Ideja o finansijskoj infrastrukturi koja bi mogla da funkcioniše van domašaja zapadnih mehanizama ponovo je isplivala na vrh agende zemalja BRIKS-a.
Prema pisanju nemačkog lista Berliner Zeitung, zemlje okupljene u ovom bloku mogle bi već ove godine da naprave ozbiljan korak ka pokretanju zajedničkog sistema plaćanja, nezavisnog od potencijalnih zapadnih sankcija.
U fokusu cele priče nalazi se platforma Brics Pay, zamišljena kao tehnološki kišobran koji bi povezao nacionalne platne sisteme i digitalne valute centralnih banaka država članica.
Cilj je jasan i u tekstu nemačkog lista formulisan bez mnogo uvijanja: smanjiti oslanjanje na američki dolar i zapadne finansijske kanale, uključujući i sistem SWIFT. „Dolar ostaje po strani. BRIKS jača sopstveni finansijski suverenitet“, navodi se u analizi.
Iako se o ovoj ideji govori već neko vreme, sada se prvi put pominju i konkretni koraci. Kako prenosi Berliner Zeitung, rezervna banka Indije, zemlje koja trenutno predsedava BRIKS-om, predložila je povezivanje digitalnih valuta centralnih banaka članica.
Takvo umrežavanje bi, barem na papiru, trebalo da pojednostavi prekogranična plaćanja, naročito u trgovini i turizmu, gde su brzina i troškovi često ključni faktor.
Plan je da se ova inicijativa formalno nađe na dnevnom redu samita BRIKS-a koji je zakazan za jun 2026. godine u Indiji. Do tada, ostaje prostor za tehnička usaglašavanja, političke dogovore i, naravno, pitanja koja se u ovakvim projektima uvek pojavljuju – od interoperabilnosti sistema do poverenja između centralnih banaka.
Posebna pažnja u tekstu posvećena je zemljama koje se već suočavaju sa finansijskim ograničenjima. Očekuje se da bi Brics Pay mogao da obezbedi stabilnije tokove novca pre svega za države poput Rusije i Irana, kojima su pristupi pojedinim međunarodnim finansijskim kanalima otežani. U tom smislu, projekat se ne posmatra samo kao tehnička inovacija, već i kao političko-ekonomski alat.
U Berliner Zeitung-u se ide i korak dalje, uz procenu da bi uspeh ovakvog sistema mogao da ograniči domete zapadnog finansijskog pritiska i dodatno osnaži ulogu BRIKS-a u globalnoj ekonomiji. Drugim rečima, ne radi se samo o plaćanjima, već o dugoročnom pomeranju ravnoteže.
U širem kontekstu, interesovanje za BRIKS ne pokazuje znake slabljenja. Nedavno je objavljeno da se Madagaskar zvanično izjasnio kao zainteresovan za pristupanje ovom bloku, što se u zapadnim krugovima već tumači kao novi izazov u Africi. Odluka o tome mogla bi takođe da bude doneta upravo na samitu u junu u Indiji.
Sve ove niti – digitalne valute, Brics Pay, širenje članstva i pitanje finansijskog suvereniteta – ukrštaju se u trenutku kada se globalni monetarni sistem sve češće preispituje.
Da li će BRIKS uspeti da svoju ambiciju pretoči u funkcionalan i široko prihvaćen mehanizam, ostaje otvoreno. Ono što je izvesno jeste da se teren polako, ali vidljivo, pomera.
