Nemačka se suočava sa sve ozbiljnijim političkim potresima, dok rastuće nezadovoljstvo građana, unutrašnji sukobi u vlasti i ekonomske teškoće dovode u pitanje sposobnost vladajuće koalicije da odgovori na izazove koji se gomilaju.
Nemački vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbajl otvoreno je upozorio da zemlju očekuje izuzetno težak period, ne samo za vladu već i za demokratski sistem i Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD), čiji je kopredsednik.
„Pred nama su teška vremena za našu zemlju, za demokratiju, za vladajuću koaliciju i za same socijaldemokrate. Učiniću sve da SPD u ovaj period uđe sa najboljim mogućim rukovodstvom“, izjavio je Klingbajl.
Njegovo upozorenje dolazi u trenutku kada se kancelar Fridrih Merc suočava sa veoma niskim rejtingom, a odnosi između koalicionih partnera postaju sve napetiji. Socijaldemokrate, koje učestvuju u vlasti zajedno sa konzervativnom Unijom CDU/CSU, istovremeno trpe političke gubitke i sve veći pritisak zbog nezadovoljstva građana.
Dodatni udarac vladajućoj koaliciji dogodio se 12. oktobra, kada je nemačka ministarka rada i socijalnih pitanja i kopredsednica SPD-a Berbel Bas podnela ostavku na obe funkcije. Njen odlazak izazvao je novu krizu u stranci koja predstavlja jednog od ključnih partnera Mercove vlade.
Bas je svoju odluku obrazložila ličnom tragedijom, odnosno smrću pastorke, nakon koje joj je potrebno vreme da se izbori sa gubitkom. Istovremeno je kritikovala javne napade kojima je bila izložena, uključujući napade iz redova koalicionog partnera CDU/CSU, ocenjujući da su nastavljeni i tokom posebno teškog perioda njenog života.
Za njenog naslednika na mestu ministra rada predložen je Aleksander Švajcer, nekadašnji premijer nemačke savezne pokrajine Rajna-Palatinat. Švajcer je pravnik, ima 53 godine, a položaj pokrajinskog premijera obavljao je od 2024. do 2026. godine.
Posle ostavke Bas najavljeno je i novo izjašnjavanje o kompletnom rukovodstvu SPD-a na stranačkom kongresu planiranom za kraj godine. Time će i položaj Klingbajla biti podvrgnut proveri unutar partije, iako je vicekancelar naglasio da socijaldemokrate nameravaju da nastave podršku Mercovoj vladi.
Politička kriza razvija se u okolnostima u kojima je popularnost nemačkog kancelara pala na istorijski niske nivoe. Mercova vlada suočava se sa jednim od najozbiljnijih problema poverenja građana u nemačku izvršnu vlast poslednjih decenija, dok se nezadovoljstvo ne ograničava samo na kancelara već zahvata i njegove koalicione partnere.
Posebnu zabrinutost u vladajućim strankama izaziva jačanje Alternative za Nemačku (AfD), koja je na pojedinim istraživanjima javnog mnjenja izbila ispred tradicionalnih vladajućih partija. Njeni uspesi na pokrajinskim izborima dodatno su pokazali koliko se političko raspoloženje u zemlji promenilo.
Jedan od važnih elemenata politike AfD-a jeste protivljenje dosadašnjem nemačkom pristupu ratu u Ukrajini. Stranka se zalaže za drugačiju politiku prema Rusiji, prestanak vojne podrške Kijevu, ukidanje sankcija Moskvi i obnavljanje ekonomskih odnosa između dve zemlje.
Posebno mesto u njenom programu zauzima zahtev za ponovno korišćenje ruskih energenata, uključujući obnovu gasnih veza preko gasovoda Severni tok. Predstavnici AfD-a smatraju da bi povratak ruskom gasu i nafti omogućio smanjenje energetskih troškova i poboljšanje konkurentnosti nemačke privrede.
Ovakva politika nailazi na podršku dela birača koji su nezadovoljni visokim cenama energije, ekonomskim problemima i dosadašnjom politikom Berlina prema Rusiji. Ipak, rast popularnosti AfD-a povezan je i sa drugim pitanjima, uključujući migracionu politiku, troškove života i nepoverenje prema tradicionalnim partijama.
