Ako bi se sada suprotstavile Sirijskoj Arapskoj Vojsci (SAA) koja odnedavno poseduje najbolja ruska protivvazdušna sredstva na svetu, Vazduhoplovne snage SAD-a bi bile osuđene na poraz. Jedina prihvatljiva opcija za SAD je da odu, štedeći sebe od poniženja ovakve vrste.
Istorija se ponavlja. Sjedinjene Države su već jednom ranije, na isti način u Iraku, iskoristile kurdske borce, obećavajući im državu pre nego što ih je Sadam Husein masakrirao. Danas SAD ostavljaju neke druge Kurde (kojima su takođe obećali državu) da se suoče s Turskom. Za nekoliko meseci rat će biti gotov. Nakon osam godina borbe i žrtvovanja desetina hiljada islamskih plaćenika, san o uništenju državnih struktura Sirije neće uspeti da se ostvari.
[adsenseyu1]
Pre nedelju dana, dve raketne jedinice S-300 su raspoređene u Deir Ez-Zoru u istočnoj Siriji. Odmah nakon toga, intenzitet letova koalicije predvođenih SAD-om u Severoistočnoj Siriji, smanjio se za 80%. A, počev od 18. septembra 2018. godine, izraelske vazduhoplovne snage više ne vrše upade u vazdušni prostor Sirije.
Delegacija izraelske vojske, koju je predvodio general major Aharon Haliva (šef operacija), otišla je u Moskvu na razgovore sa general-majorom Vasilijem Trushinom (Šef združenih operacija ruske vojske). Odnosi između ove dve vojske su se pogoršali nakon podmuklog obaranja ruskog izviđačkog aviona IL-20 od strane izraelskog F-16, tokom napada na sirijske ciljeve u blizini ruske vazduhoplovne baze Hmejmim.
Izraelska delegacija je otišla u Moskvu jer u međuvremenu nije uspela pronaći nikakve šupljine u zoni zabranjenog leta, koju je nametnuo novi sistem sirijske odbrane dostavljen iz Rusije. Izraelci su se ponadali da bi mogli od Rusa da dobiju sigurnosne kodove za sirijske rakete. Rusija je, sasvim jasno, odbila da im ove kodove preda.
Koji su to elementi automatizovanog upravljanja sirijskim vazdušnim prostorom koji sprečavaju Izraelce i Amerikance da se ponašaju kako su navikli? Sirija je dobila 6 do 8 S-300 / PMU2 raketnih sistema, sa akcionim dometom od 250 km. Rakete garantuju sigurnost sopstvenim avionima, kao i sirijskim vojnim (kopnenim) ciljevima. Međutim, same rakete i nisu najvažniji element ove slagalice.
Upravljanje je osigurano automatizovanim sistemom upravljanja, Poljana D4M1. Uloga automatizovanog sistema upravljanja je interfejs neophodan za rad sirijskih vazdušnih jedinica i sredstava protivvazdušne odbrane u isto vreme.
Poljana D4M1 može da pokrije površinu od 800 h 800 km [površina nešto veća od Francuske, prim. Rado Mir], prateći na monitoru do 500 vazdušnih ciljeva i balističkih raketa a aktivno pratiti 255 od njih. Upravo zahvaljujući Poljana D4M1, komandni centri vojske Sirijskih vazduhoplovnih snaga takođe primaju eksterne informacije od ruskog aviona A-50U (ruski AVAKS) i ruskih satelita za nadzor.
U memoriji računara servera Poljana D4M1 pohranjeni su radarski odrazi svih mogućih vazdušnih ciljeva, uključujući i krstareće rakete i svakako, navodno „nevidljivi“ avion F-35.
Kada radar u Siriji detektuje vazdušnu metu, automatizovani sistem Poljana D4M1 objavljuje informacije svim radarima za detekciju i sistemima za vođenje aviona, kao i sirijskoj (i ruskoj) protivvazdušnoj artiljeriji. Jedanput identifikovani, vazdušni ciljevi se automatski dodeljuju kome treba za obaranje. Ovaj automatizovani sistem osigurava da čak i najstarije sirijske rakete iz sovjetske ere (S-200, S-75, S-125, itd.) budu gotovo jednako precizne kao i raketa S-300.
[“Nevidljivog“ F-117a iznad Buđanovaca je oborila upravo srpska S125-Neva.
Mreža Poljana D4M1 takođe uključuje i sledeće borbene sisteme:
• Krasuha-4 za ometanje radara na tlu,
• AVAKS avione
• izviđačke avione sa ili bez pilota.
* [uključujući i sisteme dalekog dometa kao što su S-300, srednjeg kao što je Buk-M1 i sistemi kratkog dometa kao što je raketni sistem Tor-M1, Tunguska, Kvadrat, Šlem…]
Mreža takođe uključuje R-330Ž «Žitelь» (Zhitel R-330ZH) sisteme za ometanje NAVSTAR (GPS), aparata za navigaciju. Ovo je standardna oprema kod savremenih sredstava za napad (avioni, helikopteri, krstareće rakete, vođene bombe, itd.).
[adsenseyu4]
Da vidimo, šta imamo kao posledicu toga što Rusija sprovodi automatizovano upravljanje sirijskim vazdušnim prostorom?
Američke vojne baze u Siriji sastoje se uglavnom od trupa za specijalne operacije. Pod time podrazumevamo laku pešadiju, bez ikakvih pratećih oklopnih jedinica kao podrške.
Zbog toga, oni ne bi mogli da odbrane od sirijske vojske podržane vazduhoplovnim snagama bilo šta na da imaju raspoređeno na zemlji. Spoznaja da američko vazduhoplovstvo neće moći da se provuče kroz baražnu sirijsku protivvazdušnu paljbu bez neprihvatljivih gubitaka, svaku američku intervenciju automatski čini neprikladnom.
Upravo zbog toga su SAD i objavile da će početi sa povlačenjem 2.000 vojnika iz Sirije. Istovremeno se Turska, uz podršku Rusije, sprema da pokrene novu ofanzivu protiv kurdskog IPG-a u severnoj Siriji.
Ove nove okolnosti osiguravaju da se sirijska vojska neće sukobiti sa turskom. IPG, obučena i podržana od strane Sjedinjenih Država, ubrzano ostaje bez teritorija koje je preuzela od Islamske države, a koja je ista svojevremeno preotela od Sirije.
(Srbin.info)
