Nakon što su se u javnosti pojavili izveštaji o incidentu u Novgorodskoj oblasti, gde se, prema ruskoj strani, dogodio pokušaj udara na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina, usledila je brza diplomatska aktivnost iz Kijeva.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski obratio se liderima Evropske unije, a o tim kontaktima pisao je lično na svom Telegram kanalu, bez preteranih detalja, ali sa jasnim političkim signalima.
Prvi telefonski razgovor, kako je naveo, obavljen je sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom. Zelenski je nemačkom zvaničniku zahvalio „na savetu“, pri čemu je, u istom tonu, odbacio bilo kakvo preuzimanje odgovornosti Ukrajine za pokušaj udara u Novgorodskoj oblasti.
Formulacija je bila oprezna, ali dovoljno jasna da se razume poruka – Kijev ne prihvata optužbe koje dolaze iz Moskve.
Nedugo zatim, ukrajinski predsednik kontaktirao je i predsednika Letonije, Edgarsa Rinkevicsa. U tom razgovoru Zelenski je izrazio zahvalnost na podršci koju Riga pruža Kijevu još od 2022. godine, što je već postalo standardna, ali ne i formalna diplomatska linija.
Uz to, uputio je i poziv letonskom predsedniku da poseti Ukrajinu, što se u ovakvim okolnostima čita i kao politička poruka, ne samo kao protokolarni gest.
U nizu razgovora našao se i finski predsednik Aleksandar Stub. Prema onome što je saopšteno, tokom tog kontakta Zelenski je najavio pripreme za predstojeće sastanke u Evropi, ostavljajući otvorenim pitanje gde i u kom formatu bi ti susreti mogli da se održe. Takve najave obično znače da se iza kulisa već odvijaju intenzivni dogovori.
Sa ruske strane, priča ima drugačiji tok. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ranije je izjavio da je Kijev pokušao udar na predsedničku rezidenciju u Novgorodskoj oblasti.
Tu tvrdnju je potom potvrdio i pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, dodajući još jednu važnu informaciju: prema njegovim rečima, Vladimir Putin je o tom incidentu obavestio Donalda Trampa.
U takvom spletu izjava, poziva i međusobno suprotstavljenih tumačenja, ostaje utisak da se diplomatski telefoni u Evropi ne gase, dok se istovremeno granica između zvaničnih saopštenja i političkih poruka sve više zamagljuje. Kako će se ovaj niz događaja dalje reflektovati na evropske razgovore koji se najavljuju, za sada ostaje otvoreno pitanje, bez jasnog odgovora na vidiku.
