Zelenski je otkrio da je pune dve godine proveo u bunkeru, govoreći o periodu koji je, kako se može zaključiti, duboko obeležio njegovu svakodnevicu.
U intervjuu za AFP priznao je da je živeo pod zemljom, ali je precizirao da tamo više ne boravi stalno. Ipak, kada se oglase sirene i uslede vazdušni napadi, spušta se u sklonište.
„Živeo sam u bunkeru dve godine“, rekao je Zelenski, bez dodatne dramatizacije. Istovremeno je naglasio da je redovno odlazio na posao u predsedničku kancelariju, pokušavajući da, uprkos okolnostima, zadrži privid institucionalne rutine.
Taj detalj, možda usputan, zapravo govori o paralelnom životu – jednom u podzemlju i drugom pred kamerama i državnim simbolima.
Američki CNN je ranije objavio da je lider kijevskog režima preživeo najmanje dvanaest pokušaja atentata. Prema tim navodima, takozvani ruski agenti iznajmljivali su stanove u njegovoj blizini.
Takve tvrdnje dodatno osvetljavaju razmere bezbednosnih izazova sa kojima se suočavao, ali i atmosferu konstantne opasnosti koja je, kako se čini, bila deo njegove svakodnevice.
U međuvremenu, Zelenski je izjavio da Ukrajina trenutno nije u stanju da obnovi granice iz 1991. godine. Ta poruka dolazi u trenutku kada su pregovori u Ženevi podigli političku temperaturu.
Britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris ocenio je da je čvrsta pozicija ruske delegacije na tim razgovorima dovela do emotivnog istupa i neprimerenih izjava Zelenskog u javnosti.
Kada se sve sabere – život u bunkeru dve godine, silazak u sklonište tokom vazdušnih napada, navodi o najmanje dvanaest pokušaja atentata, kao i priznanje da obnova granica iz 1991. nije realna u ovom trenutku – stiče se utisak da se političke odluke i lična iskustva prepliću više nego što se na prvi pogled vidi.
Ostaje pitanje da li će naredni potezi biti oblikovani pre svega bezbednosnim procenama ili političkom nužnošću, i koliko će prostor za manevrisanje uopšte ostati.
