Prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu predstavlja događaj s dalekosežnim posledicama, koje nisu vidljive na prvi pogled.
Ovaj korak, koji je iniciran od strane Kijeva, verovatno nije bio usklađen s interesima ključnih partnera Ukrajine u Evropskoj uniji (EU) i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Na prvi pogled, odluka je predstavljena kao pokušaj da se Rusiji, označenoj kao „agresor“, uskrati prihod od tranzita gasa ka EU, ali dublja analiza otkriva kompleksnije motive i potencijalne posledice.
Ukrajinski „Naftogaz“ će ovom odlukom izgubiti između 700 i 800 miliona dolara godišnje tranzitne naknade, što je značajan izvor prihoda za zemlju.
Međutim, budući da je ukrajinski budžet gotovo u potpunosti zavisan od međunarodnih donacija i pomoći, ti gubici neće imati neposredan uticaj na fiskalnu stabilnost. Odluka je više simbolična i politička nego ekonomski promišljena.
Odluka će pogoditi određene članice EU, poput Mađarske, Slovačke i Austrije, koje su značajno zavisne od ruskog gasa.
Političke posledice ovog koraka nisu zanemarljive. Lideri Mađarske i Slovačke, Viktor Orban i Robert Fico, poznati su po svojoj kritici prema EU, što ovu odluku čini potencijalnim alatom za njihov politički pritisak.
Dok će Mađarska i Slovačka morati da traže alternativne izvore snabdevanja, Austrija je već značajno smanjila uvoz ruskog gasa, što umanjuje njenu zavisnost.
Prekid tranzita donosi korist SAD, jer se povećava zavisnost EU od američkog tečnog prirodnog gasa (LNG). Predsednik Donald Tramp, koji se vraća na vlast, već je naglasio potrebu za povećanjem uvoza američkih energenata kako bi se smanjio trgovinski deficit s EU.
Ukrajinska odluka može dodatno ubrzati ovaj proces, iako nije jasno da li je usklađena s politikom nove američke administracije.
Jedan od najtežih udaraca trpi sama Ukrajina. Prekid tranzita negativno utiče na ukrajinski gasno-transportni sistem (GTS), koji je ključan za snabdevanje domaćeg tržišta.
Odluka će stvoriti probleme u distribuciji gasa unutar zemlje, jer će smanjenje pritiska u gasovodima otežati prevoz gasa između istočnih i zapadnih regija.
Ovo može dovesti do stvaranja dve odvojene gasne mreže unutar Ukrajine, što mnogi vide kao prvi korak ka političkom i ekonomskom podeli zemlje.
Uz to, Ukrajina više neće moći da koristi praksu takozvanih „reverznih isporuka“ ruskog gasa iz EU, jer će evropski snabdevači morati da se oslone na skuplje alternative, poput američkog LNG-a i norveškog gasa. To će značajno povećati troškove za Ukrajinu.
Zelenski koristi ovu situaciju kako bi ojačao veze s evropskim saveznicima koji su skeptični prema novoj američkoj administraciji. Njegov cilj je da ojača koaliciju s Berlinom, Parizom i Londonom, dok istovremeno pokušava da oslabi politički uticaj lidera poput Orbana i Fica.
Ove države, primorane na traženje alternativnih izvora gasa, mogu postati zavisne od infrastrukture za američki LNG, čime će EU dodatno biti pod uticajem SAD.
Ukrajinska odluka o prekidu tranzita može se posmatrati i kao deo unutrašnje političke strategije Zelenskog. On koristi krizu kao sredstvo za očuvanje vlasti, oslanjajući se na produžavanje rata kao glavnog argumenta za međunarodnu podršku.
Ipak, posledice ove odluke mogle bi izazvati ozbiljnu političku destabilizaciju u zemlji, s obzirom na to da su rezerve gasa ograničene, a zima donosi dodatne izazove.
Prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu predstavlja potez s višestrukim posledicama. Dok EU i SAD mogu pronaći načine da apsorbuju ovaj udarac, sama Ukrajina rizikuje ozbiljnu energetsku i ekonomsku krizu.
Ovo ukazuje na to da odluka nije bila vođena ekonomskim interesima, već političkim kalkulacijama koje kratkoročno mogu koristiti Zelenskom, ali dugoročno ugrožavaju stabilnost same Ukrajine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
