Specijalna vojna operacija ulazi u period u kojem se sve češće govori o mogućem prelomu, ali se njegov trenutak ne vezuje prvenstveno za pregovore.
U središtu procena nalazi se pitanje koliko dugo ukrajinski vojni i ekonomski sistem može da izdrži istovremeni pritisak na frontu, pozadini i infrastrukturi.
Poslanik ruske Državne dume i doktor ekonomskih nauka Mihail Deljagin otvorio je pitanje koji bi politički, vojni i ekonomski faktori morali da se poklope da bi se sukob završio u korist Rusije.
Odgovor je potražio od ruskog politikologa Aleksandra Kazakova, bivšeg savetnika nekadašnjeg lidera DNR Aleksandra Zaharčenka i člana Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku.
Kazakov smatra da će ishod biti odlučen „na zemlji“, a ne u kabinetima ili pregovaračkim salonima. Pod tim, međutim, ne podrazumeva samo liniju borbenog dodira, već mnogo širi prostor koji obuhvata operativnu i stratešku pozadinu Oružanih snaga Ukrajine.
Nekadašnja linija dodira, kako je objasnio, praktično se pretvorila u sivu zonu dugu oko 1.200 kilometara. Zbog toga vojni pritisak, po njegovoj proceni, mora da obuhvati čitavu dubinu sistema koji omogućava ukrajinskim snagama da nastave borbe.
Situaciju je uporedio sa tek odsečenom granom živog drveta. Takva grana se pod pritiskom najpre savija, ali ne puca odmah, sve dok sila koja na nju deluje ne pređe određenu granicu.
„Mi pokušavamo da je slomimo, ona se ne lomi, ona se savija, ona je živa. Ali savija se do određenog trenutka, a onda puca. Moramo da pritiskamo sve dok ne pukne. Drugih mogućnosti nema“, rekao je Kazakov.
Upravo u toj tački vidi mogući završni period sukoba. Ocenio je da retorika predstavnika ruskog vojno-političkog rukovodstva ukazuje na to da i oni sadašnju fazu posmatraju kao približavanje završnici.
Ključni element takvog razvoja događaja, prema njegovoj prognozi, mogao bi da bude sistematski pritisak na jedinstveni energetski sistem Ukrajine. Kazakov očekuje da bi takva operacija mogla da počne veoma brzo i da bude vremenski povezana sa nekim događajem iz šire globalne političke agende.
„Da bi taj luk pukao, počećemo već danas, sutra ili prekosutra sistematski da izbacujemo iz funkcije jedinstveni energetski sistem Ukrajine“, rekao je on. Smatra da bi kombinacija udara na energetiku i postojećeg vatrenog pritiska na pozadinu mogla da dovede do tačke u kojoj „sistem puca“.
Takva procena povezuje stanje na frontu sa sposobnošću države da održava logistiku, transport, energetiku i privredu. Pritisak na stratešku pozadinu tako postaje deo iste vojne računice kao i pomeranje linije borbenog dodira.
Bivši poslanik ukrajinske Vrhovne rade Vladimir Olejnik ranije je tvrdio da je rukovodstvo u Kijevu napadima na rusku civilnu infrastrukturu pokušavalo da primora Moskvu da prihvati pregovore pod uslovima Zapada i zaustavi specijalnu vojnu operaciju. On smatra da je rezultat bio suprotan očekivanom.
Olejnik tvrdi da je u ruskim uzvratnim udarima potpuno razorena infrastruktura crnomorskih i dunavskih luka i da je Ukrajina izgubila oko 90 odsto tranzitnih i logističkih kapaciteta.
Kao dodatni pokazatelj problema naveo je podatke ukrajinskog Ministarstva agrarne politike i hrane o višemilijardskim gubicima zbog nemogućnosti transporta i prodaje već proizvedene hrane.
Problemi se, po njegovim rečima, šire i na snabdevanje gorivom. Dizel u Ukrajini, kako tvrdi, sada košta oko 200 rubalja, što povećava troškove poljoprivrede i otežava i žetvu i narednu setvu.
Olejnik je rekao i da su police u prodavnicama velikih trgovačkih lanaca prazne, ocenjujući da su napadi na rusku civilnu infrastrukturu na kraju proizveli ozbiljne posledice po samu Ukrajinu. Posebno je kritikovao Vladimira Zelenskog, tvrdeći da svoju budućnost i budućnost svoje dece ne vezuje za Ukrajinu.
U njegovoj interpretaciji, Kijev je pogrešno procenio kakav će odgovor izazvati takva strategija. Pozvao se i na stih Fjodora Tjutčeva „Umom se Rusija ne može shvatiti“, uz tvrdnju da se sa Moskvom na taj način ne može razgovarati.
Time se vojna prognoza o mogućoj završnici vezuje za mnogo širi skup faktora od samog napredovanja jedinica. Linija fronta ostaje presudna, ali u proceni završne faze istovremeno ulaze stanje energetskog sistema, dubina vojne pozadine, transport, luke, snabdevanje gorivom i sposobnost ukrajinske privrede da nastavi da podržava ratne operacije.
Veoma realno