[adsenseyu2]
Jednog jutra u martu 2005. godine, Vilijam , britanski vojnik u Nemačkoj, probudio se i otišao kod zubara kako bi izvadio živac zuba. Prošlo je deset godina, a Vilijam se svako jutro budi, verujući da je mart 2005. godine i da je on britanski vojnik u Nemačkoj, te da treba da ide kod zubara da izvadi živac zuba.
Logično je da se nešto desilo od početka do kraja ove operacije, što mu je onemogućilo da zapamti išta nakon operacije. Svako novo sećanje zaboravlja nakon 90 minuta, navodi se u izveštaju medicinskog tima koji ga je ispitivao.
Vilijam je bio član Britanskih oružanih snaga, koji se oženio sa 22 godine izvesnom Samantom, piše Dejvid Robson iz BBC-a, navodeći da je promenio imena radi zaštite privatnosti. Oni danas imaju dvoje dece koji imaju 21 i 18 godina. Poslednje čega se Vilijam seća jeste da je otišao kod zubara i da je primio lokalni anestetik.
Nakon operacije, Vilijam je pobledeo, a njegove oči su bile „prazne“, napisali su njegovi lekari u izveštaju. Pošto mu nije bilo bolje do 17h, odveden je u bolnicu, gde je ostao tri dana. Tamo je postalo jasno da ne može ništa da zapamti. Njegov se mozak resetovao na svakih 10 minuta. U bolnici su uspeli da mu produže pamćenje na 90 minuta, ali na tome je ostalo u narednih 10 godina. „On se svakog dana budi misleći da je još uvek u vojsci i da ima zakazano kod zubara“, rekla je njegova žena.
[adsenseyu4]
Ona je na neki način pokušala da mu napravi podsetnik kako bi svakoga dana zaključio šta mu se desilo i da su njegova deca odrasla.
Njegovi simptomi ukazuju na to da ima anterogradnu amneziju, tj. nemogućnost da stvara dugoročna sećanja, dok su sva sećanja pre povrede mozga ostala zapamćena. Uzrok povrede nije poznat. Skeniranjem nije utvrđena nikakva šteta u regionima mozga koji se obično povezuju sa ovom vrstom gubitka pamćenja. Takođe, postoji mogućnost da do anterogradne amnezije dođe nakon psihološke traume. Međutim, Vilijamova žena i lekari ne misle da je to opcija pošto nije pokazivao znake emocionalnih problema pre gubitka pamćenja.
Dr Džerald H. Burdžis, klinički psiholog sa Univerziteta u Lejčesteru i jedan od koautora ovog izveštaja ima svoju teoriju:
„Kada se suočimo sa nekim događajem, sećanja se stvaraju premeštanjem mreža u mozgu. Ovaj proces uključuje proizvodnju novih proteina koji stvaraju nove sinapse. Bez njih, sećanja su nestabilna i mogu lako da se zaborave. Ukoliko se blokira sinteza ovih proteina kod pacova, oni ubrzo zaborave sve što su nedavno naučili. Potrebno je oko 90 minuta da se ovaj proces okonča, a upravo nakon tog perioda Vilijam gubi pamćenje. Izgleda da Vilijamov mozak više nema sposobnost da zapisuje sećanja“.
Burdžis se nada da će, nakon objavljivanja ovog izveštaja, drugi psihijatri i neurolozi koji su imali slične slučajeve pokušati da pomognu Vilijamu. U suprotnom, Vilijam će do kraja života gubiti pamćenje na svakih 90 minuta.
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
[adsenseyu1]
