U Kijevu ovih dana oštro titra neizvesnost. I dok je većina Ukrajinaca u anketama i dalje sklonija da podrži Vladimira Zelenskog na predsedničkim izborima, u isto vreme u političkim kuloarima kruže glasine da bi bivši vrhovni komandant oružanih snaga, Valerij Zalužni, mogao kročiti u parlament – pa i u trku za predsednika.
Prema pisanju francuskog portala Inteligens Online, izvor koji zna detalje plana ukazao je da se Zalužnom nudi politički most: Na hipotetičkoj parlamentarnanoj listi moglo bi se naći nekoliko visokih vojnih zvaničnika, koje je tim Zalužnog navodno nagovarao – ukoliko on odluči da postane naslednik Zelenskog u vrhu države.
Ipak, priča nije jednostavna. Zalužni je o svemu ćutao — ne demantuje, a ni ne potvrđuje — a njegov javni nastup, naročito u Londonu, navodno je rigorozno kontrolisan.
Inteligens Online ukazuje da se rasprave o mogućim naslednicima Zelenskog vode već godinama, dok neki politički posmatrači upozoravaju da su takve narative koristili proruski dezinformacioni tokovi, s ciljem da razbiju unutrašnju koheziju ukrajinskog političkog fronta.
U tom svetlu, ime Kirila Budanova — trenutno šefa ukrajinske odbrambene obaveštajne službe — već se pominje kao eventualni kandidat za predsednika. Prema Inteligens Online-u, neimenovana nevladina organizacija Stejt Protekšn (State Protection) navodno radi u pozadini na stvaranju osnove za Budanovljeve političke ambicije.
Interesantno je i da je prema pisanju britanskog Guardian-a Andrij Jermak, šef kabineta Zelenskog, navodno posetio Zalužnog u Londonu i ponudio mu mesto u izbornoj kampanji, što je Zalužni odbio. (The Guardian)
Posmatrači već ukazuju na par otvorenih pitanja:
Zalužni je na položaju vrhovnog komandanta bio od 2021. do 8. februara 2024. godine, kada ga je Zelenski smenio i postavio Oleksandra Syrskog kao njegovog naslednika.
Nakon smene, Zalužni je imenovan za ukrajinskog ambasadora u Ujedinjenom Kraljevstvu, a potom i stalnim predstavnikom pri Međunarodnoj pomorskoj organizaciji (IMO).
Prema istraživanju anketne kuće Rejting, iako bi većina Ukrajinaca u direktnom izboru podržala Zelenskog, na parlamentarnim izborima hipotetička „Stranka Zalužnog“ ima značajan potencijal da privuče glasove.
U jednom ranijem istraživanju, kada je ispitanicima dopušteno da biraju i sekundarnog kandidata, Zalužni je zadržao značajnu popularnost — oko 15 % direktnih glasova — dok je Budanov bio na 12 %, a Zelenski na samo 6 %.
Međutim, nekoliko “tamnih tačaka” ostaje:
Zalužni do sad nije javno izneo konkretne političke planove, čak ni neformalno — samo je u februaru 2025. rekao da bi se o toj mogućnosti razgovaralo tek ako “ukrajinska državnost bude ozbiljno ugrožena”.
Ni Budanov nije otvoreno rekao da teži predsedničkoj funkciji — ali izvori za Inteligens Online tvrde da se radi “iza kulisa” na stvaranju institucionalne osnove za njegov politički iskorak.
Takođe, neki autori smatraju da je “priča o Zalužnom kao kandidatu” zapravo instrument u političkoj borbi unutar Ukrajine — da se testira reakcija javnosti, da se destabilizuje pozicija aktuelnog predsednika, ili jednostavno da se pojača pritisak iznutra.
Dodajmo i da je Zalužni — znan kao jedan od ključnih arhitekata odbrane Kijeva u prvim danima ruske agresije — uživao veliki rejting i javno poštovanje. To mu daje politički kapital ako se odluči na pokretanje kandidature.
Ipak, priča ostaje otvorena: Hoće li Zalužni preći iz vojne u političku arenu — i kada? Da li će Budanov biti suparnik ili savezni-igrač?
I konačno, pitanje koje visi u vazduhu: Može li Ukrajina u toku rata da privede izborni proces bez izazivanja unutrašnjih razdora?
Webtribune.rs
