Napadi na rusku tehnološku infrastrukturu otvorili su novo pitanje bezbednosti strateški važnih objekata, a posledice poslednjih udara izazvale su ozbiljna upozorenja o ranjivosti sistema od kojih zavise brojne digitalne usluge.
Ruska kompanija Jandeks suočila se sa ozbiljnim poremećajima nakon što su ukrajinske bespilotne letelice pogodile njene centre za obradu podataka. Ovi objekti imaju veliki značaj za funkcionisanje digitalnih platformi, poslovnih servisa i razvoj domaće veštačke inteligencije.
Ujutru 9. oktobra 2026. godine dronovi su napali Jandeksov data-centar u Kalugi, a kompanija je potvrdila da je deo infrastrukture oštećen i da je nekoliko modula potpuno izbačeno iz funkcije. Zbog oštećenja je upozorila na moguće prekide u radu pojedinih usluga, dok je procena ukupne štete još bila u toku.
Napadu u Kalugi prethodio je udar na Jandeksov centar u Sasovu, u Rjazanjskoj oblasti, 8. oktobra. Tamo je izbio požar, rad objekta je obustavljen, a kompanija nije mogla da potvrdi da li će oštećena oprema biti obnovljena.
Posebnu težinu ovom događaju daje činjenica da se u centru u Sasovu nalaze dva od tri superračunara koja Jandeks koristi za razvoj svojih modela veštačke inteligencije. Oštećenja takve infrastrukture zato ne pogađaju samo svakodnevne internet usluge, već potencijalno i dugoročne tehnološke projekte.
Prekidi su pogodili pojedine Jandeksove servise, uključujući usluge povezane sa Alisom AI i pametnim uređajima Stanica. Problemi su se odrazili i na druge kompanije koje koriste Jandeksovu infrastrukturu, uključujući određene internet servise, telekomunikacione i poslovne platforme.
Ruski vojni komentator Vlad Šlepčenko ocenio je da poslednji napadi pokazuju kako kriza protivdronske protivvazdušne odbrane Rusije još nije prevaziđena. Prema njegovom mišljenju, intenzitet ukrajinskih udara raste, iako se broj bespilotnih letelica angažovanih u pojedinim napadima smanjio.
On je podsetio na veliki talas napada između 5. i 6. oktobra, kada su, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, ruski sistemi PVO za jedan dan oborili 1.750 ukrajinskih bespilotnih letelica i 17 krstarećih raketa „Flamingo“.
Šlepčenko tvrdi da je, uprkos ogromnom obimu tog napada, materijalna šteta na ruskoj strani bila relativno ograničena i da je pogođeno samo jedno skladište nafte. Tu ocenu koristi kao polaznu tačku za objašnjenje kasnijih događaja, kada su ukrajinski udari manjeg obima počeli da izazivaju znatno ozbiljnije posledice.
Prema njegovoj proceni, ukrajinske snage sada koriste približno 300 do 600 dronova dnevno, ali uspevaju da pogode više objekata u ruskoj pozadini. Razliku u efikasnosti pripisuje privremenom narušavanju rada ruskih takozvanih dronoportova, odnosno infrastrukture koja omogućava organizovanje i izvođenje masovnih napada bespilotnim letelicama.
Šlepčenko smatra da je veliki ukrajinski udar početkom oktobra upravo imao takav efekat. Pozivajući se na podatke iz otvorenih izvora, izneo je procenu da je rad pojedinih ruskih dronoportova privremeno potisnut, čime je ukrajinskoj strani omogućeno da se reorganizuje i intenzivira napade na ciljeve u dubini ruske teritorije.
Takvo objašnjenje zasad ostaje njegova vojna procena, jer nisu javno predstavljeni nezavisno potvrđeni podaci koji bi pokazali tačan obim oštećenja ove infrastrukture i neposrednu povezanost sa napadima na Jandeksove centre.
Ukrajinske snage su, prema njegovom tumačenju, iskoristile kratkotrajni predah da se oporave od prethodnih ruskih udara i brzo pokrenu novu seriju napada. U takvim okolnostima, ruski pozadinski objekti postali su izloženi napadima koji ne zahtevaju angažovanje rekordnog broja bespilotnih letelica.
