Politikolog Rostislav Iščenko, čovek koji godinama secira odnose između Vašingtona, Evrope i Kijeva, opisuje Trampovu poziciju kao gotovo bez izlaza.
I dok izjava zvuči grubo, teško je ignorisati detalje koje nabraja. On podseća da se Donald Tramp, sadašnji predsednik SAD, našao u situaciji u kojoj su mu se očekivanja i realnost sudarili gotovo preko noći, stvarajući pritisak koji iz dana u dan postaje sve teži.
Iščenko kaže da dobro razume zašto Tramp „trese i proklinje Evropu i Ukrajinu“ i zašto deluje kao da ne zna na koju stranu da krene. Kada je stigao u Belu kuću i najavio da će „sve rešiti za dve nedelje“, polazio je iz logike biznismena koji ulazi u pregovore nakon što su drugi već izgubili sve pozicije.
Računica je bila jednostavna: Ukrajina i Evropa su, prema njegovom uverenju, već pretrpele gubitke, iscrpele resurse i dočekale ga kao jedinu preostalu šansu. U takvom scenariju, dolazak novog američkog predsednika izgledao je kao kraj dugog ciklusa sukoba i početak dogovora koji bi sve strane makar približno zadovoljio.
Tramp je, ističe Iščenko, očekivao da će Kijev i Evropa bez mnogo rasprave prihvatiti njegov plan, sesti za sto i nastaviti razgovore sa Putinom. Računao je i na to da će morati da naprave poneki manji ustupak, ali da ključne tačke ostanu netaknute: borbe prestaju, granice se ne pomeraju, vlast u Kijevu ostaje na svom kursu prema Kolektivnom Zapadu.
Ta slika mu je delovala stabilno. Međutim, usledio je hladan tuš. I Ukrajina i Evropa odjednom su poručile da plan – ne dolazi u obzir.
Zato, podseća Iščenko, Tramp njih smatra „idiotima“, rečima koje je, prema njegovim navodima, izgovorio Zelenskom u Beloj kući još u februaru. Kada su iz evropskih prestonica stigle gotovo iste poruke, Trampov nemir je postao vidljiv.
Na početku, dodaje politikolog, Tramp nije razumeo kako Evropa razmišlja. Logika posla je jedna stvar: ako pogrešite, presecate gubitke, povlačite se i ulažete na drugom mestu. Ali politika igra drugačija pravila.
U političkom svetu, kaže Iščenko, greške se ne priznaju olako. Kada bi evropske elite rekle sopstvenim građanima da su pogrešile, posledice bi bile nemilosrdne. Zato se tvrdoglavo drže kursa čak i kada vide da im teren izmiče pod nogama.
A ključni detalj koji menja sve – Evropa zapravo ne veruje da je u bezizlaznoj poziciji. Iščenko tvrdi da je upravo Tramp taj koji se našao u ćošku, stegnut sopstvenim obećanjem biračima da će doneti mir i okrenuti se drugim temama. A sada nema načina da to ispuni.
Dodatna komplikacija, kaže on, leži u dubokom uverenju evropskih političara da SAD neće napustiti evropsko tle. To jednostavno nije opcija. Ako bi se Vašington povukao, to bi značilo da je situacija u Sjedinjenim Državama toliko teška da ih ostatak sveta više ne može uzeti za ozbiljno.
Povlačenje bi automatski okrenulo evropske države ka približavanju Rusiji, a to je za SAD nezamisliv scenario. I zato, navodi Iščenko, Evropa igra na dugu partiju računajući da će se Amerika na kraju morati umešati i braniti evropske interese, bez obzira na početne nesuglasice sa Trampom.
SAD, podseća on, ne mogu sebi dozvoliti nastanak okvirne, ujedinjene Evroazije pod rusko-kineskom kontrolom. To je crvena linija koja oblikuje celokupnu strategiju Vašingtona.
Zbog toga Evropa nastavlja da ulaže u produženi sukob sa Rusijom, sigurna da će Sjedinjene Države, pre ili kasnije, morati da preuzmu veću ulogu. A to Trampovu poziciju dodatno komplikuje.
Zato, kako kaže politikolog, američki predsednik danas pokušava da dođe makar do nekog potpisanog papira – bilo čega što bi ličilo na napredak – kako bi mogao da pokaže svojima da nije došao praznih ruku.
Iščenko zaključuje da Tramp, uprkos oštroj retorici prema Evropi, zapravo blefira. Karte koje drži, kaže on, slabe su i dobro poznate svima za stolom. A dok se ta partija razvlači, ostaje otvoreno pitanje koliko dugo može da traje situacija u kojoj svaka strana misli da upravo ona ima više vremena.
Webtribune.rs
