Robito Čatvin, predavač i osnivač projekta Wake Up World Education (projekat koji promoviše kritičko razmišljanje i inspiriše pozitivne sistemske promene podizanjem svesti o globalnim pitanjima o kojima ne izveštavaju mejnstrim mediji), odlučio je da napiše članak o tome zašto nas novac neće usrećiti.
On kaže da nema novca, ali pri tom ne misli na to da putuje svetom a da ne potroši ništa novca. Jednostavno, on nema ušteđevinu i pronalazi novac usput kako bi nastavio da putuje svetom.
Prenosimo vam njegov tekst u potpunosti.
“Vidite, nekada sam putovao zbog svog posla, ali sada radim samo kada moram kako bi nastavio da radim ono što zaista volim – da putujem.
Počeo sam sa putovanjima kada sam imao 18 godina i odabrao da budem lutalica sa punim radnim vremenom kada sam imao 19 godina, ali mi je bilo potrebno da dođem skoro do svog 39. rođendana da shvatim da još uvek pokušavam da stvorim trajnu bazu na jednom mestu uprkos tome što mi svaki deo moga bića (i moja mama) govore da se ja nikada neću nastaniti na jednoj lokaciji.
[adsenseyu1]
Krajem oktobra prošle godine, odlučio sam da svoj život učinim takvim da mi nikada neće biti potreban godišnji odmor, i krenuo sam na trajan odmor.
Kako bi to uradio, odlučio sam da prestanem da razmišljam o prošlosti ili budućnosti (i pustio da te brige i sumnje nestanu i prođu vraćajući se na ono što se dešava oko mene sada).
Napravio sam izbor da umesto toga delujem stalno po mojoj intuiciji.
Zašto? Zato što su misli rezultat informacija koje smo akumulirali iz naših spoljnih iskustava, ali je intuicija, verujte mi iz mog iskustva, ključna za to ko smo iznutra.
A pošto sam ja počeo da živim po onome što ja nazivam “umetnost nerazmišljanja,“ moja sreća je postala nezaustavljiva.
Ako je život kao putovanje vozom, onda se ja osećam kao da sam potpuno zaključan na mojoj pruzi i takođe se osećam potpuno bezbedno i zaštićeno, jer se čini da mi univerzum bukvalno pomaže na tom putu.
A iz razgovora sa drugim ljudima koje sam upoznao na svom putu, počeo sam da verujem da će vas vaša intuicija voditi onim putem koji je ispravan za vas, i svako se može zaključati na svojoj ličnoj pruzi.
Takođe, slušanje intuicije, a ne misli, se može poboljšati i usavrštiti kao i svaka vežba, kada se vežba svakodnevno.
Dakle, za one koji bi mi rekli: “Nemam novac da se samo tako spakujem i putujem, ali bih voleo da mogu,“ dozvolite mi da vas uverim da ako je to ono što bi zaista želeli da radite, onda je to potpuno moguće.
Kao kvalifikovani nastavnik jezika, ja zarađuje novac uglavnom predavajući engleski jezik, ali postoji mnogo načina na koje možete raditi da biste putovali. Moj prijatelj Geri je radio uglavnom na građevini gde je dobijao gotovinu na ruke, a putovao je više nego bilo ko koga poznajem.
Još jedan prijatelj, Andreas, trenutno radi u hostelu za smeštaj i hranu. Upoznao sam Kristofera i Lesli koji rade kao zanatlije koje izrađuju i prodaju narukvice i ogrlice na ulicama. Moja prijateljica Berna radi u poslastičarnici, štedi i putuje.
Znam ljude koji su brali marihuanu i krompire u Kaliforniji, i druge koji su volontirali na farmama koristeći Workaway i WWOOFing. Upoznao sam ljude koji žive u zajednicama socijalnih aktivista doprinoseći kojoj god veštini da imaju za dobrobit svih, i druge koji žive u budističkim centrima ili permakulturnim farmama i sami obrađuju zemlju da se prehrane.
[adsenseyu1]
Ti ljudi su mladi i stari, samci ili parovi, pa čak i porodice sa decom. Mogućnosti su bukvalno beskrajne, i svako može to da uradi.
Društvo nam govori da je “pravi“ način života da nađete posao, radite mnogo sati i izgradite karijeru, tako da možemo da posedujemo kuću i kupimo mnogo lepih stvari, a takođe i da odvajamo koliko god je moguće novca, tako da kada ostarimo, da nam bude prijatno u tim poslednjim godinama pre nego što umremo.
To je opcija, ali je to samo jedna opcija, pa zašto bi ona trebalo da bude ispravna za svakoga? Za mene ova opcija izgleda kao previše posla (bukvalno) i previše stresa.
U Kini kažu “Bolje je plakati u skupom automobilu nego biti srećan na biciklu.“ Način života zasnovan na zarađivanju veće materijalne dobiti koristi našoj ekonomiji koja zahteva stalni rast i uništava našu planetu, ali da li to koristi nama?
Psiholozi ukazuju na to da postajemo nesrećniji i depresivniji što više kupujemo i što bogatiji postajemo.
Dakle, ako novac nije poenta, šta je?
Odgovor na ovo pitanje će za svakoga biti drugačiji, ali ja mislim daje najbolji način da do svog odgovora dođete tako što ćete sebi postaviti jedno drugo pitanje:
“Kada ja umrem, kad god to moglo biti, hoću li pogledati u te poslednje trenutke i reći sebi da sam preživeo većinu tog iskustva koje se zove život?“
Nadam se da je vaš odgovor na ovo pitanje “da!“
Ali ako je odgovor “ne,“ verujem da će vam vaša intuicija (ili možda vaša mama) reći šta treba da uradite povodom toga.
Webtribune.rs
