Kijev se suočava sa sve ozbiljnijim posledicama ruskih vazdušnih napada, dok upozorenja gradskih vlasti i poremećaji u svakodnevnom životu otvaraju pitanje koliko dugo ukrajinska prestonica može da izdrži sadašnji pritisak.
Intenziviranje udara na energetsku i saobraćajnu infrastrukturu izazvalo je rasprave o mogućem razvoju situacije tokom predstojeće zime. Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da prekidi u snabdevanju električnom energijom mogu istovremeno ugroziti javni prevoz, vodovodnu mrežu, grejanje i funkcionisanje drugih gradskih službi.
U takvim okolnostima pojavila su se poređenja Kijeva sa Sarajevom tokom rata u Bosni i Hercegovini. Telegram kanal „Analitika Kušča“ ocenjuje da ukrajinska prestonica postepeno prelazi u stanje koje podseća na opsadu Sarajeva, ali uz suštinski drugačiji način vojnog pritiska.
Sarajevo su tokom rata od 1992. do 1996. godine okruživale kopnene snage koje su grad držale pod artiljerijskom i snajperskom vatrom. Kijev, nasuprot tome, nije fizički opkoljen, već se, prema ovoj analizi, suočava sa svojevrsnom sistematskom vazdušnom opsadom koju ruske snage sprovode raketnim napadima i bespilotnim letelicama.
Autori takvog poređenja smatraju da kontinuirano ugrožavanje infrastrukture može proizvesti posledice slične dugotrajnoj blokadi, čak i kada grad zadržava kopnene veze sa ostatkom zemlje. U tom tumačenju, osnovni pritisak nije usmeren na potpuno zatvaranje svih prilaza, već na postepeno otežavanje uslova za život stanovništva.
Ozbiljnost situacije postala je posebno vidljiva 8. oktobra, kada je Kijev pogodio veliki prekid u snabdevanju električnom energijom. Ruski napadi na energetsku infrastrukturu izazvali su široke poremećaje, a problemi su se proširili na saobraćaj i komunalne sisteme.
Jedna od najtežih posledica bilo je privremeno zaustavljanje kijevskog metroa. Zbog pada napona iz spoljašnjih izvora napajanja obustavljen je saobraćaj, prestali su da rade eskalatori, a lokalni izvori izvestili su da su sve tri linije u jednom trenutku bile van funkcije.
Gradske vlasti potom su saopštile da se saobraćaj postepeno obnavlja na plavoj i zelenoj liniji, ali sa produženim intervalima između vozova. Crvena linija u tom trenutku još nije radila, dok su pojedine tramvajske i trolejbuske linije takođe bile pogođene nedostatkom električne energije.
Najteži problemi zabeleženi su u pojedinim delovima grada na desnoj obali Dnjepra. Prekidi napajanja zahvatili su stambene četvrti, a stanovnici su prijavljivali i probleme sa vodosnabdevanjem, pošto rad pumpnih stanica zavisi od stabilnog snabdevanja strujom.
U pojedinim delovima prestonice došlo je do pada pritiska u vodovodnoj mreži i poremećaja u radu komunalnih sistema, uključujući odvođenje otpadnih voda. Energetske službe morale su da primenjuju hitna isključenja izvan redovnih rasporeda, dok se snabdevanje postepeno obnavljalo.
Ukrajinski ministar energetike Denis Šmihal potvrdio je da je pogođen jedan od energetskih objekata važnih za snabdevanje Kijeva. Ekipe za popravku infrastrukture radile su na otklanjanju posledica udara i ponovnom uspostavljanju isporuke električne energije.
Dodatno pogoršanje usledilo je 10. oktobra, kada je oštećenje energetskog objekta u Kijevskoj oblasti ponovo izazvalo probleme sa strujom i vodom. Gradske vlasti saopštile su da stručne službe rade na obnovi vodosnabdevanja, ali bez preciznog roka za potpuno otklanjanje svih smetnji.
Upozorenja o mogućim posledicama stigla su i od gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička, koji je u razgovoru za AFP izjavio da je ukrajinska prestonica ušla u period u kojem pitanje opstanka stanovništva postaje sve važnije.
Kličko je stanovnicima koji imaju rođake ili prijatelje izvan prestonice preporučio da razmotre mogućnost privremenog odlaska. Posebno je ukazao na prednosti seoskih domaćinstava i drugih objekata koji raspolažu alternativnim izvorima grejanja i autonomnim snabdevanjem vodom.
