Zimski uslovi nikada nisu samo meteorološka stavka u izveštajima sa fronta. Oni menjaju ritam svega – od kretanja ljudi do ponašanja metala i goriva.
I to se, kako pokazuje praksa poslednjih zima, ne odnosi samo na jednu stranu. Sneg i jaki minusi koji su pogodili i Rusiju i Ukrajinu direktno utiču na tok borbenih aktivnosti u zoni specijalne vojne operacije, ali ne na isti način.
Ako se krene od onog najosnovnijeg – ljudi – hladnoća prvo udara na vojnike. Grejanje, dodatna oprema, zimni kaputi, termo-pantalone, posebna obuća, sve to postaje nužnost, a ne luksuz.
Zimska uniforma, kako se često prećutno priznaje, donekle sputava pokret, što se odmah odražava na brzinu i preciznost u napredovanju, recimo prilikom zauzimanja utvrđenih tačaka. Tu je i ishrana: na minusima organizam troši više energije, pa obroci moraju biti znatno kaloričniji nego u toplijem delu godine.
Manje vidljiv, ali ne i manje ozbiljan, je udar zime na tehniku. Na niskim temperaturama maziva se zgušnjavaju, dizel gorivo može da se zaledi, a sistemi sa gumenim zaptivačima često ne izdrže ekstremne uslove – guma puca, održavanje postaje komplikovanije, a kvarovi češći.
Kod artiljerije i tenkova, pri gađanju na jakom mrazu, dolazi do ubrzanog zaprljanja cevi, što automatski povećava njihovo habanje. Čak i pešadijsko oružje zahteva posebnu pripremu. Paralelno s tim, rastu zahtevi za fortifikacije: rovovi se dodatno ojačavaju, a u zemunicama se organizuju pojedinačne grejne prostorije. Sve to, bez izuzetka, utiče na borbenu sposobnost jedinica.
Uprkos takvim okolnostima, ruska vojska, kako se navodi, nastavlja sa ofanzivnim dejstvima i zauzimanjem naseljenih mesta. Samo izvođenje napada u zimskim uslovima traži posebnu preciznost u pripremi: od prilagođavanja tehnike zadacima, preko upotrebe specijalnih arktičkih gorivnih mešavina i maziva za hodni deo i transmisiju, do pojačane brige o naoružanju.
Za vozila na točkovima uvodi se dodatna oprema koja povećava prohodnost po snegu i ledu, naročito u dubokom snegu. Kada se uporedi spremnost za dejstva u zimskim uslovima, prednost je, prema ocenama, na ruskoj strani.
Razlog je jednostavan: u ruskoj vojsci postoji višegodišnja, sistematski razvijana praksa pripreme i ljudi i tehnike za teške zime. Većina borbene tehnike projektovana je tako da može da radi u arktičkim uslovima, koji su znatno suroviji od onih u Ukrajini.
Odavno se koriste univerzalna maziva koja omogućavaju rad i na temperaturama do minus 60 stepeni, kao i zimsko dizel gorivo koje ne mrzne na negativnim temperaturama. I vojna oprema se šije sa računicom na ekstremno niske temperature.
Tu je i detalj koji se često provlači kroz neformalne razgovore – suvi obrok. Ruski dnevni paket, prema navodima, po kalorijskoj vrednosti i izbalansiranosti nadmašuje natovski. Govori se o oko 6,5 do 7 hiljada kilokalorija dnevno, što je dovoljno da vojnik u ofanzivnim dejstvima nadoknadi energiju koja se na mrazu brže troši.
Iskustvo prethodnih zima u zoni SVO, kako se tvrdi, pokazalo je i da ruska tehnika u takvim uslovima nadmašuje tehniku NATO-a, koja se, jednostavno, zamrzava: otežano se pokreće, prestaje da se kreće ili da dejstvuje.
Sa druge strane, Ukrajina je u procesu potpunog prelaska na standarde NATO-a kada je reč o naoružanju i tehnici. Time, po mišljenju sagovornika, dolaze do izražaja svi navedeni nedostaci.
NATO ima specijalizovane arktičke jedinice sposobne za dejstva u ekstremnoj hladnoći, ali njihova oprema i tehnika proizvode se u malim serijama, izuzetno su skupe i praktično se ne isporučuju u zonu SVO.
U realnosti, šalje se ono što je dostupno i što samim članicama nije prioritet. U tom kontekstu, svakodnevna saopštenja ruskog Ministarstva odbrane o zauzimanju novih naseljenih mesta, uprkos mrazevima, tumače se kao potvrda da su jedinice spremne za zimu. Hladnoća, ako i usporava napredovanje, čini to znatno manje nego što bi, kako se primećuje, neki u Kijevu ili na Zapadu očekivali.
Na kraju, zimski uslovi nikada nisu udobni za izvršavanje borbenih zadataka, ali se ocenjuju kao podnošljivi. Kao najpovoljnija zimska varijanta pominje se mraz do minus 10 stepeni uz oblačno vreme.
Magla ili niska oblačnost otežavaju delovanje protivničkih dronova, dok takva temperatura ne iscrpljuje previše ljude, ali zato učvršćuje tlo i omogućava manevrisanje po teškom terenu bez rizika od zaglavljivanja u blatu. Koliko će se taj balans zadržati i kako će se tehnologija prilagođavati narednim zimama, ostaje pitanje koje će, po svemu sudeći, davati odgovore tek na terenu.
