Dve godine od prvobitne ideje Žan-Kloda Junkera o stvaranju evropske vojske, francuski predsednik Emanuel Makron ponovo je pokrenuo to pitanje, s tim što ga je podržala i nemačka kancelarka. O tome šta je uticalo na tu njihovu odluku bilo je reči u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
Plan o zajedničkoj evropskoj odbrani dugogodišnji ambasador Srbije Darko Tanasković vidi kao deo strategijske projekcije Makrona, koja je ubrzana zbog ponašanja američkog predsednika i njegove administracije. Ideja o evropskoj vojsci odgovara viziji koju Makron nastoji da afirmiše, a kojoj Tanasković ne vidi perspektivu.
„Politički gledano, to je zaoštravanje odnosa SAD i EU, koje je od dolaska Trampa na vlast postalo očigledno. On je ogolio američki stav i saopštio ga na veoma brutalan način, a to je da zemlje EU moraju da izdvajaju novac za svoju bezbednost, odnosno za Alijansu. Tramp je protiv multilateralizma u celini, i EU ne posmatra kao simpatičnu aglomeraciju država. Veliko je pitanje ko će slediti francuskog predsednika, jer takozvani ’novi‘ NATO na istoku Evrope ne razmišlja o evropskoj vojsci, već o zaštiti NATO kišobrana“, rekao je Tanasković.
General-major u penziji i predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma prof. dr Mitar Kovač kaže da, kao vojnik, sve ono što se kaže javno posmatra skeptično. On deli mišljenje da postoje nesuglasice evropskih lidera sa američkim oko finansiranja Alijanse, ali dodaje da evropska vojska nikako ne bi mogla da se formira bez odobrenja Vašingtona, jer ne postoje zajednički interesi zemalja-članica.
„Veliko je pitanje motiva — od koga Evropa treba da se brani u vojnom smislu? Jedino što bi došlo u obzir jeste da ta vojska bude podsistem Alijanse, tako bi i obaveštajno-izviđački rad, logistika, ali i proizvodnja naoružanja mogli da ostanu u sličnom sastavu kakav postoji i danas“, rekao je Kovač.
Što se tiče intervencionističkih planova evropske vojske, predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma kaže da je svima poznato da nijedna višenacionalna zajednica nije uspela da rešava unutrašnje probleme vojskom. Dodaje da bi ona bila namenjena eventualno za male države Unije ili one koje tek treba da postanu njen deo. Takav mehanizam kontrole, supervizije i izvesne pretnje nad tim malim narodima, mogla bi da bude realnost. Još opasnije je, prema Kovačevom mišljenju, što bi takva vojska bila prvi ešalon NATO-a ukoliko opstane postojeća podela u Evropi i takav izazov za vojno rešavanje sukoba duž linije podele.
[adsenseyu1]
Dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije naglašava da je francuski predsednik istupio pomalo nespretno sa svojom idejom nacionalizma, kritikujući na neki način i Trampa, i da se u tom zapadnom savezu zna ko je stariji brat, a to su SAD. Ne treba, međutim, zaboraviti, kaže Zečević, da Francuska ima nuklearne snage, što Trampu odgovara, jer revnosno troši novac na odbranu, za razliku od ostalih država koje samo koriste američki štit.
Makron pokušava ovom idejom o evropskoj vojsci da povrati deo popularnosti koja mu drastično pada, kaže Slobodan Zečević, ali naglašava da mu to teško ide, jer Francuzi pre svega gledaju ekonomsko-socijalnu situaciju.
„Dugo godina u francuskoj spoljnoj politici postoji ideja izgrađivanja evropskog suvereniteta, a jedan od tih segmenata je i izgradnja evropske armije koja bi bila nezavisna od SAD, Kine i Rusije“, objašnjava naš sagovornik.
On podseća da je De Gol pedesetih godina prošlog veka minirao ideju o zajedničkoj evropskoj odbrambenoj zajednici zbog očuvanja francuskog suvereniteta, kasnije je ipak napravljena jedna nemačko-francuska brigada „Evrokor“, a danas postoji i Evropska agencija za naoružanje, gde pokušavaju da racionalizuju troškove u toj oblasti.
Dosad, prema Zečevićevim rečima, Francuska nije imala na koga da se osloni, jer je Nemačka izgradila sopstvenu moć, između ostalog i na osnovu toga što nije izdvajala za odbranu. Sada se situacija promenila jer je Tramp zapretio da neće više da toleriše nemačko neplaćanje i Makron je za ideju evropske vojske dobio neočekivanu podršku Angele Merkel. Ipak, iako naizgled postoji volja da se formira zajednička odbrana, Zečević sumnja da će Francuska pristati da stavi svoje nuklearno naoružanje pod nadležnost evropskih institucija.
Kao glavne razloge zbog kojih je evropska armija neophodna Makron je apostrofirao Kinu, SAD i Rusiju, a prema mišljenju prof. dr Mitra Kovača, to su proizvoljnosti koje čak ni laici ne prihvataju kao realnost.
„Ne vidim da je Amerika istinski i potencijalni neprijatelj Evropi, niti da Rusija i Kina imaju ekspanzionističke ideje koje se izmišljaju“, rekao je Kovač.
Ovaj stručnjak dodaje da Evropa ima resurse da proizvede osnovne modele svih vrsta naoružanja, ali da nema u istraživačkim i konstruktivnim oblastima prava rešenja da bi bila takmac najrazvijenijim silama savremenog sveta. Zbog toga, Kovač veruje da će većina zemalja svoje naoružanje i tehniku potražiti u SAD. On, međutim, ostavlja otvoreno pitanje kako će se neke naredne garniture vlasti odnositi prema pitanju zajedničke vojske, koja podrazumeva gubljenje nacionalnog identiteta, ali i prema NATO-u i SAD kao suverenim zaštitnicima.
Što se Srbije tiče, Tanasković kaže da je irelevantno da li se ta vojska formira ili ne. Naša zemlja treba da radi na jačanju sopstvene odbrane i da zadrži vojno neutralan status.
Nataša Milosavljević (Sputnik)
