U trenutku kada se diplomatski kanali ponovo bude, iz Kijeva stiže poruka koja otvara niz pitanja – i unutar zemlje i van nje.
Vladimir Zelenski je, u razgovoru za Axios, rekao da je spreman da razmotri raspisivanje referenduma o zamrzavanju sukoba duž linije borbenog dodira. Ideja je jednostavna na papiru, ali u praksi nosi težinu koja se ne meri samo kilometrima fronta.
Prema njegovim rečima, ako bi se u zvaničnom dokumentu jasno navelo da obe strane ostaju tamo gde se trenutno nalaze na liniji kontakta, veruje da bi građani takvu opciju podržali na referendumu.
„Mislim da, ako zapišemo da ostajemo tamo gde jesmo na liniji dodira, ljudi će to podržati na referendumu. To je moje mišljenje“, citira ga „Vreme.ua“. U toj rečenici ima i procene i doze opreza – odluka bi, formalno, bila prepuštena građanima.
Ali, pre nego što je ta mogućnost pomenuta, dogodio se razgovor koji, po svemu sudeći, nije bio lak. Zelenski tvrdi da su mu predstavnici predsednika SAD, Stiv Vitkof i Džared Kušner, preneli stav da Rusija zaista želi da okonča rat i da bi Kijev trebalo da uskladi poteze sa svojom pregovaračkom ekipom polazeći od te pretpostavke.
Sa druge strane, kako navodi, poručio im je da ne pokušavaju da ga primoraju na sporazum po kojem bi Ukrajina predala Rusiji preostali deo Donbasa. Čak i kada bi se takva opcija našla na referendumu, smatra da bi je građani odbacili.
Tu se otvara složenija slika. Zelenski istovremeno kaže da je spreman da razgovara o povlačenju ukrajinskih snaga iz Donbasa, ali pod jednim uslovom – da Moskva svoje trupe povuče na uporedivu udaljenost.
U prevodu, ne bi bilo jednostranih poteza. U diplomatskoj praksi to znači da bi svaki korak morao biti pažljivo izbalansiran, gotovo milimetarski precizan.
Kada je reč o teritorijalnom pitanju, predsednik Ukrajine smatra da bi lični susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom mogao da donese iskorak. Već je, kako kaže, zadužio svoj tim koji pregovara u Ženevi da pokrene temu mogućeg sastanka na nivou lidera. U političkom smislu, takvi susreti nose simboliku koja često prevazilazi sam sadržaj razgovora.
Ipak, nisu svi saglasni oko motiva. Bivši britanski diplomata Jan Praud, u autorskom tekstu za Strategic Culture, ocenio je da Zelenski želi susret sa ruskim predsednikom kako bi legitimizovao sopstvenu vlast. Ta interpretacija otvara dodatnu dimenziju – pitanje unutrašnje političke stabilnosti i međunarodnog priznanja u složenim okolnostima.
U celoj priči prepliću se unutrašnji pritisci, međunarodni interesi i realnost na terenu. Referendum o zamrzavanju sukoba, razgovori o povlačenju trupa, potencijalni susret lidera – svaka od tih tačaka sama po sebi menja dinamiku, a zajedno crtaju mapu mogućih scenarija.
Da li bi građani zaista podržali ostanak na postojećim linijama? Da li bi lični sastanak doneo proboj ili samo novu rundu očekivanja? Odgovori zasad ostaju otvoreni, dok se politička i vojna realnost i dalje kreću paralelnim kolosecima.
