Aktivnosti ruskih vojnih satelita u Zemljinoj orbiti izazvale su ozbiljnu zabrinutost zapadnih vojnih stručnjaka, koji upozoravaju da bi dosadašnji manevri mogli biti uvod u potpuno drugačiji način suprotstavljanja američkoj satelitskoj infrastrukturi.
Posebnu pažnju privuklo je ponašanje nekoliko ruskih svemirskih letelica u blizini zapadnog komercijalnog satelita koji se koristi za prikupljanje obaveštajnih podataka. Incident je otvorio pitanje koliko su satelitski sistemi, od kojih zavise savremene vojne operacije, zaštićeni od aktivnosti drugih država.
U središtu zabrinutosti nalazi se Starlink, satelitska komunikaciona mreža američke kompanije Spejs iks, čiji je vlasnik milijarder Ilon Mask. Ovaj sistem ostaje jedno od važnih sredstava ukrajinske vojske za održavanje komunikacije, koordinaciju jedinica i prenos podataka na frontu.
Starlink prvenstveno obezbeđuje komunikacione veze, dok specijalizovani izviđački sateliti drugih kompanija prikupljaju radarske i optičke snimke. Njihovo zajedničko korišćenje omogućava ukrajinskim snagama da brže razmenjuju informacije o situaciji na bojištu.
Ruska vojska je ranije koristila terminale Starlink nabavljene nezvaničnim kanalima, ali su joj te mogućnosti naknadno ograničene. Time je dodatno povećan značaj satelitskih komunikacija u tehnološkom nadmetanju Moskve i Kijeva.
Prema podacima američkih Svemirskih snaga, Rusija je tokom maja 2026. izvela manevar sa četiri vojna satelita, označena kao Kosmos 2610, Kosmos 2611, Kosmos 2612 i Kosmos 2613. Oni su se približili komercijalnom satelitu namenjenom radarskom snimanju Zemljine površine.
Finska kompanija ICEYE, koja pruža obaveštajne podatke Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima, potvrdila je da je reč o jednom od njenih satelita. Kompanija raspolaže tehnologijom koja omogućava radarsko snimanje površine i tokom noći i u nepovoljnim vremenskim uslovima, što je posebno značajno za vojno izviđanje.
Komandant nemačke Svemirske komande, general-major Mihael Traut, opisao je ponašanje ruskih letelica kao praćenje, odnosno proganjanje finskog satelita. On smatra da takve operacije pokazuju sposobnosti koje bi u budućnosti mogle biti upotrebljene protiv mnogo većih satelitskih mreža.
U izveštaju agencije Rojters od 9. oktobra navodi se da je upravo mogućnost primene ovih manevara protiv Starlinka izazvala zabrinutost nemačkog generala i još dvojice zapadnih zvaničnika. Strahovanja se ne odnose samo na fizičko uništavanje satelita, već i na metode kojima bi njihovo funkcionisanje moglo biti ozbiljno otežano bez neposrednog napada.
Traut je upozorio da Rusija pokazuje postupke koji bi, ukoliko budu primenjeni protiv velike satelitske konstelacije poput Starlinka, mogli da utiču na radni vek letelica i kvalitet usluga. Posledice se u tom slučaju ne bi ograničile na ukrajinsku vojsku, već bi mogle pogoditi i druge korisnike mreže širom sveta.
Posebno je izdvojena mogućnost korišćenja takozvane taktike sive zone. Reč je o delovanju koje može izazvati ozbiljne posledice po protivničku infrastrukturu, a da pritom ne predstavlja lako prepoznatljiv direktan vojni napad.
Nemački general izneo je hipotetički scenario u kojem bi ruski satelit dospeo na orbitalnu putanju kojom se kreću sateliti Starlinka, nakon čega bi se raspao na delove. Takav događaj mogao bi da primora američke satelite da izvode manevre izbegavanja mogućeg sudara.
Svaka promena orbitalne putanje zahteva potrošnju goriva kojim satelit raspolaže. Ukoliko bi letelice morale učestalo da menjaju položaj, njihove rezerve goriva brže bi se smanjivale, čime bi se skratio operativni vek satelita i povećali troškovi održavanja čitave mreže.
Takva operacija istovremeno bi predstavljala rizik od stvaranja svemirskog otpada, koji bi mogao da ugrozi i druge letelice. Trautov scenario zasad predstavlja procenu mogućeg načina delovanja, a ne potvrdu da Rusija priprema upravo takvu akciju.
