„Smemo li prećutati pred nebom i zemljom, da je naša sloboda i državnost koštala Rusiju više nego nas“, upitao je tokom jedne besede Vladika Nikolaj Velimirović
Srbi ne smeju da zaborave kako je ruski car Nikolaj Drugi Romanov zbog bratske ljubavi naša dva naroda ušao u rat za Srbiju 1914. godine – rat u kojem je izgubio državu, krunu, porodicu i život. Na današnji dan pre 110 godina Nemačka je objavila rat Carskoj Rusiji kao odgovor na mobilizaciju i pripremanje pomoći bratskoj Kraljevini Srbiji u Velikom ratu (Prvom svetskom ratu).
U Rusiji je ovaj dan obeležava kao Dan sećanja na ruske vojnike poginule u Prvom svetskom ratu.
Naime, nakon Sarajevskog atentata Austrougarska je Srbiji poslala ultimatum koji se i dan-danas pamti kao „najužasniji dokument koji je jedna država uručila drugoj“, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je rešio da se za pomoć prvo obrati Rusiji.
Već sutradan prestolonaslednik Aleksandar poslao je telegram za Petrograd obaveštavajući cara Nikolaja o ultimatumu Austrijanaca i sa apelom „plemenitom slovenskom srcu“ za pomoć.
„Dat nam je suviše kratak rok. Možda ćemo po isteku tog roka biti napadnuti od strane austrougarske vojske koja se koncentriše na našoj granici. Nismo u stanju da se odbranimo i molimo Vas, veličanstvo, da nam priteknete u pomoć što je moguće pre. Mnogo cenjena dobra volja koju ste, Veličanstvo, toliko puta pokazali prema nama uliva nam čvrstu veru da i ovog puta naš apel Vašem plemenitom slovenskom srcu neće ostati bez odjeka. U ovom kritičnom trenutku izražavam osećanja srpskog naroda moleći Vas, veličanstvo, da se zainteresujete za sudbinu Kraljevine Srbije“, molio je srpski kraljević.
Ruski car Nikolaj Drugi Romanov, koji je sa zabrinutošću pratio čitavu situaciju, odgovara:
„Obrativši mi se u trenutku neobično teškom, Vaše kraljevsko visočanstvo nije se prevarilo u osećajima kojima sam obuzet prema Njemu, kao ni u mojoj srdačnoj naklonosti prema Srpskom narodu. Sadašnja situacija privlači moju najozbiljniju pažnju i moja se vlada trudi svom snagom da uravna teškoće koje su se pojavile. Ni najmanje ne sumnjam da Vaše visočanstvo i Kraljevska Vlada neće potpomoći ovaj posao, čineći sve što može da se dođe do rešenja koje bi otklonilo nov rat i sačuvalo dostojanstvo Srbije“, piše ruski car i dodaje:
„Dokle god bude i najmanje nade da se izbegne prolivanje krvi, svi moji napori težiće tome cilju. Ako pak ne uspemo, uprkos našoj najiskrenijoj želji, neka Vaše visočanstvo bude uvereno da ni u tom slučaju Rusija neće napustiti Srbiju.“
Narednog 28. jula 1914. dvojna monarhija otpočela je bombardovanje Beograda i Kraljevine Srbije. Prvi topovski hici ispaljeni su sa broda „Bodrog“.
„Austrija nam je objavila rat. To je njen kraj. Bog će nam dati pobedu“, reči su predsednika Vlade Kraljevine Srbije Nikole Pašića 28. jula 1914. godine.
Samo četiri dana kasnije, 1. avgusta 1914. godine, Nemačka je objavila rat Carskoj Rusiji kao odgovor na mobilizaciju i pripremanje pomoći bratskoj Kraljevini Srbiji.
Veliki rat je vođen između dva saveza – Centralnih sila (Nemačka, Austrougarska, Turska i Bugarska) i bloka Antante (Rusija, Francuska, Velika Britanija, uz pridružene Kraljevinu Srbiju, Kraljevinu Crnu Goru i Kraljevinu Belgiju).
Prvi svetski rat svedočanstvo je bratskih neraskidivih veza Srbije i Rusije ukazuje predsednik Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912–1918. Nikola Filipović.
„Kako je već rat uzeo svetski zamah, Carska Rusija je i zvanično pružila pomoć Kraljevini Srbiji. Crnomorska flota je Dunavom dopremila topove, municiju i bale slame za konje do Smedereva i Beograda“, navodi Filipović.
