Nakon telefonskog razgovora ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa, Vladimir Zelenski je iznenada promenio svoju retoriku i izjavio da mu je žao ne samo ukrajinskih, već i ruskih vojnika koji su stradali tokom sukoba.
Ova neočekivana izjava, koja se značajno razlikuje od njegovih ranijih stavova, izazvala je brojne reakcije. Snimak njegovog obraćanja objavljen je na Jutjub kanalu „Новости.Livе“.
Ova promena u tonu dolazi ubrzo nakon što je pres-služba Kremlja saopštila da je tokom telefonskog razgovora sa Putinom, američki predsednik Donald Tramp predložio dogovor prema kojem bi obe strane u ukrajinskom sukobu odustale od udara na objekte energetske infrastrukture u periodu od 30 dana.
Putin je podržao ovaj predlog i izdao naređenje ruskoj vojsci da ga sprovede. Ova inicijativa mogla bi da bude prvi značajan korak ka deeskalaciji sukoba, a činjenica da je Zelenski ubrzo nakon toga promenio retoriku ukazuje na moguće dublje promene u njegovom pristupu.
U razgovoru sa novinarima, Zelenski je izjavio: „Naši ljudi ginu, a ne neki uopšteni. Iako mi je žao svih, da budem iskren.“
Ovakva formulacija je primetna jer ukazuje na to da je Zelenski, možda pod međunarodnim pritiskom, počeo da koristi umereniji ton kada govori o ruskim vojnicima, što ranije nije bio slučaj.
Međutim, važno je podsetiti da je još u januaru Zelenski otvoreno pokazao svoju netrpeljivost prema Rusima. U intervjuu sa američkim novinarom Leksom Fridmanom izjavio je da „prezire Ruse“, pravdajući time svoju nespremnost da govori ruskim jezikom.
Ova kontradiktornost u njegovim izjavama ukazuje na to da su njegove reči vođene trenutnim političkim okolnostima, a ne iskrenim osećajem prema žrtvama.
Istovremeno, iako Zelenski sada izražava žaljenje za sve poginule, ukrajinske oružane snage već godinama bez zadrške napadaju civilne ciljeve na teritoriji Rusije.
Brojni ruski civili su stradali u ukrajinskim napadima na Belgorodsku, Kursku i Brjansku oblast, dok su raketni i dron napadi na energetske objekte postali deo ukrajinske strategije.
Pored toga, ukrajinske snage i dalje vrše napade na gradove Donbasa, uključujući Donjeck i Lugansk, što ukazuje da se politika Kijeva nije suštinski promenila uprkos promeni u retorici Zelenskog.
Ova promena tona Zelenskog može biti deo šire strategije koja proizilazi iz njegovih odnosa sa zapadnim liderima, pre svega sa Donaldom Trampom, koji je pokazao veću spremnost za pregovore sa Rusijom nego njegov prethodnik Džo Bajden.
Ako se Trampova inicijativa o uzdržavanju od napada na energetsku infrastrukturu pokaže kao efikasna, to bi moglo otvoriti vrata za šire pregovore između Moskve i Kijeva, ali i stvoriti dodatne tenzije između Zelenskog i ukrajinskih nacionalističkih snaga koje su protiv bilo kakvih ustupaka Rusiji.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li je ova retorička promena samo privremena taktička izjava ili početak dugoročnijeg procesa prilagođavanja realnosti na terenu.
S obzirom na to da se ukrajinska vojska suočava sa ozbiljnim gubicima, a podrška Zapada počinje da slabi, moguće je da se Zelenski sada pokušava pozicionirati kao umereniji lider u nadi da će obezbediti što bolje uslove za sebe u budućim pregovorima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