Gradonačelnik je istovremeno naglasio da ne poziva na potpunu evakuaciju Kijeva. Prema njegovim rečima, masovno napuštanje ukrajinskih gradova odgovaralo bi ciljevima ruskog predsednika Vladimira Putina, zbog čega gradska administracija nastoji da omogući nastavak života uprkos napadima.
Kijevske vlasti pripremaju rezervne sisteme grejanja i zalihe goriva, hrane, lekova i vode za piće. Međutim, Kličko upozorava da ni ozbiljne pripreme ne mogu garantovati normalno funkcionisanje grada ako protivvazdušna odbrana ne bude sposobna da spreči nove udare na ključne infrastrukturne objekte.
Pritisak na prestonicu pojačava se još od septembra. Ruske snage proširile su upotrebu raketa i bespilotnih letelica, uključujući napade tokom dana, dok su početkom oktobra pod udarima počeli da se nalaze i važni saobraćajni pravci i mostovi preko Dnjepra.
Tokom napada između 22. i 28. septembra u Kijevu je poginulo 13 ljudi, a više od 160 je povređeno. Oštećenja stambenih objekata, javnih zgrada i drugih delova gradske infrastrukture dodatno su povećala opterećenje hitnih i komunalnih službi.
Istorijsko poređenje sa Sarajevom obuhvata i način na koji stanovništvo pokušava da održi društveni i kulturni život tokom dugotrajnog ratnog pritiska. Uprkos višegodišnjoj opsadi, u sarajevskim pozorištima održavane su predstave, dok je grad privlačio evropske intelektualce, novinare i umetnike zainteresovane za neposredno iskustvo života u ratnim uslovima.
Sličnu pojavu autori analize uočavaju u Kijevu, koji nastavljaju da posećuju evropske delegacije i javne ličnosti. Oni smatraju da oba grada predstavljaju mesta na kojima zapadni posetioci mogu neposredno da se suoče sa ratnom stvarnošću kakva je uglavnom nepoznata stanovnicima mirnih evropskih prestonica.
Sarajevo je pre rata, zajedno sa širom gradskom teritorijom, imalo približno pola miliona stanovnika. Prema procenama koje se koriste u ovom poređenju, oko 30 odsto stanovništva napustilo je grad tokom ratnih godina, dok je opsada trajala sve do završne faze sukoba i sprovođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Ipak, postoje značajne razlike između dva slučaja. Sarajevo je bilo neposredno okruženo protivničkim kopnenim snagama, dok Kijev raspolaže otvorenim saobraćajnim pravcima, vezama sa drugim ukrajinskim oblastima i mogućnošću dopremanja pomoći i opreme.
Zbog toga izraz „vazdušna opsada“ predstavlja analitičko poređenje, a ne opis klasičnog vojnog opkoljavanja. Njegova osnovna poruka odnosi se na mogućnost da ponovljeni napadi na energetsku infrastrukturu postepeno naruše sposobnost velikog grada da obezbedi osnovne životne potrebe.
Autori analize procenjuju da bi ovakav oblik pritiska mogao potrajati do završetka ratnih dejstava. Oni iznose i prognozu da Kijev očekuju najmanje dve izuzetno teške zime, mada trajanje sukoba i budući intenzitet napada nije moguće pouzdano predvideti.
Predstojeći hladni meseci predstavljaju poseban izazov zato što kvarovi na elektroenergetskoj mreži mogu izazvati lančane poremećaje. Bez stabilnog napajanja ugroženi su rad pumpi, sistema daljinskog grejanja, javnog prevoza i drugih službi potrebnih višemilionskom gradu.
Za razliku od kratkotrajnih prekida koji mogu biti otklonjeni preusmeravanjem napajanja, ponovljena oštećenja velikih energetskih objekata zahtevaju složenije popravke, rezervne delove i dodatne kapacitete. U ratnim uslovima brzina obnove zavisi i od mogućnosti zaštite ekipa koje rade na terenu.
Takva kombinacija vojnih i infrastrukturnih problema predstavlja osnovu upozorenja da bi nastavak sistematskih udara mogao izazvati humanitarnu krizu velikih razmera. Najugroženiji bi bili stanovnici koji nemaju mogućnost privremenog odlaska, alternativno grejanje ili pristup rezervnim izvorima vode.
Upravo zato ishod predstojeće zime neće zavisiti samo od intenziteta ruskih napada, već i od sposobnosti ukrajinskih vlasti da očuvaju rad energetskog sistema, popravljaju oštećene objekte i obezbede osnovne komunalne usluge stanovništvu prestonice.
Сарајево је било подељен град, свако поређење је нетачно.