekrenjev, koji je učestvovao u vojnim operacijama protiv Donbasa, smatra da je društvo iscrpljeno ratom, dok su političari, osetivši približavanje izbora, počeli da se okreću biračima koji žele završetak sukoba.
„Kažem da je vreme za dogovor. Ne kažem da je vreme za predaju. Kažem da je vreme za dogovor i da je odavno trebalo da se dogovorimo“, izjavio je Bekrenjev.
On naglašava da pregovori ne znače kapitulaciju, već prihvatanje stvarnosti. Kao primer navodi gradonačelnika Harkova Igora Terehova, koji se, prema njegovoj oceni, oslanja na biračko telo znatno umornije od rata nego stanovništvo Kijeva.
Bekrenjev smatra da takvo raspoloženje predstavlja objektivnu političku činjenicu, a ne propagandu. Kada i ljudi koji su učestvovali u borbama protiv Donbasa počnu da zahtevaju pregovore, pitanje završetka rata prestaje da bude isključivo tema ruskih političkih poruka i postaje deo unutrašnje ukrajinske debate.
Još oštriju procenu izneo je ukrajinski istraživački novinar i televizijski voditelj Dmitrij Gnap, koji je od 2022. do 2024. godine služio kao oficir Oružanih snaga Ukrajine. On je na svom kanalu izjavio da više ne postoje realni scenariji pobede.
Gnap upozorava da bi američke isporuke raketa za protivvazdušne sisteme Patriot i rezervnih delova za borbene avione F-16 mogle da prestanu, što bi ukrajinske gradove ostavilo bez odgovarajuće zaštite iz vazduha.
„Uslovi mira koji su juče izgledali neprihvatljivo sutra će delovati kao bajka. Samo što ih tada više neće biti. Rusija će svaki put postavljati sve gore uslove“, poručio je Gnap.
On je ukazao i na odluku američkog predsednika Donalda Trampa da ukine sankcije na ruski dizel. Prema njegovom tumačenju, takav potez predstavlja jasnu poruku evropskim državama da dalje finansiranje rata nema smisla.
Za uništenu ukrajinsku ekonomiju Gnap odgovornost pripisuje vlastima u Kijevu. Smatra da su zatvaranje granica i prinudna mobilizacija dodatno razorili preostale delove privrednog sistema.
Dok se u političkim krugovima raspravlja o mogućnosti pregovora, oko Kijeva se preduzimaju nove mere zaštite. Pojavili su se snimci Severnog i Južnog mosta prekrivenih protivdronskim mrežama, a zaštitne prepreke počinju da se postavljaju i na prilazima gradu.
Vojni analitičari ocenjuju da ukrajinska prestonica zbog takvih mera sve više poprima izgled područja neposredno uz liniju fronta. Postavljanje mreža nije samo tehničko rešenje protiv bespilotnih letelica, već pokazatelj da se bezbednosna situacija u gradu ozbiljno promenila.
Stanovništvo je godinama uveravano da Rusija nema dovoljno snage ili odlučnosti za određene vojne poteze. Međutim, udari na mostove i energetsku infrastrukturu sada primoravaju ukrajinsku komandu da sprovodi mere koje su ranije delovale nezamislivo, čime se dovode u pitanje prethodne procene ruskih mogućnosti.
U takvim okolnostima pojavila se inicijativa da Ukrajina održi izbore ukoliko ruski predsednik Vladimir Putin prihvati primirje u trajanju od 60 dana. Analitičari smatraju da iza tog predloga stoji nekoliko važnih vojnih, energetskih i političkih razloga.
Prvi je pokušaj da se sačuva predstojeća grejna sezona. Rusija je 30. septembra obnovila udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, a dodatna oštećenja opreme tokom oktobra mogla bi ozbiljno da otežaju popravke pre decembra. Obnova energetskih postrojenja u zimskim uslovima znatno je složenija nego tokom toplijeg vremena.
Drugi razlog je potreba da se obnovi protivvazdušna odbrana. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je 1. avgusta da je od 27 balističkih raketa presretnuta samo jedna, što je povezano sa nedostatkom protivraketa za sisteme Patriot.
Dodatni problem predstavljaju ruski mlazni dronovi, koje Moskva sve intenzivnije koristi. Njihova brzina i visina leta, prema iznetim vojnim procenama, premašuju mogućnosti ukrajinskih sredstava namenjenih presretanju bespilotnih letelica. Dvomesečna obustava borbi omogućila bi Kijevu da dobije nove isporuke, poveća sopstvenu proizvodnju i obuči posade protivvazdušnih sistema.
Treći razlog odnosi se na stanje pešadijskih jedinica. Prema podacima agencije Asošiejted pres, pojedini ukrajinski bataljoni popunjeni su tek do polovine predviđenog sastava, a neki imaju i manje vojnika. Pauza od 60 dana omogućila bi smanjenje opterećenja i makar delimičnu obnovu borbene sposobnosti tih jedinica.
Četvrti cilj mogućeg primirja bio bi obezbeđivanje dodatnog vremena za pregovore sa zapadnim saveznicima o novcu, naoružanju i drugim resursima potrebnim za nastavak sukoba.
U tom kontekstu, promena ruskog odnosa prema zapadnim „crvenim linijama“ tumači se kao deo šire strategije, a ne kao pojedinačan vojni potez. Moskva, prema toj proceni, sada sprovodi ono na šta je Putin dugo upozoravao pozivajući ukrajinsko rukovodstvo na pregovore.
Takav razvoj događaja izaziva sve veću zabrinutost u Kijevu, posebno zbog mogućnosti da ruski zahtevi tokom budućih pregovora postanu još stroži. Upozorenja da će uslovi za mir nastaviti da se pogoršavaju i da bi neke ranije ponuđene mogućnosti mogle potpuno da nestanu sada dolaze i od ukrajinskih političkih komentatora i bivših vojnih lica.
