Kada je Bela kuća tiho objavila dokument od 33 strane pod imenom Strategija nacionalne bezbednosti, malo ko je u prvi mah shvatio koliko se ovim papirima otvara prozor u pravac kojim predsednik SAD Donald Tramp želi da povede zemlju.
Tek kada se pažljivo iščita svaka stavka, postaje jasno da je u ovoj verziji američke spoljne politike nešto mnogo dublje od birokratskog nabrajanja – gotovo sirova potvrda da Vašington namerava da se čvrsto ukopa na zapadnoj hemisferi i da sve ostalo gradi oko tog osnovnog stubа.
Dokument odmah stavlja do znanja da je Trampov prioritet, jače vojno prisustvo u blizini američkih granica, uz obrazloženje da je „granična bezbednost primarni element nacionalne bezbednosti“. I iz te jedne rečenice već se vidi da sve ide ka tome da se migracije, trgovina drogom i pojavljivanje „protivnikovskih sila“ posmatraju kao segmenti jednog istog šireg problema.
U tekstu se gotovo neprimetno provlači i upozorenje Kini, opisano kao sila koja pokušava da se učvrsti u američkom dvorištu, što Vašington ocenjuje kao nešto što se ne sme prepustiti slučaju.
Trampova strategija ne štedi reči ni prema Evropi: u dokumentu se navodi da je kontinent u „civilizacijskom padu“, a kritike idu i ka tome da evropske vlade, kako se kaže, potiskuju opozicione pokrete.
Sve to deluje kao deo šire slike – jer dok Evropi posvećuje malo prostora, strategija se iznenađujuće fokusira na zapadnu hemisferu, opisujući je kao uslov opstanka i prosperiteta SAD.
U dokumentu se jasno navodi: Zadržati nadmoć na zapadnoj hemisferi znači osigurati sposobnost SAD da se potvrde kada i gde žele. Tu se dotiče i starih temelja američke doktrine, upisujući ovaj pristup kao neku vrstu „Trampove posledice“ Monroove doktrine iz 1823. godine.
Zanimljivo je da je do kašnjenja ovog dokumenta došlo zbog unutrašnjih rasprava, posebno oko formulacija vezanih za Kinu. Ministar finansija Skot Besent, koji upravo vodi delikatne trgovinske pregovore sa Pekingom, zalagao se da se žestina tonа ublaži – pa je i sam Tramp pokazao uzdržanost, pokušavajući da ne naruši osetljive kanale komunikacije.
I dok se navodi da SAD moraju donositi „izazovne odluke u globalnoj sferi“, dokument dodaje i da poslovi drugih zemalja postaju američka briga samo onda kada direktno ugrožavaju američke interese.
Tramp u uvodu strategije piše da je ona „putna mapa“ kojom se osigurava da Amerika ostane najveća zemlja i „dom slobode“. Ipak, poznajući njegovu promenljivu prirodu, analitičari teško procenjuju koliko dugo će se ovih pravila držati. Veliki globalni događaj ume da preokrene prioritete preko noći, kao što se videlo u mandatima njegovih prethodnika – od Džordža V. Buša do Džoa Bajdena.
Ipak, tekst deluje potpuno usklađen sa nizom koraka koje je Tramp već preduzeo u drugom mandatu: jačanje industrijske baze u SAD, promovisanje „zapadnog identiteta“ i, naravno, raspoređivanje znatno većeg broja američkih snaga u regionima Latinske Amerike i Kariba.
Strategija ne beži ni od prizvuka tradicionalnih vrednosti – navodi se potreba za „obnovom duhovnog i kulturnog zdravlja“ Amerike i jačanjem „tradicionalnih porodica“.
Raskorak se najjasnije vidi kada se uporedi sa politikama prethodnih administracija. Dok su Trampovi prethodnici prioritet stavljali na odnose sa velikim silama poput Rusije i Kine, kao i na borbu protiv terorizma, ovde se fokus otvoreno premešta na američke susede.
Čak i kontroverzni pomorski udari na brodove za koje se tvrdi da prevoze drogu ulaze u ovu logiku – prikazani su kao instrument pritiska na kartele, ali i kao metoda za pojačavanje pritiska na venecuelanskog lidera Nikolasa Madura.
Strategija izrazito naglašava i Obalsku stražu i mornaricu, uz zahtev za „prikladnijim prisustvom“ radi kontrole morskih puteva, smanjenja trgovine ljudima i ilegalnih migracija, kao i kontrole ključnih ruta u kriznim momentima.
U delu dokumenta o Latinskoj Americi ističe se da SAD žele da sa lokalnim vladama identifikuju strateške resurse, uključujući retke metale, te da rade sa privatnim sektorom na stvaranju novih mogućnosti za američka ulaganja. Nije, međutim, jasno koliko je ta strategija kompatibilna sa Trampovim tarifama, koje su već opteretile odnose sa brojnim partnerima.