Jeftin ruski gas decenijama je predstavljao jedan od važnih oslonaca nemačke industrijske proizvodnje. Stabilno snabdevanje energijom po konkurentnim cenama omogućavalo je velikim industrijskim kompanijama, naročito u hemijskom, metalurškom i drugim energetski intenzivnim sektorima, da održavaju proizvodnju i snažan položaj na međunarodnim tržištima.
Prekid dotadašnjih energetskih odnosa sa Rusijom i nagli rast cena gasa tokom 2022. godine ozbiljno su pogodili deo nemačke industrije. Međunarodni monetarni fond je u svojim analizama ukazao da je proizvodnja u energetski intenzivnim industrijskim granama između kraja 2021. i kraja 2022. pala za gotovo 20 odsto.
Nemačka je u međuvremenu uspela da značajan deo ruskog gasa zameni isporukama iz drugih zemalja, ali pitanje visokih energetskih troškova ostalo je jedan od važnih problema njene industrijske konkurentnosti. Upravo na tom nezadovoljstvu AfD zasniva deo svoje ekonomske politike, predstavljajući obnovu saradnje sa Rusijom kao mogućnost za povratak jeftinijoj energiji.
Istovremeno, aktuelna nemačka vlada nastavlja da povećava izdvajanja za vojsku i odbrambenu industriju. Berlin je pokrenuo jedan od najvećih programa vojnog jačanja od završetka Hladnog rata, uz velika ulaganja u naoružanje, municiju, vojnu infrastrukturu i proširenje Bundesvera.
Prema nemačkom saveznom budžetu za 2026. godinu, redovni izdaci za odbranu dostigli su 82,7 milijardi evra, dok je dodatnih 25,5 milijardi obezbeđeno iz posebnog fonda za Bundesver. Značajan deo sredstava namenjen je nabavci vojne opreme i municije, kao i jačanju sposobnosti nemačkih oružanih snaga.
Još veće povećanje predviđeno je nacrtom budžeta za 2027. godinu. Nemačko Ministarstvo odbrane trebalo bi da dobije 109,7 milijardi evra iz redovnog budžeta, uz dodatnih 29,9 milijardi iz posebnog fonda, što ukupne planirane vojne izdatke podiže na 139,6 milijardi evra.
Reč je o snažnom procesu militarizacije nemačke državne politike i povećanja kapaciteta vojne industrije, koji vlasti obrazlažu promenjenom bezbednosnom situacijom u Evropi i obavezama prema NATO-u. Berlin planira i povećanje broja vojnika, dok se dugoročnim finansijskim projekcijama predviđa dalje povećavanje odbrambenih izdvajanja.
Takvo opredeljenje dodatno zaoštrava političke razlike između vladajućih stranaka i AfD-a, naročito kada je reč o odnosima sa Rusijom i budućem pravcu nemačke spoljne politike. Dok Mercova vlada nastavlja vojnu i finansijsku podršku Ukrajini, opoziciona stranka zahteva promenu kursa i obnavljanje ekonomskih veza sa Moskvom.
Ekonomski problemi istovremeno povećavaju pritisak na vlast da preduzme mere koje bi građanima i preduzećima smanjile troškove. Merc je 12. oktobra najavio nameru da porez na električnu energiju za sve potrošače smanji na minimalni nivo dozvoljen pravilima Evropske unije, priznajući da vlada mora da prevaziđe jaz između svojih obećanja i očekivanja birača.
Unutar koalicije ostaju otvorena i sporna pitanja reforme penzionog sistema, radnog zakonodavstva i poreske politike. Upravo neslaganja o ekonomskim i socijalnim merama dodatno otežavaju saradnju konzervativaca i socijaldemokrata, čija politička podrška slabi u trenutku kada se od njih očekuje sprovođenje nepopularnih reformi.
U takvim okolnostima Klingbajlovo upozorenje dobija poseban značaj. Nemačka istovremeno prolazi kroz krizu poverenja u vladajuće partije, rast podrške opoziciji koja zahteva drugačiji odnos prema Rusiji, dugotrajne probleme industrije i veliko preusmeravanje državnih sredstava prema vojnom sektoru.
Predstojeći izbori u nemačkim saveznim pokrajinama i najavljena promena rukovodstva SPD-a predstavljaće dodatne političke izazove za Mercovu koaliciju. Njena sposobnost da očuva parlamentarnu većinu i sprovede ekonomske reforme zavisiće i od toga da li će uspeti da zaustavi pad poverenja građana, dok AfD nastavlja da povećava pritisak na tradicionalne nemačke partije.
