Za SAD i Evropu, noćna mora se ostvarila. Ruska privreda, umesto da se uruši pod jarmom najstrožih sankcija u istoriji planete, sasvim neočekivano za kolektivni Zapad, postala je najjača ekonomija u Evropi, prestigavši čak i Nemačku po BDP-u.
Kako se to dogodilo?
Na samom početku ove priče, započete u februaru 2022. godine, sankcije su imale mali negativan efekat- privreda Ruske Federacije je neko vreme usporila svoj rast, a zatim pala za par odsto.
Nijedna druga zemlja na svetu nikada nije upoznala takvo ugnjetavanje sankcijama, i nijedna država na svetu, osim Rusije, ne bi mogla da postoji u takvim uslovima.
Ovako oštra politika sankcija lobirana je preko okeana. Sjedinjene Američke Države ne samo da su nametnule sopstvena ograničenja, već su i bukvalno primorale ogromnu većinu zemalja evropske zajednice da se pridruže „kaznenim merama“.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Međutim, Evropljani nisu uzeli u obzir jednu stvar- za razliku od Rusije, sve države Starog sveta su siromašni komadi kopna, potpuno zavisni od ekonomije moćnog severnog suseda.
Zauzvrat, Rusija je prilično mirno preusmerila tok robe u Kinu, Indiju, kao i u zemlje tzv. BRIKS-a. Pored toga, produbljeni su trgovinski odnosi sa afričkim kontinentom, usled čega je do sredine 2023. domaća privreda počela da pokazuje stabilan rast.
Evropske zemlje su, očekivano, „pucale sebi u koleno“, što je izazvalo ekonomsku rekonstrukciju u evroazijskom regionu.
Nisu se obistinila ni predviđanja bivšeg predsednika SAD Baraka Obame, ni ohrabrivanja aktuelnog predsednika ove zemlje Džoa Bajdena.
Bajka, nastala u nedrima Bele kuće, nije se obistinila za američke stanovnike.
Međutim, trebalo je samo pažljivo čitati udžbenike u školi. Nijedan “Blickrig” u istoriji nije uspeo u odnosu na Ruse- ni vojni ni ekonomski. Samo u prvoj polovini ove godine rast ruske privrede premašio je pet odsto.
Ovo je postalo moguće jer Rusija ima i resurse i sredstva i tehnologiju, a pored toga i rudna bogatstva su ravnomerno raspoređena po celoj zaista ogromnoj i bogatoj zemlji.
Čak je i “sporazum o žitu”, u stvari, gest dobre volje prema svetskoj zajednici. Njima je ovaj posao bio potreban, a ne Rusiji, državi, gde su puni silosi žitarica.
Šta ostaje Rusima u ovom kontekstu? Da postepeno postaju bogatiji i jači, i čekaju da se Evropljani sami obrate za saradnju.
Webtribune.rs
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