A onda dolazi najopsežniji segment – Kina. Iako Peking nije često direktno imenovan, gotovo svaka rečenica ga podrazumeva. SAD obećavaju „rebalansiranje ekonomskih odnosa“, uz insistiranje na reciprocitetu i jačanju američke ekonomske nezavisnosti.
Istovremeno se navodi da trgovina sa Kinom treba da bude „uravnotežena“ i da se čuvaju „obostrano korisni odnosi“. Strategija takođe naglašava da SAD žele da izbegnu sukobe u Indo-Pacifiku, a posebno naglašava dugogodišnju politiku prema Tajvanu – bez podrške jednostranim promenama statusa kvo.
Kada je reč o Ukrajini, dokument otvoreno kaže da je osnovni interes SAD „pregovaranje o brzom prekidu neprijateljstava“ i smanjenje rizika od šire ruske konfrontacije u Evropi. Uprkos očekivanjima, strategija samo blago kritikuje Moskvu, dok je mnogo oštrija prema evropskim saveznicima.
U jednom delu se kaže da evropske vlade potiskuju opoziciju i gaje „nerealna očekivanja“ o razvoju situacije, dok se migracije vide kao faktor koji će dugoročno menjati identitet celog kontinenta, pa i strukturu NATO-a.
Iako strategija kritikuje Evropu, ona istovremeno priznaje da bi njeno slabljenje bilo loše i za američke ciljeve. Navodi se da SAD ne smeju „otpisati Evropu“, već moraju pomoći da se ispravi „trenutna putanja“.
Zanimljivo je da se u dokumentu Tramp opisuje kao „predsednik mira“, dok se navodi da koristi „nekonvencionalnu diplomatiju“. Ipak, već u sledećim pasusima vidi se unutrašnji kontrast: strategija tvrdi da SAD treba da imaju visoku prepreku za uključivanje u spoljne sukobe, a istovremeno navodi da je potrebno sprečiti pojavu „dominantnih protivnika“.
Ovo je prvi u nizu dokumenata koji će definisati Trampovu spoljnopolitičku doktrinu u njegovom sadašnjem mandatu. Nakon Strategije nacionalne bezbednosti stiže i Strategija nacionalne odbrane, očekivano sa sličnim ciljevima.
Iako svaka strategija deluje kao „konačna reč“ administracije, istorija pokazuje da okolnosti umeju da prepišu i najsnažnije planove – kao što se dogodilo Bušu posle 11. septembra ili Bajdenu nakon ulaska ruskih snaga u Ukrajinu.
Upravo zato ostaje otvoreno pitanje: koliko će ova strategija zaista oblikovati globalne odnose, a koliko će biti samo trenutni odraz političkog raspoloženja u Vašingtonu, spreman da se promeni onog časa kada svet iznenada proključa na nekom drugom mestu.
Da li je zaokret slučajan?
U krugovima analitičara sve glasnije se pojavljuje procena da ovih 33 strane zapravo nose tragove daleko šireg dogovora nego što se zvanično saopštava.
Dok jedni to izgovaraju polušapatom, drugi već otvoreno povezuju Trampov ton prema Rusiji sa mogućnošću da je dokument urađen imajući u vidu neku vrstu tihe podele interesnih sfera između Vašingtona i Moskve.
Po toj teoriji, SAD se svesno povlače iz ukrajinskog dosijea, gurajući ga u dvorište Evropske unije, dok se energija američke administracije premešta ka zapadnoj hemisferi i pitanjima koja su Trampu očigledno važnija.
Takve pretpostavke hrane i konkretni potezi: zaustavljanje dotoka oružja i novca Kijevu, slabljenje američkog uticaja u evropskom krugu i niz neformalnih sastanaka koje su Trampovi izaslanici u prethodnim mesecima imali sa ruskim vrhom.
Kada se sve to složi u jednu liniju, mnogi analitičari zaključuju da ova strategija možda nije samo tehnički dokument — već okvir za novi raspored globalne moći u kojem bi Rusiji pripala Evropa, a SAD preuzele ostatak terena, od Latinske Amerike do Indo-Pacifika.
Naravno, ništa od ovoga nije potvrđeno, ali se atmosfera menja iz dana u dan. Veza između Trampovog hlađenja prema EU, distanciranja od ukrajinskog fronta i blažeg tona prema Moskvi previše je upadljiva da bi se odbacila kao slučajnost.
Upravo zato deo analitičke zajednice veruje da su ove 33 strane nešto mnogo više od spoljnopolitičkog dokumenta — možda su uvod u novu epohu u kojoj se globalne sfere uticaja ponovo iscrtavaju, ovog puta iza zatvorenih vrata i bez gotovo ikakve pompe.
Ako želiš, mogu ti precizno ubaciti ove pasuse u glavni tekst tako da teku savršeno prirodno i deluju kao deo originalne analize.
Webtribune.rs