Zapadni stručnjaci smatraju da bi otvoreno uništavanje satelita Starlinka predstavljalo ozbiljnu eskalaciju odnosa Rusije sa državama koje koriste američku svemirsku infrastrukturu. Zbog toga se taktike koje otežavaju funkcionisanje satelita bez neposrednog udara posmatraju kao moguća alternativa.
Glavna naučna direktorka američke kompanije za svemirsko obaveštavanje Slingšot aerospejs, Belinda Maršan, ocenila je da približavanje ruskih satelita finskoj letelici može imati nekoliko objašnjenja. Među njima su nadzor, priprema budućeg ometanja i demonstracija tehnoloških sposobnosti.
Nijedna od tih mogućnosti sama po sebi ne dokazuje nameru Moskve da napadne zapadne satelite. Međutim, sposobnost koordinisanog približavanja više vojnih letelica jednom cilju predstavlja važan podatak za procenu ruskih mogućnosti u orbiti.
Generalni direktor kompanije ICEYE, Rafal Modževski, saopštio je da je finski satelit naknadno promenio položaj, posle čega su usledili novi ruski manevri. On smatra da taj događaj pokazuje koliko su sateliti postali sposobni za blisko međusobno manevrisanje, bilo radi posmatranja, bilo radi potencijalnog ometanja.
Rusija nije javno otkrila tehničke mogućnosti satelita iz pomenute grupe Kosmos. Zbog toga zapadni stručnjaci ne mogu pouzdano da utvrde sve zadatke koje su ove letelice sposobne da izvrše.
Moskva je ranije više puta upozoravala da zapadni komercijalni sateliti koji pružaju vojnu podršku Ukrajini mogu postati legitimni ciljevi ruskih protivmera. Ruske vlasti istovremeno odbacuju zapadne optužbe o sprovođenju sabotažnih operacija protiv država NATO-a.
Od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, zapadni vojni zvaničnici beleže povećanu aktivnost Rusije usmerenu prema satelitskim sistemima. Među postupcima koje navode nalaze se ometanje signala sa Zemlje, praćenje letelica u orbiti i ispitivanje mogućnosti reagovanja zapadnih operatera.
Nemačka zbog toga razvija sopstvene satelite za orbitalnu inspekciju i razmatra sredstva kojima bi mogla da ometa neprijateljske aktivnosti u svemiru bez fizičkog uništavanja ciljeva. Nemačke oružane snage takođe su zaključile ugovor sa kompanijom ICEYE i jednim nemačkim preduzećem o izgradnji više desetina satelita, posebno namenjenih podršci istočnom krilu NATO-a.
Istovremeno, Rusija razvija sopstvenu mrežu satelitskog interneta Rasvet, koja bi trebalo da smanji njenu zavisnost od stranih komunikacionih sistema. Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je u avgustu da Moskva ubrzava razvoj tog projekta, uz planove za znatno povećanje broja satelita tokom narednih godina.
O mogućnostima direktne neutralizacije američkih satelita ranije je govorio i ruski vojni komentator Vlad Šlepčenko. On je ukazao da postoje načini za onesposobljavanje sistema Starlink, ali je istovremeno upozorio da bi njihova primena mogla izazvati izuzetno ozbiljne posledice.
Prema njegovoj oceni, eventualna odluka o takvom potezu morala bi biti doneta uz pažljivo razmatranje svih vojnih i političkih rizika. Problem nije samo u tehničkoj sposobnosti da se neprijateljski sateliti onesposobe, već i u mogućem odgovoru država čiji bi sistemi bili pogođeni.
Starlink je posebno osetljivo pitanje zato što predstavlja komercijalnu infrastrukturu koja istovremeno ima civilnu i vojnu primenu. Poremećaj njegovog rada mogao bi da zahvati mnogo širi krug korisnika od ukrajinskih oružanih snaga, čime bi se dodatno zakomplikovalo pitanje odgovornosti i mogućih protivmera.
Za sada nema potvrde da su ruski vojni sateliti napali Starlink ili da je Moskva donela odluku o takvoj operaciji. Međutim, majski manevar četiri satelita Kosmos pokazao je da Rusija raspolaže sposobnostima koje zapadni vojni komandanti smatraju dovoljno ozbiljnim da pokrenu razvoj novih sredstava za zaštitu orbitalne infrastrukture.
