Izborno veče u nemačkoj saveznoj pokrajini Saksoniji-Anhalt otvorilo je period političke neizvesnosti u kojem će konačna raspodela mandata odlučivati ne samo o budućoj pokrajinskoj vladi već i o odnosima među strankama koje su godinama odbijale međusobnu saradnju.
Rekordna izlaznost dodatno je povećala političku težinu glasanja, dok prve projekcije ukazuju na velike promene u odnosu snaga.
Izlazne ankete nakon zatvaranja biračkih mesta daju desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD) 44,5 odsto glasova, više nego dvostruko u odnosu na CDU desnog centra, koji je dobio 18,5 odsto. Na izborima za pokrajinski parlament pravo glasa imalo je oko 1,7 miliona birača, a izlaznost je dostigla rekordnih 76,5 odsto.
Rezultat CDU predstavlja veliki pad u odnosu na pokrajinske izbore 2021. godine. Stranka, koju u Saksoniji-Anhalt predvodi pokrajinski premijer Sven Šulce, tada je pod vođstvom dugogodišnjeg premijera Rajnera Hazelofa pobedila sa 37,1 odsto glasova. Sadašnjih 18,5 odsto bilo bi istorijski najlošiji rezultat CDU u toj pokrajini.
Vodeći kandidat AfD-a Ulrih Zigmund ocenio je u izjavi za ARD da je njegova stranka „ispisala istoriju u ovoj pokrajini“. Poručio je da pruža ruku drugim političkim snagama, ali samo onima koje su spremne da zajedno sa AfD-om sprovedu jasan politički zaokret.
Prema projekcijama koje prenosi Dojče vele, treće mesto zauzima Levica sa 9,5 odsto. To je ispod njenog dosadašnjeg najlošijeg rezultata u Saksoniji-Anhalt od 11 odsto. Zeleni imaju devet odsto, dok je SPD, Socijaldemokratska partija Nemačke, sa osam odsto glasova takođe blizu svog istorijskog minimuma u ovoj pokrajini.
Savez Sara Vagenkneht – Razum i pravda nalazi se tačno na granici izbornog praga sa pet odsto, pa njegov ulazak u parlament još nije izvestan. Stranka slobodnih demokrata, prema projekciji, osvojila je dva odsto i nije prešla izborni prag.
Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel nazvala je rezultat istorijskim i ocenila da predstavlja jasan mandat za sastavljanje vlade. Naglasila je da najjača stranka ima mandat da formira vlast i da je AfD spremna da razgovara o mogućim koalicionim partnerima.
Kopredsednik stranke Tino Hrupala takođe je rezultat protumačio kao mandat za formiranje vlasti. „Prepolovili smo CDU, tako da je, iz tog ugla gledano, ovo sjajno veče“, rekao je novinarima. Poručio je da će Zigmund biti novi premijer Saksonije-Anhalt i dodao: „Odavde ćemo promeniti Nemačku.“
Projekcija raspodele mandata, međutim, pokazuje koliko bi formiranje nove vlade moglo da bude komplikovano. AfD bi trebalo da dobije 39 poslaničkih mesta, što je tri manje od apsolutne većine potrebne za samostalno formiranje pokrajinske vlasti.
CDU nemačkog kancelara Fridriha Merca mogao bi da dobije 16 mandata, što bi bio njegov najgori rezultat u Saksoniji-Anhalt od ujedinjenja Nemačke. Zelenima se projektuje osam, a SPD-u sedam poslaničkih mesta.
Konačan odnos snaga mogao bi da zavisi i od toga koliko će manjih stranaka preći izborni prag. Ako veći broj njih ostane ispod pet odsto, povećava se mogućnost da AfD kroz raspodelu mandata ipak dođe do apsolutne većine i mogućnosti da samostalno formira pokrajinsku vladu.
Drugi scenario mogao bi da dovede do još složenije političke situacije. Ukoliko CDU, Levica i SPD uđu u parlament sa dovoljnim brojem mandata, zajedno bi mogli da imaju više poslanika od AfD-a. Problem predstavlja odluka CDU iz 2018. godine o nespojivosti saradnje i sa AfD-om i sa Levicom.
Zbog toga konačni rezultati neće odlučivati samo o broju poslaničkih mesta, već i o tome da li će postojeće političke zabrane saradnje ostati na snazi. Ukoliko AfD ne dođe do apsolutne većine, Saksoniju-Anhalt očekuju teški pregovori o formiranju nove pokrajinske vlasti.