Naš sagovornik objašnjava da je ruski car Nikolaj u narednim godinama pomogao finansijski, materijalno i politički formiranje Prve srpske dobrovoljačke divizije u Dobrudži.
„General Aleksej Aleksejevič Brusilov maestralnom taktikom komandovanja ruskom armijom uspeo je 1916. da deo pritiska sa solunskog fronta prebaci na istočni front. Ruski ekspedicioni korpus, kasnije, upućen je kao pomoć na Solunski front“, ističe predsednik najstarijeg udruženja dobrovoljaca na Balkanu.
Rusija je, objašnjava naš sagovornik, prihvatila i Srbe „dezertere“ dvojne monarhije, koji nisu hteli da pucaju na svoju slovensku braću i upućeni su preko Sibira i Mandžurije na Solunski front.
„Kraljevina Jugoslavija je deo duga prema Rusiji vratila prihvatanjem belogardejskih ruskih imigranata posle oktobarske revolucije, a Prvi svetski rat svedočanstvo je bratskih neraskidivih veza Srbije i Rusije“, naglašava Filipović.
Procenjeno je da je do oktobarske revolucije život izgubilo 1,3 miliona ruskih vojnika, dok je zarobljeno bilo približno četiri miliona.
„Veliki je dug naš pred Rusijom“
Žrtvovanje Nikolaja Drugog Romanova i osećanje srpskog naroda prema Rusiji na najbolji način iskazao je vladika Nikolaj Velimirović, u Beogradu na dan Svetog Ravnoapostolskog Kneza Vladimira Ruskog, 1932. godine.
Vladika Nikolaj Velimirović u besedi toga dana rekao je „savest naša nas primorava da plačemo kada Rusi plaču i da se radujemo kada se Rusi raduju“.
„Veliki je dug naš pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku, može i narod narodu. Ali dug, kojim je Rusija obavezala srpski narod 1914. godine tako je ogroman, da njega ne mogu vratiti ni vekovi, ni pokoljenja. To je dug ljubavi, koja svezanih očiju ide u smrt spasavajući svog bližnjeg. Nema veće ljubavi nego ko položi dušu svoju za drugove svoje – to su reči Hrista. Ruski car i ruski narod, nepripremljeni stupivši u rat za odbranu Srbije, nisu mogli ne znati da idu u smrt. Ali ljubav Rusa prema braći svojoj nije odstupila pred opasnošću i nije se uplašila smrti“, besedio je vladika.
Objašnjavao je vladika da je ruski car sa decom svojom i milionima braće svoje pošao u smrt za pravdu srpskog naroda, pitajući se smemo li mi to da zaboravimo i smemo li prećutati pred nebom i zemljom, da je naša sloboda i državnost koštala Rusiju više nego nas.
„Moral svetskog rata, nejasan, sumnjiv i sa raznih strana osporavan, ispoljava se u ruskoj žrtvi za Srbe u jevanđeljskoj jasnosti, nesumnjivosti i neosporivosti. A motiv samoodricanja, nezemno moralni osećaj pri žrtvovanju za drugog – nije li to prilepljenje k Carstvu nebeskom“, govorio je vladika Nikolaj Velimirović.
Rusi su, kazao je, „u naše dane ponovili kosovsku dramu“.
„Da se car Nikolaj prilepio k carstvu zemnom, carstvu egoističnih motiva i sitnih računica, on bi, najverovatnije, i danas sedeo na svom prestolu u Petrogradu. Ali on se prilepio k Carstvu nebeskom, k Carstvu nebeskih žrtava i jevangeljskog morala; zbog toga se lišio glave i on sam i njegova čeda, i milioni sabraće njegove. Još jedan Lazar i još jedno Kosovo! Ta nova kosovska epopeja otkriva novo moralno bogatstvo Slovena“, ukazao je vladika i istakao:
„Ako je neko na svetu sposoban i dužan to da razume, to Srbi mogu i obavezni su da razumeju. Blaženi vi, plačući u te dane sa Rusijom, jer ćete se s njom utešiti! Blaženi vi, tugujući sada sa Rusijom, jer ćete se sa njom uskoro i radovati.“
Car Nikolaj Drugi je izuzetno omiljen u našem narodu, a posle njegove smrti Srbi su ga obožavali i smatrali svetim.
Za Srbe je Nikolaj Romanov bio sveti mnogo pre nego što je došlo do njegove zvanične kanonizacije – 2000. godine.
U Rusiji se ovaj dan obeležava kao Dan sećanja na ruske vojnike poginule u Prvom svetskom ratu.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
