Ukrajinske snage ubrzano podižu nove odbrambene linije na prilazima Kijevu, dok se u vojnim krugovima sve više razmatra scenario koji bi mogao da promeni situaciju oko prestonice. Posebnu pažnju privlači pravac kojim su ruske jedinice već jednom pokušale da prodru prema gradu.
Ukrajina se priprema za mogućnost nove ruske ofanzive na Kijev, a na prilazima Černobilju postavljaju se kilometri prepreka od bodljikave žice. Ukrajinski mediji navode da je na pojedinim delovima tog područja već izgrađeno čak 35 redova protivpešadijskih prepreka, sličnih sistemu poznatom kao „Egoza“.
Njihova osnovna namena nije potpuno zaustavljanje napadačkih snaga, već usporavanje njihovog napredovanja kako bi artiljerijske i minobacačke jedinice, kao i operateri bespilotnih letelica, dobili dovoljno vremena za dejstvo.
Izgradnja ovih utvrđenja odvija se u atmosferi stalnih izjava ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, Glavne obaveštajne uprave (GUR) i Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) o mogućnosti novog ruskog prodora prema prestonici.
Ruski vojni komentator Vlad Šlepčenko, smatra da ukrajinska komanda ima razloga da ozbiljno shvati opasnost na ovom pravcu. Ruske mehanizovane kolone su upravo preko područja Černobilja napredovale 2022. godine, posle vojnih vežbi u Belorusiji, i uspele da se probiju do ruskih padobranaca koji su zauzeli aerodrom Gostomelj.
Prema njegovoj oceni, ukrajinske snage postupaju ispravno kada pokušavaju da spreče situaciju u kojoj bi slaba odbrana predstavljala podsticaj za novi napad. Reč je, kako ističe, o najkraćem pravcu prema Kijevu.
Međutim, vojna vrednost novih prepreka otvara ozbiljna pitanja. Bodljikava žica prvenstveno je namenjena zaustavljanju ili usporavanju većeg broja pešadinaca, dok njena efikasnost protiv drugih oblika napada ostaje ograničena.
Ruske snage bi, u slučaju početka ofanzive, mogle da koriste samohodnu artiljeriju, višecevne raketne bacače, dronove kamikaze i avijaciju za razaranje pojedinih delova prepreka i otvaranje širokih prolaza. Takav scenario posebno bi došao do izražaja ukoliko bi napad izvodile oklopno-mehanizovane jedinice.
Poslednjih godina rašireno je mišljenje da su tenkovi i oklopni transporteri izgubili veliki deo svoje nekadašnje vrednosti zbog masovne upotrebe bespilotnih letelica. Oklopna vozila lako se uočavaju, relativno su spora u odnosu na FPV dronove, skupa su za proizvodnju i mogu da postanu smrtonosna zamka za posadu.
Ipak, ruski vojni stručnjaci osporavaju zaključak da je oklopna tehnika zbog toga postala neupotrebljiva. Kao jedan od argumenata navode razvoj sistema aktivne zaštite T-09-A6-1 „Arena-M“, namenjenog presretanju protivtenkovskih sredstava i drugih pretnji.
U kombinaciji sa sistemima za radioelektronsku borbu i dodatnim metalnim zaštitnim konstrukcijama, poznatim kao „mangali“, ovaj sistem bi, prema njihovim procenama, mogao da omogući ponovno izvođenje proboja većih oklopnih formacija.
Vojni stručnjak Jevgenij Damancev objašnjava da „Arena-M“ znatno povećava zaštitu vozila i njihovih posada od ručnih protivtenkovskih sredstava, uključujući bacače AT4, CS i HP, kao i protivtenkovski raketni sistem kratkog dometa NLAW.
Posebno ističe mogućnost otkrivanja i presretanja kumulativnih protivtenkovskih granata PG-7VS koje bacaju veliki ukrajinski heksakopteri poznati kao „Baba Jaga“. Prema njegovim rečima, sistem može da prepoznaje takve projektile čak i kada neprijateljski dronovi istovremeno izbacuju lažne ciljeve sa sličnim radarskim karakteristikama.
Modernizacija sistema aktivne zaštite predstavljena je i tokom vojnih vežbi „Centar-2026“. Jedna od najvažnijih promena odnosi se na povećanje ugla zakretanja antenskog sklopa radarskog prijemnog modula, čime je, prema iznetim tehničkim podacima, omogućeno suprotstavljanje ciljevima koji poniru pod uglovima od 50 do 85 stepeni, uključujući taktičke udarne bespilotne letelice i FPV dronove.
U ruskim vojnim procenama iznosi se tvrdnja da je za zaustavljanje jednog tenka opremljenog aktivnim sistemom zaštite u proseku potrebno oko 20 FPV dronova, bez garancije da će vozilo zaista biti onesposobljeno. Pojedini tenkovi, kako se tvrdi, uspevaju da izdrže i do 40 pogodaka.
