Prvog decembra, rođen je Pablo Eskobar. U suštini narko – diler, u formi rodonačelnik narko – romantizma. U siromašnom, besperspektivnom Medeljinu, bosonog i raščupan oslanjao se isljučivo na urođenu alavost i sociopatsku sklonost da zaobilazi autoritet i zakon.
Stasao je u primer, isto tako siromašnim sunarodnicima, da iz prašine, bez nasledstva, škole i teškog rada, možeš da se uzdigneš do pozicija moći i ekstremnog bogatstva.
Početak
Pablo Eskobar, sin farmera i učiteljice, koketirao je sa kršenjem zakona još dok je bio tinejdžer. Prema nekim izveštajima, njegov prvi ilegalni angažman bio je prodaja lažnih diploma. Zatim se bavio falsifikovanjem zdravstvenih kartona, pre nego što je počeo da krijumčari stereo opremu i krade nadgrobne spomenike kako bi ih preprodao.
Eskobar je takođe krao i automobile, i upravo je ovo delo dovelo do njegovog prvog hapšenja 1974. godine. Po izlasku iz zatvora se preorjentisao na mnogo unosniji biznis trgovine kokainom, a sredinom 1970-ih pomogao je u osnivanju kriminalne organizacije koja je evoluirala u kartel Medeljin.
Hrana za pacove
Na vrhuncu svoje moći, kartel iz Medeljina je suvereno vladao kokainskim narko tržištem, zarađujući oko 420 miliona dolara nedeljno, što je Eskobara učinilo jednim od najbogatijih ljudi na svetu. Sa prijavljenom vrednošću od 25 milijardi dolara, postao je bogatiji od mnogih diktatora i vlasnika korporacija.
Njegov raskošan način života uključivao je privatne avione, luksuzne domove i preterane zabave. Krajem osamdesetih navodno je ponudio da isplati dug svoje zemlje od 10 milijardi dolara ako bude izuzet iz bilo kakvog sporazuma o ekstradiciji.
Pored toga, dok je njegova porodica bila u bekstvu 1992-93, Eskobar je navodno spalio 2 miliona dolara da bi zagrejao svoju ćerku. Međutim, uprkos svim njegovim naporima, jednostavno nije mogao da potroši sav taj novac, a veliki deo je bio uskladišten u bunkerima i podrumima. Prema njegovom bratu, oko 10% ili 2,1 milijarde dolara godišnje je otpisivano — pojeli su ih pacovi ili su ih uništavale elementarne nepogode.
Napuljska hacijenda
Eskobar je posedovao brojne raskošne kuće, ali njegovo najistaknutije imanje bilo je imanje od 7.000 hektara poznato kao „Hacienda Napoles“ (nazvano po Napulju, Italija), koje se nalazi između Bogote i Medeljina.
Navodno koštalo je 63 miliona dolara, a uključivalo je fudbalski teren, statue dinosaurusa, veštačka jezera, arenu za borbu s bikovima, ugljenisane ostatke klasične kolekcije automobila koju je uništio rivalski kartel, pistu, teniski teren i zoološki vrt .
Lokalno stanovništvo je kasnije opljačkalo imanje – na čijoj se kapiji nalazi avion koji je koristio prilikom prve vožnje droge u SAD, a sada je popularna turistička atrakcija.
Kralj džungle
Eskobarov privatni zoološki vrt bio je dom za oko 200 životinja, uključujući slonove, nojeve, zebre, kamile i žirafe. Mnoga stvorenja su prokrijumčarena u zemlju u Eskobarovim avionima za drogu. Nakon njegove smrti 1993. godine, većina životinja je prebačena u zoološke vrtove.
Međutim, četiri nilska konja su ostavljena. Ubrzo su se namnožili i do 2016. godine u tom području ih je živelo više od 40. Potencijalno opasne životinje oštetile su farme i izazvale strah kod meštana. Vlasti su počele da kastriraju muške nilske konje u pokušaju da kontrolišu populaciju.
Robin Hud
U težnji da dobije podršku svojih sunarodnika, Eskobar je postao poznat po svojim filantropskim naporima, što je dovelo do nadimka „Robin Hud“. Podigao je bolnice, stadione i stanove za siromašne. Čak je i sponzorisao lokalne fudbalske timove. Njegova popularnost kod mnogih Kolumbijaca pokazala se kada je 1982. izabran na drugo mesto u državnom Kongresu.
Nažalost, dve godine kasnije bio je primoran da podnese ostavku nakon kampanje da se razotkriju njegove kriminalne aktivnosti. Ubijen je ministar pravde koji je vodio napore.
“Plata o Plomo”
Eskobarov način rešavanja problema bio je „plata o plomo“, što znači „srebro“ (mito) ili „olovo“ (metci). Iako je preferirao prvu, nije se dvoumio oko druge opcije, zarađujući reputaciju nemilosrdnosti. On je navodno ubio oko 4.000 ljudi, uključujući brojne policajce i vladine zvaničnike. Godine 1989. kartel je okrivljen za detonaciju bombe u avionu koji je prevozio navodnog doušnika. Poginulo je oko 100 ljudi.
Zatvor po meri
1991. Eskobar je ponudio da se preda vlastima – ako mu bude dozvoljeno da izgradi sopstveni zatvor. Iznenađujuće – ili možda ne – kolumbijski zvaničnici su se složili. Rezultat je bio luksuzni La Katedral. Ne samo da je građevina uključivala noćni klub, saunu, vodopad i fudbalsko igralište; već je imala i telefone, kompjutere i faks mašine. Međutim, nakon što je Eskobar mučio i ubio dva člana kartela u La Katedral-u, zvaničnici su odlučili da ga premeste u manje prikladan zatvor. Međutim, pre nego što je premešten, Eskobar je pobegao, u julu 1992. I to nas dovodi do…
Kralj je mrtav
Nakon njegovog bekstva, kolumbijska vlada — navodno uz pomoć američkih zvaničnika i rivalskih trgovaca drogom — pokrenula je masovnu poteru. 2. decembra 1993. Eskobar je proslavio svoj 44. rođendan, navodno uživajući u torti, vinu i marihuani. Sledećeg dana otkriveno je njegovo skrovište u Medeljinu. Dok su kolumbijske snage jurišale na zgradu, Eskobar i telohranitelj uspeli su da dođu do krova. Usledila je potera i pucnjava, a Eskobar je smrtno pogođen.
Neki, međutim, spekulišu da je Eskobar sebi oduzeo život. Narko-bos, koji bi se suočio sa mogućim izručenjem u SAD ako bude uhapšen, jednom je rekao da bi „radije imao grob u Kolumbiji, nego zatvorsku ćeliju u Americi“.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Janković Jelena (b92.net)
