[adsenseyu3]
Neverovatna otkrića zahtevaju velike napore, a ponekad i puno sreće. Ako je verovati novinarstvu iz ranog 20. veka, sreća je imala ključnu ulogu u otkrivanju najčuvenijeg podzemnog grada divova.
Prema članku objavljenom u The Arizona Gazette 5. aprila 1909. godine, Grand Kanjon je nekada bio dom civilizacije čiji su pojedinci bili veličine kiklopa.
U članku se pominje otkriće ogromne podzemne citadele koju je pronašao istraživač G.E. Kinkejd splavareći rekom Kolorado.
Važno je pomenuti da je Kinkejd čuveni arheolog i da dobija finansijsku podršku od Smitsonijan instituta.
Ulaz u grad se nalazio na kraju tunela koji se prostire skoro 1,5 kilometar pod zemljom.
[adsenseyu1]
„Prvo moram da naglasim da je do pećine gotovo nemoguće doći“, napisao je Kinkejd. „Ulaz se nalazi 450 metara niže od zida kanjona. Nalazi se na zemlji pod vlasništvom vlade i posetioci mogu da budu kažnjeni ako odu tamo“.
„Ulaz u pećinu se nalazi iznad jednog dela koji zaklanja pogled iz pravca reke. Kada sam video tragove urezivanja na zidu unutrašnjosti, postao sam zainteresovan, repetirao sam pištolj i ušao unutra“.
Na osnovu arhitekture se može zaključiti da su graditelji ovog podzemnog grada posedovali veoma napredne inženjerske veštine.
Centralni deo podzemnog grada jeste ogromna odaja iz koje se hodnici prostiru radijalno na sve strane. Zidovi glavne komore su ukrašeni bakarnim oružjem i tablama prekrivenim hijeroglifima, pomalo sličnim onima u Egiptu.
[adsenseyu4]
Drugo otkriće koje upućuje na vezu s Egiptom jesu mumificirana tela.
Sve mumije su bile veće od 2,7 metara i sve su bile zamotane u tamno platno. Kinkejd je napisao da je uspravio jednu od njih i uslikao je uz baterijsku lampu, ali nije objavio tu fotografiju.
Daljim istraživanjem je saznao ponešto o religiji divovskih stanovnika ovog grada:
„Oko 30 metara od ulaza se nalazi hala u kojoj se nalazi idol sa prekrštenim nogama sa cvetom lotosa ili ljiljana u obe ruke.
Crte lica su orijentalne, isto kao i urezi u pećini. Idol jako liči na Budu, ali naučnici nisu sigurni sa kojom religijom je povezan“.
[adsenseyu1]
Članak piše o otkriću posuđa i instrumenata koji imaju obeležja kao da potiču sa nekih drugih mesta širom sveta. Takva mešavina kultura se retko otkriva od strane arheologa, zbog čega ovo otkriće dobija neverovatnu važnost.
Poslednja odaja koju su Kinkejd i profesor Jordan istražili je izgleda ceremonijalna kripta. Ona se nalazi na kraju velike sobe u kojoj je pronađen veći broj mumija.
„Postoji jedna odaja u hodniku koja nije provetrena, a kada smo joj se približili, zapahnuo nas je smrtonosno neprijatan miris. Naše osvetljenje nije bilo dovoljno da razbije mrak, a dok ne nabavimo neko jače, nećemo saznazi šta se u toj odaji nalazi.
Mogle bi to da budu i zmije, ali i neki smrtonosni gas ili hemikalije. Čitava podzemna instalacija je prilično jeziva“.
[adsenseyu4]
Nažalost, to je sve što je navedeno u članku, a nakon toga ovaj podzemni grad nikada više nije pomenut. Da li je u pitanju bila prevara ili je razlog za tišinu nešto zlokobnije?
Ima onih koji veruju da je priča o podzemnom gradu divova tačna i da je neko pokušao da zataška čitavu stvar.
Teoretičar zavera, Džon Rods, rekao je jednom da zna tačno gde se nalazi ulaz u grad, ali da ga non-stop čuvaju vojnici sa M-16 puškama. Na internetu se takođe pojavila teorija da podzemni grad sada služi kao muzej vladajuće klase iz senke.
Takođe, neki ljudi kao što je Dejvid Ike, povezali su „smrtonosno neprijatan miris“ sa prisustvom reptilskih humanoida.
Bespotrebno je reći da je Smitsonijan institut negirao da zna išta o postojanju enigmatskog podzemnog grada, ali nisu ubedili nikoga.
Brojne teorije zavere smatraju da Smitsonijan namerno krije ili uništava dokaze kako bi se održalo standardno shvatanje o istoriji.
Zbog nedostatka dokaza, čini se da je trenutno priča o podzemnom gradu divova samo priča.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