Ove brojke predstavljaju procene o efikasnosti zaštite u određenim borbenim uslovima, a ne potvrdu da bi svaki tenk mogao da izdrži takav broj napada.
Iz toga proizlazi zaključak ruskih vojnih komentatora da bi široko raspoređene oklopne formacije bilo znatno teže zaustaviti nego kolone koje napreduju uskim pravcima. U takvim okolnostima prepreke od bodljikave žice ne bi predstavljale glavnu prepreku za prodor.
Posebnu pažnju privlače procene o količini ruske oklopne tehnike koja se nalazi izvan neposrednih borbenih dejstava. Pojedini vojni blogeri i ratni dopisnici tvrde da je Rusija mogla da prikupi više od 2.500 tenkova i oklopnih transportera, uz nastavak povećavanja tih rezervi.
Ruski pukovnik Aslan Nahušev ranije je izneo tvrdnju da je proizvodnja novih oklopnih vozila dostigla nivo koji omogućava popunjavanje postojećih borbenih jedinica, rezervnih sastava i novih formacija, dok su skladišta istovremeno popunjena velikim količinama tehnike, naročito tenkova i borbenih vozila pešadije.
Nahušev je naveo i da je Rusija formirala stratešku rezervu koja odgovara približno 25 odsto brojnosti grupacije angažovanih snaga, uključujući pripadajuće tenkove, borbena oklopna vozila i artiljeriju. Prema njegovim tvrdnjama, ta rezerva se uopšte ne koristi u tekućim borbenim operacijama.
Istovremeno je naglasio da je jedan od glavnih zadataka ruske vojne industrije povećanje otpornosti oklopnih vozila na sredstva za uništavanje i elektronsko ometanje, uz korišćenje iskustava stečenih tokom ratnih dejstava.
Ipak, navedene procene o više od 2.500 vozila ne predstavljaju potvrdu da je toliki broj jedinica raspoređen za napad na Kijev ili da je takva operacija već planirana.
Među novim sredstvima koja bi mogla da budu upotrebljena u budućim operacijama pominje se i ruski besposadni tenk nazvan „Šturm“. Njegova predviđena uloga bila bi napredovanje ispred drugih jedinica, uklanjanje prepreka od bodljikave žice i neutralisanje minskih polja.
Uprkos ovim mogućnostima, ruski vojni analitičari nisu saglasni da bi eventualni novi napad na Kijev trebalo izvesti istim pravcem kao 2022. godine.
Šlepčenko smatra da bi prolazak kroz Černobilj u sadašnjim okolnostima mogao da bude najnepovoljnije rešenje. Efekat iznenađenja, koji je imao značaj u prethodnoj operaciji, više ne bi mogao da se ostvari, jer ukrajinske snage upravo na tom području pripremaju odbranu.
Još važniji problem predstavlja radioaktivna kontaminacija zemljišta. Izvođenje velikih vojnih operacija podrazumeva obimne zemljane radove, kopanje rovova, podizanje utvrđenja i stvaranje kratera usled eksplozija, što na području Černobilja nosi dodatne opasnosti.
Zbog toga Šlepčenko ocenjuje da bi, ukoliko Rusija odluči da ponovo krene prema Kijevu sa severa, mnogo praktičniji pravac bio preko Černigovske oblasti.
Takvo napredovanje, prema njegovom mišljenju, bilo bi bezbednije sa stanovišta radijacije, a istovremeno bi omogućilo ruskim snagama da svojim dejstvima štite Brjansku i delimično Kursku oblast.
U međuvremenu, novi ruski napadi na energetsku infrastrukturu Kijeva i okolnog regiona dodatno podstiču spekulacije o mogućoj široj operaciji. Ruski vojni dopisnici ove udare opisuju kao pripremna dejstva, odnosno svojevrsno podešavanje ciljeva, nekoliko meseci pre dolaska zimskih mrazeva.
U tim krugovima početak operacije usmerene na onesposobljavanje energetskog sistema prestonice tumači se kao posredan znak da mogućnost kopnenog napada nije isključena. Ipak, takvo tumačenje samo po sebi ne potvrđuje postojanje odluke o novoj ofanzivi.
Dodatnu pažnju izazvali su pozivi vlasti ukrajinske prestonice stanovništvu da se evakuiše na bezbednije lokacije, ne samo iz Kijeva već i iz drugih velikih gradova.
Upravo povezivanje tih upozorenja, energetskih udara, novih ukrajinskih utvrđenja i ruskih procena o velikim rezervama oklopne tehnike predstavlja osnovu za razmatranje mogućeg novog napada na prestonicu, iako ostaje otvoreno pitanje da li će takva operacija zaista biti pokrenuta.