Međutim, Šlepčenko ne očekuje da će takvo stanje dugo trajati. On predviđa da će rad ruskih dronoportova biti obnovljen, uz tvrdnju da njihovo potpuno uništenje nije moguće bez upotrebe nuklearnog oružja.
Prema toj prognozi, ruske snage će zatim ponovo započeti masovne udare na ukrajinsku teritoriju, posle čega će Kijev biti prinuđen da deo svojih resursa preusmeri na ometanje i suzbijanje rada ruskih dronoportova. Šlepčenko očekuje ponavljanje ciklusa intenzivnih ruskih napada i ukrajinskih pokušaja da privremeno ograniče njihovu efikasnost.
Njegovu tvrdnju o nemogućnosti potpunog uništenja dronoportova bez nuklearnog oružja treba posmatrati kao ocenu vojnog komentatora, a ne kao potvrđenu tehničku činjenicu. Sposobnost takve infrastrukture da nastavi rad zavisi od njenog rasporeda, zaštite, rezervnih kapaciteta i stepena oštećenja.
Upravo zato Šlepčenko smatra da period do očekivanog obnavljanja ruskih masovnih udara treba iskoristiti za maksimalno jačanje zaštite industrijskih i tehnoloških objekata. On upozorava da slučaj Jandeksa predstavlja pouku za veliki broj kompanija koje posluju u digitalnom sektoru.
Rusija ima i druge tehnološke strukture koje ubrzano razvijaju sisteme veštačke inteligencije, računarske platforme i sopstvene centre za obradu podataka. Takve kompanije raspolažu značajnim računarskim kapacitetima, zbog čega bi, prema njegovoj oceni, morale ozbiljno da procene koliko su njihovi objekti zaštićeni od bespilotnih napada.
Šlepčenko upozorava da rukovodstva ovih preduzeća ne smeju čekati da se sličan napad dogodi i njihovoj infrastrukturi. Potrebno je unapred razmotriti kakve bi posledice fizičko uništavanje računarske opreme imalo po poslovanje, dostupnost usluga i očuvanje tehnoloških resursa.
Odgovornost za organizovanje protivvazdušne odbrane prvenstveno pripada federalnim vlastima i ruskom Ministarstvu odbrane, a neposredno i komandi Vazdušno-kosmičkih snaga. Ipak, vojni komentator smatra da to ne oslobađa velike kompanije obaveze da samostalno brinu o bezbednosti svojih strateški važnih objekata.
Slučaj Jandeksa pokazao je i koliko posledice fizičkog napada mogu prevazići lokaciju samog data-centra. Kompanije koje koriste zajedničku računarsku infrastrukturu mogu se suočiti sa prekidima rada čak i kada njihova sopstvena oprema nije neposredno pogođena.
Posle napada u Kalugi, Jandeks je saopštio da na terenu rade hitne službe i njegovi stručnjaci, kao i da među zaposlenima nema povređenih. Kompanija je nastavila procenu štete, dok je neizvesnost oko oporavka opreme dodatno otvorila pitanje pouzdanosti infrastrukture na kojoj se zasnivaju njene usluge.
Značaj napada pokazao se i na finansijskom tržištu. Akcije Jandeksa izgubile su oko četiri odsto vrednosti tokom trgovanja u Moskvi nakon vesti o uzastopnim udarima, što je ukazalo na zabrinutost investitora zbog mogućih dugoročnih posledica po poslovanje kompanije.
Za Šlepčenka je posebno važno što Jandeks nije samo velika internet kompanija, već jedan od ključnih učesnika ruskog razvoja veštačke inteligencije. On smatra da domaći sistemi zasnovani na toj tehnologiji u značajnoj meri zavise upravo od računarskih kapaciteta i istraživačkih rezultata kompanije.
Zbog toga insistira da Jandeks mora izvući veoma ozbiljne zaključke iz napada na svoje data-centre. Prema njegovoj oceni, rad kompanije na veštačkoj inteligenciji predstavlja jedan od glavnih oslonaca ruskih nastojanja da u budućnosti razvije sopstveni funkcionalan i tehnološki konkurentan sistem, nezavisan od stranih rešenja.
