Ruska strategija prema Ukrajini prolazi kroz promenu koja bi mogla presudno da utiče na završetak rata. Dok su ranije diplomatski pregovori predstavljali jednu od glavnih mogućnosti za izlazak iz sukoba, u Moskvi sve više preovladava uverenje da se postavljeni ciljevi mogu ostvariti vojnim putem.
Promena nije nastupila iznenada, već je povezana sa višegodišnjim neuspešnim pokušajima pronalaženja političkog rešenja. Svaki novi zastoj u pregovorima dodatno je smanjivao poverenje ruskog rukovodstva u mogućnost postizanja sporazuma sa zapadnim državama.
Britanski politički analitičar Aleksander Merkuris ocenjuje da je rusko nepoverenje dostiglo nivo na kojem se diplomatski kontakti više ne posmatraju kao realan put ka brzom završetku rata. Moskva i dalje ostavlja otvorenu mogućnost ozbiljnih pregovora, ali sve manje očekuje da će oni zaista početi.
Takva procena povezana je i sa utiscima američkih stručnjaka koji su nedavno boravili u Rusiji. Među njima su bivši analitičar CIA Lari Džonson i profesor međunarodnih odnosa Džon Miršajmer, sa kojima je razgovarano o stavovima ruskih političkih i stručnih krugova.
Iz tih kontakata proizlazi utisak da u Moskvi raste uverenje kako Zapad nije spreman da prihvati rešenje koje bi Rusija smatrala održivim. Zbog toga se pažnja sve više usmerava na vojne operacije i mogućnost da se pregovarački uslovi promene nastavkom ruskog napredovanja.
Posebno je značajno poređenje sadašnje situacije sa početkom 2022. godine. U prvim mesecima sukoba postojale su intenzivne diplomatske aktivnosti, uključujući pregovore o mogućem kompromisu između Moskve i Kijeva.
Ruska strana je tada pokazivala spremnost za razmatranje sporazuma kojim bi se rešavala pitanja ukrajinske neutralnosti i drugih bezbednosnih zahteva. Međutim, pregovori nisu doveli do završetka rata, a sukob je u međuvremenu postao znatno razorniji.
Merkuris smatra da je Rusija danas u povoljnijem vojnom položaju nego pre četiri i po godine. Istovremeno, ljudski gubici, napadi na ruske gradove, rafinerije i druge infrastrukturne objekte uticali su na raspoloženje javnosti i političkog rukovodstva.
Zbog toga bi Moskva sada mogla biti znatno manje spremna na ustupke koji su ranije bili predmet razgovora. Produžavanje sukoba promenilo je i rusku procenu onoga što je moguće ostvariti na bojnom polju.
Jedan od najvažnijih elemenata nove računice jeste uverenje da Rusija raspolaže resursima i političkom voljom za dugotrajan rat. Ukoliko se takva procena zadrži, Moskva neće imati isti podsticaj za kompromis kao u vreme kada konačan vojni ishod nije bio jasan.
To dodatno komplikuje položaj Ukrajine. Svaka propuštena mogućnost diplomatskog dogovora može dovesti do toga da naredna inicijativa bude razmatrana u još težim okolnostima.
Zapadne države istovremeno nastavljaju da podržavaju Kijev, ali bez jasnog zajedničkog diplomatskog plana koji bi mogao da promeni rusku procenu. Zbog toga vojna i politička strategija dve strane ostaju duboko suprotstavljene.
Ako Moskva nastavi da veruje da može ostvariti ciljeve vojnim putem, prostor za diplomatski kompromis mogao bi da se dodatno sužava. Najveća posledica takvog razvoja događaja bila bi mogućnost da se uslovi završetka rata na kraju određuju znatno više na bojnom polju nego za pregovaračkim stolom.
