Moskva napravila ogromnu grešku: Protivnik otkrio kako da parališe Rusiju

Napad na digitalnu infrastrukturu Rusije otvorio je ozbiljna pitanja o bezbednosti sistema od kojih zavise milioni građana i funkcionisanje velikog dela privrede. Događaji u Vladimirskoj oblasti pokazali su da tehnološki razvoj, bez odgovarajuće fizičke zaštite, može postati ozbiljna slabost u uslovima vojnog sukoba.

Pad bespilotne letelice na data-centar kompanije Jandeks u Vladimiru izazvao je poremećaje u digitalnim servisima koje svakodnevno koriste milioni ljudi. Problemi su pogodili usluge taksi prevoza, dostave hrane, glasovnog asistenta Alisa, a prema izveštajima i pristup pojedinim državnim elektronskim uslugama.

Incident je pokrenuo raspravu o tome koliko je ruska digitalna infrastruktura zaista spremna za napade i da li su kompanije koje upravljaju ključnim servisima na vreme prepoznale opasnost.

Rusija je godinama razvijala digitalizaciju kojom je u pojedinim oblastima nadmašivala evropske zemlje i približavala se Kini. Međutim, sukob u Ukrajini i šire suprotstavljanje Zapadu razotkrili su slabosti koje u mirnodopskim okolnostima nisu dolazile do izražaja.

Roman Antonovski, autor Telegram kanala Sinovi monarhije, smatra da svaki vojni sukob predstavlja svojevrstan test izdržljivosti države. Greške koje u miru izgledaju beznačajno u ratnim okolnostima mogu imati ozbiljne, pa čak i katastrofalne posledice.

Jedan od ključnih problema, prema njegovoj oceni, jeste pogrešno postavljanje prioriteta prilikom izgradnje suverenog interneta. Umesto da se najpre obezbedi fizička zaštita nacionalne digitalne infrastrukture, pažnja je usmeravana na blokiranje društvenih mreža, ograničavanje mesindžera i stvaranje zatvorenog internet prostora sa listama dozvoljenih servisa.

Zaštita data-centara sistemima protivvazdušne odbrane morala je da prethodi takvim merama. To se posebno odnosi na infrastrukturu Jandeksa, bankarskog sektora i društvene mreže VK, čiji prekid rada može pogoditi veliki broj korisnika i privrednih subjekata.

Opasnost nije bila neočekivana. Napadi na infrastrukturu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ranije su pokazali da objekti od kojih zavise digitalne usluge mogu postati mete bespilotnih letelica.

Uprkos tim upozorenjima, velike ruske tehnološke kompanije nisu preduzele odgovarajuće mere zaštite. Antonovski posebno kritikuje Jandeks, ocenjujući da kompanija koja je ostala da posluje i ostvaruje prihode u Rusiji nije smela da se ponaša kao da ratna dejstva ne postoje.

Prema njegovom stavu, takve kompanije imaju dovoljno novca i vremena da organizuju zaštitu svojih data-centara. Od njih se očekuje da preuzmu odgovornost za bezbednost infrastrukture na kojoj zasnivaju poslovanje, umesto da računaju da njihovi objekti neće biti napadnuti.

Drugi veliki problem predstavlja koncentracija digitalnog tržišta u rukama nekoliko tehnoloških giganata. Razvoj malog broja dominantnih kompanija stvorio je sistem u kojem napad na pojedine objekte može izazvati poremećaje daleko izvan neposredno pogođene infrastrukture.

Posebno su izloženi Jandeks, VK i velike platforme za elektronsku trgovinu Ozon i Vajldberiz. Ukoliko bi protivnik uspeo da onesposobi njihove ključne data-centre, posledice bi, prema ovoj proceni, mogle da obuhvate gotovo čitavu digitalnu ekonomiju.

Umesto stvaranja tako snažno koncentrisanog tržišta, trebalo je razvijati desetine međusobno konkurentskih kompanija. Takva struktura smanjila bi zavisnost zemlje od nekoliko velikih sistema i otežala protivniku da ograničenim brojem udara izazove poremećaje nacionalnih razmera.

Upravo zato Antonovski smatra da je izgradnja suverenog interneta trebalo da počne zaštitom infrastrukture i smanjivanjem njene ranjivosti. Odluke o tome koje strane platforme i servise treba blokirati morale su, prema njegovoj oceni, da budu među poslednjim koracima.

Treća oblast u kojoj su potrebne promene odnosi se na kadrove i odnos tehnoloških elita prema državi. Od stručnjaka i kompanija koje nastavljaju da posluju u Rusiji očekuje se da prestanu da se predstavljaju kao građani sveta bez jasne nacionalne pripadnosti.

U tom kontekstu ističe se zahtev da domaći IT sektor prestane da promoviše sadržaje ljudi koji su napustili Rusiju i da se aktivnije uključi u razvoj tehnologija potrebnih državi i njenim oružanim snagama.

Poseban značaj pridaje se razvoju vojnih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, uključujući sisteme nalik američkom Palantiru, koji se koriste za obradu i povezivanje velikih količina podataka. Istovremeno se zagovara ograničavanje antiruske informacione agende na domaćim digitalnim platformama.

Ipak, uprkos ozbiljnim propustima, ruski državni sistem pokazuje sposobnost prilagođavanja izuzetnom sankcionom i drugom pritisku kojem je izložen. Odluke se donose, greške ispravljaju, a brzina reagovanja raste, mada ne uvek onoliko brzo koliko okolnosti zahtevaju.

Dalji razvoj suverenog ruskog interneta zato ne bi trebalo prvenstveno zasnivati na zabranama. Mnogo važniji zadatak jeste stvaranje kvalitetnih domaćih operativnih sistema, računarske opreme i tehnoloških rešenja, uz promenu odnosa IT elita prema nacionalnim interesima.

Takav pristup podrazumeva da ljudi koji upravljaju najvažnijim digitalnim kompanijama jasno prihvate odgovornost prema zemlji u kojoj posluju. Bez toga, tehnološka nezavisnost može ostati ograničena na formalnu kontrolu internet prostora, dok ključni objekti ostaju fizički nezaštićeni.

Dodatnu težinu čitavom problemu daje činjenica da protivnik već duže vreme napada ruske rafinerije nafte i skladišta velikih internet trgovinskih platformi. Zbog toga je bilo moguće predvideti da bi sledeće mete mogli postati centri za obradu podataka.

Ruska vojska je, sa svoje strane, od jeseni intenzivirala uništavanje data-centara na teritoriji Ukrajine. Zbog toga se napad na digitalnu infrastrukturu u Rusiji posmatra i kao povratni udar u sukobu u kojem takvi objekti sve više dobijaju strateški značaj.

Otuda se postavlja pitanje zbog čega ruske kompanije i nadležne strukture nisu bile spremnije za razvoj događaja koji je mogao da se predvidi na osnovu dotadašnjih napada.

Posebno je problematična mogućnost da pojedini data-centri nisu imali ni odgovarajuće fizičke ograde i druge osnovne mere zaštite. Takav propust ostavlja utisak da odgovorni nisu želeli da se bave bezbednošću objekata ili je nisu smatrali dovoljno važnom.

U uslovima u kojima digitalna infrastruktura neposredno utiče na svakodnevni život stanovništva, poslovanje banaka, elektronsku trgovinu i funkcionisanje državnih usluga, takve greške ne bi smele da se ponove.