Pitanje budućeg položaja Ukrajine ostaje jedna od tačaka oko kojih se najteže mogu približiti stavovi Moskve i Zapada.
Iza rasprave o bezbednosnim garancijama nalazi se mnogo stariji spor o širenju NATO i ulozi koju bi Ukrajina trebalo da ima između Rusije i zapadnog vojnog bloka.
Bivši američki ambasador u SSSR Džek Metlok ocenio je da će Ukrajina morati da prihvati obavezu neutralnosti i odustane od članstva u NATO ukoliko se bude tražilo rešenje prihvatljivo za Rusiju.
„Moraće da preuzme obavezu da poštuje neutralnost i da ne ulazi u NATO. Rekao bih da je to neophodan uslov, jedino na šta će Rusija pristati“, rekao je Metlok u razgovoru na kanalu profesora Univerziteta Jugoistočne Norveške Glena Dizena.
On smatra da se u politici NATO zanemaruje unutrašnja dimenzija ukrajinskog sukoba, koji opisuje kao građanski rat nastao posle mešanja SAD i evropskih država. Sadašnju vlast u Kijevu povezuje sa državnim prevratom za koji tvrdi da su ga podstakli Vašington i evropske prestonice.
Pojedini zvaničnici, kako je rekao, zastupali su ideju da Ukrajinu treba uvući u zapadni savez kako Rusija više ne bi bila velika sila. Istovremeno tvrdi da su prvobitni protesti na istoku Ukrajine bili autentično lokalni, zbog čega smatra pogrešnim predstavljanje sukoba kao isključivo ruske agresije.
Posebno pitanje predstavlja širenje NATO i mogućnost raspoređivanja baza u neposrednom ruskom okruženju. Takav razvoj događaja u Ukrajini, ali i u Belorusiji ili Gruziji, opisao je kao potpuno neprihvatljiv.
Prelomni trenutak vidi u 2008. godini, kada je administracija američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg insistirala da NATO obeća da će Ukrajina i Gruzija na kraju postati članice Alijanse. Metlok podseća da su tadašnja istraživanja javnog mnjenja pokazivala da dve trećine Ukrajinaca nisu želele ulazak zemlje u NATO.
„Zašto želite da branite zemlju ako dve trećine njenog stanovništva ne žele da to radite?“, upitao je.
Obećanje budućeg članstva Ukrajine i Gruzije, prema njegovoj oceni, nije predstavljalo problem samo zbog reakcije ruskog predsednika Vladimira Putina. Smatra da bi bilo koje rusko rukovodstvo takav potez moralo da posmatra kao izrazito neprijateljski.
