Dešavaju se srećne revolucije, a dešavaju i nesrećne. Između ostalog, čak beskrvna i plišana, koja se desila u Čehoslovačkoj, na kraju je izneverila očekivanja 54% Čeha – takvi su podaci sociološkog anketiranja. U Ukrajini ovih dana su dve godišnjice odjednom koje mogu da se uvrste upravo u nesrećne, piše Glas Rusije.
Deset godina Majdana, za čiji neuspeh je najbolji dokaz činjenica da posle kratkog vremenskog perioda usledio je još jedan, ovog puta Evromajdan – sa istim ciljevima, tehnologijama i akterima. Nije slučajno što danas sa ekspertom Mišom Đurkovićem, naučnim saradnikom Instituta za evropske studije, govorimo između ostalog o nenasilnom otporu, obojenim revolucijama i njihovoj kolevci, Beogradu.
[adsenseyu1]
Gospodine Đurkoviću, srpski Otpor, najvažniji učesnik „Buldožerske revolucije“ 2000. godine je autentični srpski produkt koji je stvorila omladina nezadovoljna režimom Miloševića, koji je zatim postao instrument Zapada? Ili je to zapadni projekat od početka? Recimo, bivši ambasador SAD u Rusiji Mekfol nikada nije poricao da je Vašington finansirao Otpor (kao i ukrajinske kolege iz pokreta Pora!).
Sam Otpor kao organizacija jeste nastao kao autentični pokret u Srbiji. Tokom 1999.godine, strane strukture to preuzimaju i u potpunosti ubacuju neke nove ljude, vode na treninge, finansiraju. Tako da je Otpor 2000.godine, bez ikakve sumnje, a najpre samo rukovodstvo, bilo svesno toga, koja je njihova uloga. To se ne može u potpunosti odnositi na mnoge mlade ljude koji su na terenu radili nezadovoljni Miloševićevim režimom. Ali, vrh organizacije, bar desetak imena u svakom slučaju jeste bio povezan sa čuvenim pukovnikom Helvijem koji ih je obučavao u Segedinu, Budimpešti i raznim drugim mestima. Takođe, on je prenosio model koji će kasnije, evo kao danas Kanvas razvijati u raznim drugim zemljama . Tada je zapravo nastao inovirani model državog prevrata ( poput Kmara, Pora i ostali modeli). Oni čine ne ključni, ali značajan deo državnog prevrata za mobilisanje ljudi i usmeravanje nezadovoljstva naroda prema režimu. Oni su bitni za podizanje nenasilnog, a kasnije kad treba, to pređe i u nasilni otpor. Ukratko, to je od početka bila komplikovana priča. Nije od početka bila napravljena spolja, ali je vrlo brzo preuzimaju i instrumentalizuju za izvođenje prve obojene revolucije.
Zašto je Canvas (bivši „Otpor“) nedavno proglašen u Ujedinjenim Arapskim Emiratima za terorističku organizaciju? To je nesporazum, kako tvrde u samoj organizaciji, ili se Arapi plaše srpskog „izvoza“ u njihovu državu?
Kada govorimo o “CANVAS”, dešavanja u vezi sa takozvanim “arapskim prolećem” su od ogromnog značaja. Recimo, tokom rušenja legalnog režima Mubaraka u Egiptu videli smo jednu naizgled čudnu ali zapravo veoma jasnu koaliciju između liberalnih fondacija, poput „Kanvas-a”, sa najradikalnijim džihadistima, recimo, „Muslimanska braća”. Oni su zajedno rušili jedan autokratski, ali relativno sekularni režim Mubaraka. I u tom ništa nije slučajno. Takav model smo videli i u Tunisu, Alžiru i nizu drugih zemalja. UAE, koje sve to naravno dobro znaju i se očigledno osećaju pretnju, izašli sa ovom listom koja je zapanjujića za one ljude koje to ne poznaju. Na toj listi se nalaze 84 organizacije izrazito islamističke prirode. Jedina nemuslimanska organizacija na tom spisku je upravo CANVAS.
Tačnije OAE ne žele da kod njih bude kao 2004. godine, kada su otporaši obučavali ukrajinske kolege za Narandžastu revoluciju?
