[adsenseyu3]
Knjiga pod nazivom „Biocentrizam: Na koji način život i svest predstavljaju ključ razumevanja prirode i univerzuma“ uzburkala je internet, pošto se u njoj navodi da se život ne završava kada telo umre, već da traje zauvek.
Autor ove knjige, naučnik dr Robert Lanca, kojeg je New York Times proglasio za trećeg najvažnijeg živog naučnika, smatra da je to potpuno moguće.
Van vremena i prostora
Lanca je stručnjak za regenerativnu medicinu i naučni direktor Kompanije za naprednu ćelijsku tehnologiju. Pre nego što je postao poznat po svojim istraživanjima o matičnim ćelijama, već je bio poznat po uspešnim eksperimentima kloniranja ugroženih životinjskih vrsta.
[adsenseyu1]
Međutim, ovaj naučnik je odnedavno počeo da se bavi i fizikom, kvantnom mehanikom i astrofizikom. Ova zanimljiva mešavina je stvorila teoriju biocentrizma, kojom se profesor sada bavi. Biocentrizam uči da su život i svest osnova univerzuma i da svest stvara materijalni univerzum, a ne obrnuto.
Lanca ukazuje na strukturu samog univerzuma i na to da su zakoni, sile i konstante univerzuma podešene za život, što upućuje na to da je inteligencija postojala pre materije. On takođe tvrdi da vreme i prostor nisu objekti niti stvari, već alati našeg životinjskog razumevanja. Lanca kaže da mi u stvari nosimo vreme i prostor sa sobom kao što kornjače nose svoj oklop, što znači da mi postojimo čak i van vremena i prostora.
Teorija upućuje na to da smrt svesti ne postoji, već da je to samo pomisao pošto se ljudi identifikuju sa svojim telom. Oni veruju da će telo nestati pre ili kasnije i da će njihova svest nestati s telom.
Ukoliko telo stvori svest, onda svest umire kada i telo, ali ako telo prima svest na isti način kao što kablovska televizija prima signal, onda je jasno da svest nastavlja da postoji i kada napusti svoj fizički oklop. Zapravo, svest postoji van granica vremena i prostora. Ona može da bude bilo gde: i u telu i van tela. Drugim rečima, ona nije lokalna na isti način kao i kvantni objekti.
[adsenseyu4]
Lanca takođe veruje da postoji nekoliko istovremenih univerzuma. U jednom univerzumu je telo mrtvo dok u drugom ono i dalje postoji, upijajući svest koja se preselila u ovaj univerzum. To znači da osoba koja umre ne završi u raju ili paklu, već u sličnom svetu koji je nekad naseljavala, ali ponovo bude živa. To se tako dešava iznova i iznova.
Višestruki svetovi
Ova zanimljiva, ali ekstremno kontroverzna teorija ima mnogo podržavalaca, među kojima su i brojni poznati naučnici. U pitanju su fizičari i astrofizičari koji se slažu oko postojanja paralelnih svetova i koji ukazuju na mogućnost postojanja višestrukih univerzuma. Oni tvrde da ne postoje fizički zakoni koji onemogućavaju postojanje paralelnih svetova.
[adsenseyu1]
Ovu ideju je prvi put predstavio pisac naučne fantastike, H.G. Vels 1895. godine. Zatim ju je 62 godine kasnije razvio dr Hju Everet, a suštinska pretpostavka jeste da se univerzum u svakom trenutku deli na bezbroj sličnih univerzuma i da se to dešava sa svakim tako nastalim univerzumom. U jednom od tih univerzuma čitate ovaj članak dok u drugom recimo gledate TV.
Pokretački faktor ovog deljenja univerzuma su naša delovanja, objašnjava Everet. Ukoliko napravimo neki izbor, univerzum se istog trenutka podeli u dva univerzuma sa različitim ishodima.
Andrej Linde, naučnik sa Instituta za fiziku Lebedev, razvio je osamdesetih godina teoriju o višestrukim univerzumima. On je sada profesor na Stenford univerzitetu. Linde je objasnio da se svemir sastoji od brojnih naduvavajućih sfera, koje povećavaju slične sfere, a koje zatim proizvode sfere u još većem broju i tako u beskonačnost. Te sfere su potpuno razdvojene i nezavisne jedne od drugih, ali predstavljaju različite delove istog fizičkog univerzuma.
[adsenseyu4]
Činjenicu da naš univerzum nije jedinstven podržavaju podaci dobijeni Plankovim teleskopom. Naučnici su koristeći ove podatke kreirali najtačniju mapu kosmičkog zračenja koja postoji od postanka univerzuma. Oni su takođe otkrili da u univerzumu ima puno mračnih šupljina.
Teorijska fizičarka, Laura Mersini Hjuton sa Univerziteta u Severnoj Karolini, tvrdi da anomalije u prostoru postoje zbog činjenice da okolni univerzumi utiču na naš univerzum, te da su šupljine direktan rezultat toga.
Naučno objašnjenje za dušu
Dakle, postoje brojna mesta ili brojni univerzumi u koje naša duša može da se preseli nakon smrti prema teoriji neo-biocentrizma. Ali da li duša uopšte postoji? Postoji li naučna teorija o svesti koja podržava ovakvu tvrdnju? Prema rečima dr Stjuarta Hamerofa, iskustvo bliske smrti nastaje kada kvantna informacija koja nastanjuje nervni sistem napusti telo i raspe se u univerzum.
On tvrdi da se svest nalazi u mikrotubulama moždanih ćelija, koje predstavljaju primarno mesto kvantnog procesuiranja. Nakon smrti, ova informacija odlazi iz tela, zajedno sa svešću. On smatra da je naš doživljaj svesti rezultat efekata kvantne gravitacije u ovim mikrotubulama.
A šta vi mislite? Gde će naša duša završiti?
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
