Centralni bankari smatraju čovečanstvo toliko nepotrebnim prtljagom da su počeli da ga eliminišu. Knjiga „Zavera vodolija“ iz 1980. predskazala je bezdušne distopijske mere koje se danas nameću.
Ključno je prikazivanje čoveka kao samo još jedne životinje, ali štetnije za „prirodu“ od svih ostalih.
U knjizi se otvoreno piše o tome da je ono što se dešavalo u poslednje dve decenije delo planske i otvorene zavere moćne mreže koja radi na tome da dovede do radikalnih promena u Sjedinjenim Državama. Njeni članovi raskinuli su sa određenim ključnim elementima zapadnjačke misli. Ta mreža je „Zavera vodolije“.
U maju 1967. godine, u Dovilu, u Francuskoj, pod pokroviteljstvom Naučnog i tehnološkog odbora Severnoatlantske skupštine i američkog Instituta za spoljnopolitička istraživanja, na čelu sa američkim ambasadorom NATO-om Robertom Štraus-Hupeom, sazvano je „ratno veće“ protiv zapadne civilizacije, kada je navodno postignut opšti konsenzus o određenim „principima“:
1) Promovisanje kontrakulture seks-droga-seks bi, u periodu od nešto više od jedne generacije, dovelo do toga da ona postane dominantna globalna kultura; ovo bi označilo kraj zapadne hrišćanske civilizacije, završavajući ono što se nazivalo „Dobom Riba“ i prelazeći u „Doba Vodolije“.
2) „Naučni napredak“, definisan čovekovim uzastopnim ovladavanjem sve višim zakonima univerzuma, dajući mu vlast nad prirodom, trebalo je da ustupi mesto čoveku svedenom na deo prirode, čiji su zakoni bili nepromenljivi i nespoznatljivi.
3) Izraz „nauka“ trebalo je zameniti labavo definisanim pojmom „tehnologija“, kojem je trebalo dati značenje odvojeno od fizičke ekonomije.
4) Sistemi vlasti, osnovani za prethodne, industrijske i preindustrijske paradigme, više ne bi funkcionisali u ovom „postindustrijskom“ Novom dobu. Vlada bi morala da popusti, nacionalne države odstupaju, dok je čovek pronalazio nove, „empatičnije načine“ za međusobno suočavanje.
U celini, izveštaji učesnika i dokumenti konferencije su primer nove „etike“ za postindustrijsko doba, ili, kako su je nazivali – „slika“ za nadolazeće doba Vodolije.
Fašizam Vodolija
1968.godine, Bžežinski je objavio „Tehnetronsko doba“, gotovo nečitko delo, koje u svojim lucidnijim odlomcima tvrdi da će novo „tehnetronsko doba“ postaviti osnovu za „dobronamernu“ diktaturu svetske elite.
Društvo će, kako navodi, okarakterisati „informaciona revolucija“, „kibernetika“ i zamena „orijentacije na postignuća“ „fokusom zabave“, zasnovan na „spektaklima za gledaoce (masovni sport i TV) koji pružaju opijat za mase.
Možda će biti potrebni novi oblici socijalne kontrole kako bi se pojedincu ograničilo neselektivno vršenje svojih novih ovlašćenja, kao i mogućnost opsežne hemijske kontrole uma.
Zavera Vodolije
Šest godina kasnije, u februaru 1980. godine, Vilis Harman je izveštaj Slike čoveka preradio u popularizovanu formu i objavio ga pod imenom njegove asistentkinje, Merilin Ferguson, pod naslovom Zavera Vodolije. Knjiga, medijski snažno promovisana, postala je bestseler.
Napisao je Ferguson: „Naše krize pokazuju nam način na koji smo izdali prirodu. Izjednačili smo dobar život sa potrošnjom materijala, dehumanizovali smo rad i učinili ga nepotrebno konkurentnim.
Možemo se prilagoditi prirodi radi brzog „popravljanja“ sebe i svojih institucija koje propadaju. Paradigma Zavere vodolija vidi čovečanstvo odvojeno od prirode.
Ona promoviše autonomnog pojedinca u decentralizovanom društvu. Doživljava nas kao upravnike svih naših resursa, unutrašnjih i spoljašnjih. Samo kroz novi um čovečanstvo može da se popravi.“
Webtribune.rs
Izvor: Henri Makov blog
