Amerika se priprema za veliki potres: Tehnološki giganti strahuju od najgoreg scenarija

Najveće američke tehnološke kompanije suočavaju se sa sve ozbiljnijim pitanjem koje bi u narednom periodu moglo da promeni odnos javnosti, političara i regulatornih institucija prema veštačkoj inteligenciji.

Rukovodstva vodećih kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju počela su iza zatvorenih vrata da pripremaju planove za slučaj katastrofalnog sajbernapada koji bi mogao da izazove masovno nezadovoljstvo stanovništva i ozbiljnu političku krizu u Sjedinjenim Američkim Državama.

U središtu tih priprema nalaze se scenariji u kojima bi napad uz korišćenje veštačke inteligencije doveo do prekida bankarskih usluga, nestanka interneta ili poremećaja u snabdevanju električnom energijom i vodom. Takav događaj mogao bi da pokrene talas protesta protiv tehnoloških korporacija, ali i zahteve za drastičnim ograničavanjem razvoja novih sistema.

Među rukovodiocima čije bi se kompanije našle pod snažnim pritiskom javnosti nalaze se generalni direktor kompanije OpenAI Sem Altman i izvršni direktor kompanije Anthropic Dario Amodei. U tehnološkoj industriji raste uverenje da je ozbiljan incident povezan sa veštačkom inteligencijom samo pitanje vremena, iako nije moguće pouzdano utvrditi kada bi se dogodio niti kakve bi razmere imao.

Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da prvi veliki napad, sa neposrednim posledicama po svakodnevni život miliona ljudi, trajno naruši poverenje građana u ovu tehnologiju. Strahovanja nisu ograničena na finansijsku štetu, već obuhvataju i političku reakciju koja bi mogla da ugrozi poslovne planove čitave industrije.

Kako piše američki portal Aksios, rukovodioci tehnoloških kompanija razmatraju šta bi se dogodilo neposredno posle takve krize, uključujući reakciju Kongresa, Bele kuće i stanovništva. Posebno se analiziraju načini na koje bi kompanije mogle da odgovore na zahteve za hitnim regulatornim merama i kako bi zakonodavcima objasnile prirodu incidenta.

Nezadovoljstvo bi moglo da se usmeri i protiv američkog predsednika Donalda Trampa. Njegova administracija zastupa pristup koji daje značajan prostor razvoju veštačke inteligencije bez sveobuhvatnog sistema strogih državnih ograničenja, što bi u slučaju velike katastrofe moglo da postane predmet oštrih političkih optužbi.

U kompaniji OpenAI potvrđeno je da se organizuju posebne vežbe za različite krizne situacije. Zaposleni zajednički proučavaju potencijalne pretnje, proveravaju procedure i razrađuju načine reagovanja ukoliko se neki od opasnih scenarija ostvari.

Predstavnici kompanije istovremeno naglašavaju da takve pripreme ne znače da rukovodstvo smatra svaki razmatrani događaj neizbežnim. Simulacije najtežih kriza odavno su uobičajene u velikim organizacijama i bezbednosnim institucijama, uključujući Pentagon, ali je specifičnost sadašnje situacije u ozbiljnosti upozorenja koja dolaze iz same industrije veštačke inteligencije.

Jedan od najosetljivijih problema odnosi se na moguću reakciju američkog Kongresa. Pojedini predstavnici Demokratske partije mogli bi da zahtevaju radikalna ograničenja razvoja veštačke inteligencije, uključujući potpunu zabranu stvaranja sistema koji bi po intelektualnim sposobnostima nadmašili čoveka.

Takva zabrana odnosila bi se na razvoj takozvane veštačke superinteligencije, tehnologije čije mogućnosti i potencijalne opasnosti već izazivaju ozbiljne rasprave među stručnjacima. Za deo političara veliki bezbednosni incident mogao bi da predstavlja argument da se dalji razvoj ovih sistema zaustavi dok ne budu uspostavljene pouzdanije mere kontrole.

Istovremeno, među republikancima, demokratama i pojedinim predstavnicima tehnološkog sektora jača podrška uvođenju obaveznog mehanizma za hitno isključivanje najmoćnijih sistema veštačke inteligencije. Takav mehanizam trebalo bi da omogući prekid njihovog rada ukoliko se utvrdi da predstavljaju neposrednu opasnost.

Međutim, primena tako strogih mera suočila bi se sa ozbiljnim tehničkim i ekonomskim preprekama. Poseban problem predstavljaju modeli sa otvoreno dostupnim programskim kodom ili parametrima, koji se mogu preuzimati, prilagođavati i pokretati izvan neposredne kontrole kompanija koje su ih razvile.