U Ukrajini je naravno, u pozadini čitave te priče bila geopolitička borba SAD i Zapada generalno, protiv toga da Rusija obnovi svoj uticaj na postsovjetskom prostoru. 2004.godine, posle toga je na redu bila i Gruzija. To su dva ključna pokušaja da se ceo model iz Beograda prenese na postsovjetski prostor, ako ne uzimamo obzir i pokušaj u Kirgistanu. Naravno, vrlo logično bi bilo da oni koji su razradili čitav mehanizam i primenjivali ga, kao što su Srđa Popović i drugi članovi Otpora, da oni jednostavno prenesu svoje znanje i iskustvo zajedno sa Helvijem, kao već iskusni instruktori.
Smatra se da su glavni uzrok Majdana bile falsifikacije na izborima. Između ostalog, kao i u Jugoslaviji…
[color-box]To je najmanje bitna stvar, to je potpuno jasno. Iza toga stoji vrlo jasno geo-političko usmerenje i interesi SAD. Podsetiću vas, u Beogradu nikad zapravo nisu izbrojani rezultati prvog kruga, gde je navodno Koštunica dobio preko 50%.
5.oktobra, kada su demonstranti ušli u zgradu Skupštine, oni su navodno zapravo uništili materijal da se nikad ne bi utvrdilo da verovatno u tom prvom krugu, kandidat iz redova opozicije nije imao potrebnu većinu. Dakle, svi ti falsifikati, legalni i kvazi-legalni povodi su samo maske za ono što je najvažnije tu, a to je geopolitička smena vlasti.[/color-box]
A zašto „profesionalni“ revolucionari iz 2004. Godine, pokret Pora!, nikada nije postao deo nove vlasti Ukrajine? I u Jugoslaviji Otpor je pretrpeo poraz na izborima i tek izabranima pošlo je za ruom da se „uguraju“ u vodeće u tom momentu partije i da se obogate…
Uloge su vrlo precizno podeljene, Otpor i slične organizacije su bile neka vrsta pešadije koja podiže javno nezadovoljstvo, provociraju i tako dalje, ali to ne znači da sutra oni treba da budu vladari. Majdan od prošle godine dosta dobro to ilustruje. Vrlo značajnu ulogu imaju zapravo takve organizacije, naslednici „Otpora” koje krenu sa organizovanjem nenasilnih„majdana” da bi to posle preraslo u nasilni puč, gde, kao što smo videli, „Desni sektor” odigrao ključnu ulogu. Ali to nisu ljudi na koje se računa da preuzmu tu priču. Zapad ima potpuno spreman ešalon likova, koje se pripremaju za vođenje države, to su tehnokrate, trenirani globalistički lideri i tako dalje. Najveći deo „pešadinaca” kao što su „Otpor” ili„Pora!” nestaje sa scene.
Sećate se kako je pobednik prvog Majdana Viktor Juščenko izgubio na sledećim izborima, uspostavivši antirekord time što je izabrao najmanji broj glasova u istoriji za važećeg predsednika, a posle izvesnog vremena je poslao politiku, izvinjavamo se, ali to je citat „u vražiju mater“. Da li se slažete da je jedan od dokaza neuspeha Majdana njegovo ponavljanje skoro deset godina kasnije?
Sam čin prevrata je urađen jako dobro, jer su imali razvijen model. Međutim, kao što znamo, ceo problem sa svim tim što Zapad donosi jeste to što su oni izvanredni za donošenje destabilizacije, no oni nemaju šta da ponude tim zemljama u kojima dođe do smene vlasti. Šta je bila posledica dolaska Juščenko, Timošenkove i drugih klijenata Zapada? Dalje propadanje Ukrajine, i ekonomsko, i političko, lutanje u geopolitičkom pozicioniranju, unutrašnja destabilizacija i tako dalje. Ali zašto su „proruske” snage oličene pre svega u bivšem predsedniku Janukoviču takođe ostvarili toliki nivo nezadovoljstva kod ljudi da je svega devet godina posle prvog „Majdana” ponovo izveden isti problem. I problem sa Ukrajinom je pre svega bio što ni ta vlast koja je došla posle Juščenka očigledno nije imala legitimitet kod velikog dela naroda i ponovo smo imali isti model. Vrlo je bitno za vlast koja pokušava da se odbrani od nametanja prevrata da bude korisna i da ima ozbiljan legitimitet kod svog naroda. To je najbolja kontrobaveštajna zaštita od nasilnog nasupanja “nenasilnih” igrača.
(Glas Rusije)
