Dok na svetskom tržištu zlato juriša ka novim istorijskim rekordima, u Rusiji se dešava prava zagonetka – cena ovog plemenitog metala u rubljama pada.
U isto vreme kada cena unce u dolarima probija plafon od 3050 dolara, cena grama zlata u ruskim prodavnicama klizi naniže – sa 9000 rubalja na ispod 8000. Apsurd? Ne baš. Ima logike u ovoj naizgled paradoksalnoj situaciji – samo treba zagrebati ispod površine.
Kako objašnjava potpredsednik kompanije „Zolotaja plata“ Aleksej Vjazovski, ključ cele zagonetke leži u kursu rublje. „Rublja je toliko ojačala da ni rast cene zlata u dolarima to ne može da nadoknadi – bar za sada“, kaže on.
Dolar se trenutno klacka na ivici ispod 80 rubalja, a ako ovakav trend potraje još malo, moglo bi se dogoditi da ruski investitori u zlato čak zabeleže i minus u kratkom roku.
Ali Vjazovski ne veruje da će ovako jaka rublja opstati – naprotiv. On očekuje da do maja kurs dolara ponovo poraste, što bi automatski gurnulo cenu zlata u rubljama naviše.
Njegova procena? Do 10.000 rubalja po gramu – i to prilično brzo. A za one koji su čekali „korekciju“, sada je, po njemu, pravi trenutak za ulazak.
U međuvremenu, na globalnom tržištu traje pravo zlatno ludilo. Svi veliki igrači podižu svoje prognoze – UBS i Citi idu do 3200 dolara po unci, Goldman Sachs na 3100, dok australijski Macquarie najavljuje vrtoglavih 3500 dolara. Prosečni konsenzus? Oko 3250 dolara, i to već ovog leta.
Šta to pogoni rast cene zlata? Pre svega – strah. Geopolitika se užarila – američka operacija u Jemenu, rat Izraela u Gazi, stalna neizvesnost oko Irana. Sve to tera investitore da beže u sigurnu luku – a zlato je u takvim trenucima uvek prva stanica. Uz to, slabi i dolar – što automatski pojačava cenu zlata, jer se ono trguje upravo u američkoj valuti.
Tu su i domaći faktori. Kako piše Vzgljad, u Rusiji je tržište zlata doživelo preporod – više igrača, širi asortiman, veći prometi, nova pravila igre.
Uključile su se državne strukture poput Gosznaka, a banke su osetile priliku i ozbiljno ušle u ovaj biznis. Zlato više nije rezervisano samo za kolekcionare i velike ulagače – sada je dostupno i običnim građanima.
A šta kažu analitičari? Nikolaj Dudčenko iz Fina grupe smatra da je osnovni motor rasta zlata ne samo geopolitika, već i očekivano sniženje kamatnih stopa u SAD.
Uslovi na tržištu su takvi da bi Federalne rezerve već na proleće mogle da krenu s popuštanjem monetarne politike – a to, istorijski gledano, uvek ide na ruku zlatu. „Kada padaju kamate, raste interesovanje za neproduktivne, ali sigurne aktive – a to je zlato“, kaže on.
Ipak, nije sve bajno. Postoji i scenario u kom bi cena zlata mogla da se ohladi – makar privremeno. Ako dođe do korekcije, što nije isključeno s obzirom na ogromno odstupanje od proseka, cena bi mogla da se vrati na 2400-2500 dolara po unci. To je i dalje visok nivo, ali daleko od sadašnjih euforičnih vrednosti.
Jedan od razloga za ovakav uspon je i ponašanje centralnih banaka. One, posebno u zemljama BRIKS-a, masovno kupuju zlato poslednjih godina – kako bi se delimično odvojile od dolara.
Kina i Indija, sa svojim duboko ukorenjenim tradicijama ulaganja u zlato, dodatno podstiču potražnju. A ako se Trampova administracija zaista upusti u novu rundu trgovinskog protekcionizma, kao što najavljuje, to bi moglo da izazove novu recesiju – što bi ponovo podiglo interesovanje za tzv. „safe haven“ aktive poput zlata.
S druge strane, ako dođe do dugoročnog mirovnog sporazuma oko Ukrajine, deo trenutne „geopolitčke premije“ mogao bi da ispari. Vjazovski procenjuje da bi u tom slučaju cena zlata mogla da padne za 200-300 dolara, jer bi strah, kao faktor rasta, jednostavno nestao. No, i tada bi cena ostala visoka – oko 2600-2700 dolara po unci.
Na kraju, sve zavisi od dinamike između rublje i dolara, ponašanja FED-a, svetskih kriza i apetita investitora. Za sada, zlato je i dalje na tronu, ali je pitanje da li ga tu drži realna vrednost – ili samo strah od svega što nas okružuje.
Jedno je sigurno – zlato je opet u centru pažnje, i to ne samo kao plemeniti metal, već kao barometar neizvesnog sveta u kom živimo.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