Čak i kada bi američke vlasti zabranile određene sisteme, njihovo potpuno uklanjanje iz upotrebe bilo bi izuzetno teško. Dodatnu prepreku predstavlja činjenica da veštačka inteligencija već postaje sastavni deo poslovanja banaka, industrije, informacionih mreža i brojnih drugih privrednih sektora, zbog čega bi opšta zabrana mogla da izazove ozbiljne ekonomske posledice.

Strahovanja tehnoloških kompanija dodatno su pojačana nedavnim sajbernapadima na finansijske institucije u Južnoj Koreji, gde su napadači koristili alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Incident je pokazao da tehnologija namenjena automatizaciji složenih zadataka može biti iskorišćena i za otkrivanje bezbednosnih slabosti i krađu poverljivih podataka.

Američka kompanija za sajberbezbednost Kraudstrajk utvrdila je da je u napadima korišćen ARTEX, alat razvijen u Kini koji omogućava automatizovano testiranje računarskih sistema uz pomoć velikih jezičkih modela. Istražitelji su pronašli i dokaze o korišćenju kineskih modela, uključujući DeepSeek, kao i zapise povezane sa alatom Claude Code.

Istraga je ukazala na osumnjičenog napadača iz kineske provincije Guangdong, starog 26 godina. Američki stručnjaci povezali su njegove digitalne tragove sa kampanjom usmerenom protiv južnokorejskih finansijskih institucija, ali konačna odgovornost za sve incidente još nije sudski utvrđena.

Napadi su pogodili više banaka i drugih finansijskih organizacija, među kojima su Šinhan banka i KB Kukmin banka. Prema podacima objavljenim tokom istrage, kompromitovani su lični podaci desetina hiljada klijenata, a među ugroženim informacijama nalazili su se i podaci povezani sa prihodima i kreditnim zaduženjima.

Posebno je značajno što napadač nije morao samostalno da razvija sve postupke potrebne za upad u računarske sisteme. Korišćenjem specijalizovanih alata i jezičkih modela mogao je da automatizuje pojedine faze napada, čime se povećava opasnost da i pojedinci sa ograničenim resursima izvedu operacije koje su ranije zahtevale znatno veće tehničke kapacitete.

U pronađenim zapisima nalazile su se i interakcije sa sistemom Claude Code, uključujući pokušaje prikupljanja informacija o mogućnostima prodaje ukradenih podataka. Predstavnici kompanije Anthropic, koja je razvila ovaj alat, nisu odgovorili na novinarska pitanja o konkretnom slučaju.

Južnokorejske vlasti pokrenule su istragu i zatražile pojačane mere zaštite finansijskog sektora. Predsednik Južne Koreje Li Dže Mjung upozorio je da upotreba veštačke inteligencije u sajbernapadima zahteva ozbiljnije bezbednosne odgovore, dok su nadležne institucije preduzele dodatne korake radi zaštite bankarskih sistema.

Razmere potencijalnih posledica za finansijski sektor prevazilaze pojedinačne incidente. Ukoliko bi napadači uspeli da istovremeno poremete rad većeg broja banaka, platnih mreža i povezanih informacionih sistema, posledice bi mogle da zahvate privredne aktivnosti i svakodnevni pristup građana novcu.

Pored bezbednosnih rizika, tehnološku industriju prate i sve izraženija upozorenja o finansijskoj održivosti njenog ubrzanog razvoja. Ogromna ulaganja u računarske centre, procesore, energetsku infrastrukturu i razvoj novih modela sve češće se finansiraju zaduživanjem i oslanjaju na očekivanja izuzetno visokih budućih prihoda.

Početkom oktobra američki investitor i osnivač kompanije Bridžvoter asosijejts Rej Dalio uporedio je stanje na tržištu veštačke inteligencije sa klasičnim finansijskim balonom. Upozorio je da ubrzano gomilanje velikih dugova radi finansiranja tehnološke ekspanzije stvara dodatnu opasnost za investitore i širu ekonomiju.

Dalijevo upozorenje odnosi se na mogućnost da očekivani prihodi ne budu dovoljni da opravdaju ogromna ulaganja i preuzete finansijske obaveze. U takvim okolnostima pad poverenja investitora mogao bi da izazove naglo smanjenje vrednosti kompanija koje su postale ključni nosioci rasta tehnološkog tržišta.

Time se pred najvećim američkim kompanijama otvaraju dva različita, ali međusobno povezana izazova- zaštita društva od zloupotrebe sve moćnije tehnologije i obezbeđivanje finansijske održivosti industrije koja se razvija izuzetnom brzinom.

Prvi veliki incident sa ozbiljnim posledicama po stanovništvo mogao bi dodatno da pojača politički pritisak upravo u trenutku kada su u razvoj veštačke inteligencije već uložena ogromna sredstva.