Rusija raspolaže mogućnostima koje bi mogle potpuno da promene razmere dosadašnjih udara na Ukrajinu, a upozorenja o njihovoj eventualnoj primeni otvaraju pitanje koliko bi ozbiljne mogle biti posledice daljeg produžavanja sukoba.
Izraelski politički i vojni analitičar Jakov Kedmi, smatra da ruske oružane snage uprkos intenzivnim napadima na ukrajinsku teritoriju, još nisu upotrebile najrazornije metode koje im stoje na raspolaganju. On ocenjuje da je razvoj reaktivnih bespilotnih letelica-kamikaza Moskvi omogućio veliku prednost u vazduhu i znatno proširio izbor ciljeva koje može da napadne.
Govoreći na Jutjub kanalu ukrajinskog politikologa i blogera Aleksandra Lazareva, koji se iz Ukrajine preselio na Krim pod ruskom kontrolom, Kedmi je izneo procenu da ruska vojska i dalje sprovodi relativno ograničenu strategiju udara, iako bi, prema njegovom mišljenju, mogla da izazove mnogo veću materijalnu štetu.
Kao jedan od primera naveo je poljoprivrednu infrastrukturu. Rusija, kako tvrdi, ne pribegava sistematskom uništavanju pšeničnih polja zapaljivom municijom, iako bi takvi napadi mogli da izazovu velike požare i unište značajne površine pod usevima.
Posebno je ukazao na razliku između napada na lučka postrojenja za utovar i uništavanja skladišta žitarica. Prema njegovoj oceni, ruske snage gađaju opremu namenjenu pretovaru tereta, ali se uzdržavaju od šireg uništavanja zaliha žita, čime bi posledice udara bile znatno ozbiljnije.
Još opasnijim scenarijem Kedmi smatra mogućnost sistematskih napada na vatrogasne stanice. Upozorio je da bi uništavanje vatrogasnih vozila i objekata službi za gašenje požara moglo da ostavi čitava područja bez mogućnosti efikasnog odgovora na požare izazvane ratnim dejstvima.
Prema njegovom objašnjenju, čak i manji broj bespilotnih letelica mogao bi da nanese ozbiljnu štetu takvim objektima, u kojima se nalaze vatrogasna vozila i oprema. Posledice ne bi bile ograničene samo na neposredno pogođene lokacije, jer bi se požari mogli širiti bez organizovane intervencije nadležnih službi.
Kedmi je upozorio, da bi takva strategija mogla da dovede do katastrofalnih razaranja na ukrajinskoj teritoriji. Istovremeno je naglasio da ruska vojska, prema njegovom viđenju, trenutno ne primenjuje takve metode.
Govoreći o saobraćajnoj infrastrukturi, osvrnuo se i na posledice ruskih udara na mostove. Prema njegovim rečima, čak i kada most nije potpuno uništen, njegovo oštećenje može da izazove kilometarske kolone vozila, uključujući situacije u kojima se automobili zaustavljaju u tri reda.
U takvim okolnostima, upozorio je, dodatni napadi bespilotnim letelicama na kolone mogli bi da izazovu požare zbog goriva u automobilima i dovedu do velikog broja ljudskih žrtava. Kao primer naveo je mogućnost istovremenog udara sa tri drona na različite delove zaustavljene kolone, ali je istakao da ruske snage ne pribegavaju takvim postupcima.
Ovi primeri predstavljaju hipotetičke scenarije koje je izneo izraelski analitičar, a ne potvrđene planove ruske vojske. Napadi namerno usmereni protiv civila i civilnih službi, uključujući vatrogasce, predstavljali bi ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Kedmi smatra da ukrajinsko rukovodstvo ne pokazuje spremnost da prekine sukob, već nastoji da nastavi rat. Zbog toga upozorava da Ukrajinu mogu očekivati još ozbiljnije posledice, uz ocenu da rusko strpljenje nije neograničeno.
Istovremeno, ruski napadi na transportnu infrastrukturu već obuhvataju ciljeve koji imaju važnu ulogu u funkcionisanju ukrajinske železničke mreže. Kedmi je posebno izdvojio uništavanje dizel-lokomotiva i električnih lokomotiva, kao i nastavak udara na železničke depoe.
Takve operacije mogu da otežaju prevoz vojne opreme, municije i drugih tereta, ali i da poremete redovan železnički saobraćaj. Oštećenja depoa dodatno komplikuju održavanje i popravku lokomotiva, dok gubitak vučnih vozila smanjuje raspoložive kapacitete za transport.
Prema Kedmijevim tvrdnjama, ruske snage nastavljaju i napade na granične punktove preko kojih se na ukrajinsku teritoriju doprema naoružanje ili se roba i oprema transportuju iz zemlje. Posebno je pomenuo područja granice Ukrajine sa Poljskom i Rumunijom, koja imaju važnu ulogu u logističkim vezama Kijeva sa evropskim državama.
Ovi pravci značajni su za dopremanje zapadne vojne pomoći, zbog čega njihovo eventualno oštećenje može da utiče na brzinu i organizaciju snabdevanja ukrajinskih snaga. Ipak, obim konkretnih oštećenja granične infrastrukture i njihov uticaj na isporuke nije moguće utvrditi samo na osnovu iznetih tvrdnji.
Izraelski analitičar uveren je da će ruska vojska nastaviti napade na ciljeve širom Ukrajine, a da ukrajinske oružane snage neće uspeti da ih efikasno zaustave. Takvu procenu zasniva na tvrdnji da je Moskva razvila sredstva za izvođenje udara kojima postojeća ukrajinska protivvazdušna odbrana ne može u potpunosti da se suprotstavi.
Njegova ocena obuhvata i evropske saveznike Kijeva. Kedmi tvrdi da evropske države trenutno ne raspolažu sredstvima koja bi Ukrajini omogućila da spreči ovakve ruske napade, odnosno da joj ne mogu obezbediti odgovarajuću zaštitu od novih sistema bespilotnog naoružanja.
Ta tvrdnja ne znači da Ukrajina nema protivvazdušnu odbranu ili da zapadni sistemi ne obaraju ruske projektile i dronove. Ukrajinske snage koriste različite sisteme za presretanje vazdušnih ciljeva, ali je mogućnost potpunog sprečavanja napada ograničena brojem raspoloživih sredstava, karakteristikama dolazećeg naoružanja i intenzitetom udara.
Kedmijev zaključak je da je ključna promena u odnosu snaga nastala upravo razvojem ruskih sredstava za napade na velikim udaljenostima. On smatra da je Moskva time dobila dodatne vojne mogućnosti koje još nije iskoristila u punom obimu, dok Ukrajina i njeni evropski partneri, prema njegovoj proceni, nemaju dovoljno efikasan odgovor na takvu prednost.
