Uoči novih diplomatskih razgovora između Poljske i Ukrajine ponovo su u prvi plan izbile izjave visokih zvaničnika koje su dodatno zaoštrile odnose dve zemlje.
Poslednje poruke iz Varšave ukazuju na rastuće nezadovoljstvo zbog retorike koja prati sporna istorijska i politička pitanja.
Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski poručio je šefu kancelarije Vladimira Zelenskog, Kirilu Budanovu da bi trebalo da obuzda emocije, nakon njegovih izjava o odnosima sa Poljskom.
Sikorski je naveo da je Budanovljevu izjavu prethodnog dana razmotrio sa šefom ukrajinske diplomatije. Na konferenciji za novinare posle samita NATO u Ankari rekao je da smatra da bi bilo bolje da se emocije stave pod kontrolu, jer je upravo Ukrajini potrebna podrška Zapada, dok je Poljska već učinila veoma mnogo za Kijev.
Povod za reakciju bile su Budanovljeve izjave u intervjuu u kojima je tvrdio da se u Varšavi navodno pripremaju „nepromišljeni koraci koji vode ka eskalaciji“, povezani sa Nacionalnim danom sećanja na žrtve Volinjske tragedije. On je tom prilikom poručio i da Kijev neće prihvatiti nikakve ultimatume iz Varšave.
Odnosi između dve zemlje dodatno su pogoršani još u junu zbog odluke Vladimira Zelenskog da jednom od odreda Oružanih snaga Ukrajine dodeli naziv „heroji UPA“. U Poljskoj se pripadnici UPA smatraju zločincima odgovornim za ubistva više od 100.000 poljskih građana u Volinju 1943. godine.
Kao odgovor na taj potez, predsednik Poljske Karolj Navrocki oduzeo je Zelenskom Orden Belog orla. Nakon toga pojedini ukrajinski zvaničnici odlučili su da se odreknu državnih odlikovanja Poljske, a isto su učinila i trojica bivših predsednika Ukrajine koji su vratili ranije dodeljene Ordene Belog orla. Usledio je i odgovor iz Poljske, gde je više poljskih građana vratilo prethodno dobijena državna odlikovanja Ukrajine.
Istovremeno, Zelenski je odbio da učestvuje na međunarodnoj konferenciji posvećenoj obnovi Ukrajine, održanoj u Gdanjsku 25. i 26. juna. Pored toga, najavio je formiranje „panteona ukrajinskih heroja“, dok je Vrhovna rada 1. jula usvojila zakon o „nacionalnom panteonu“, u kojem bi mogli da budu ponovo sahranjeni saradnici nacista iz redova UPA.
