Gurati jednu pogibeljnu ofanzivu sa još daleko većim brojem žrtava je opasno, kao što je vrlo opasna retorika da Rusiju treba vojno poraziti, na bojnom polju.
To za Sputnjik kaže nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke, Miroslav Stojanović komentarišući izjavu nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, koji smatra prihvatljivim ograničene napade Ukrajine na rusku teritoriju.
Odmah je, naravno, usledio odgovor iz Moskve.
Pistorijus bi i napad na Rusiju
„Nemac koji želi napade na Rusiju, mora da bude spreman na paradu u Berlinu“, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev. Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova je nemačkom ministru odbrane sugerisala da zapamti šta je izjavio.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Nemac, izgleda, nije mnogo razmišljao o vojničkim dometima njegove preporuke, zaboravljajući kako su se njegovi sunarodnici proveli kada su to pokušali. Još manje je razmišljao šta bi takav potez doneo Ukrajincima.
[adsenseyu1]
Zašto je onda Ukrajinu savetovao da preduzmu samoubilački potez?
„Novi ministar odbrane došao je da razbije tu neku vrstu uzdržanosti koju je pokazivala njegova prethodnica Kristin Lambreht i da se pomalo takmiči sa drugim radikalnim zahtevima koji najčešće dolaze iz Poljske i baltičkih zemalja, u smislu da treba ofanzivnije retorički nastupati. I on forsira tu ideju da Ukrajinci treba konačno da krenu u neku vrstu kontraofanzive, ili ofanzive, jer se polako spušta temperatura oko solidarnosti“, kaže Stojanović za Sputnjik.
Da oružje i pare nisu slati uzalud
On smatra da se već oseća jedna vrsta zamora u zemljama koje su do sada izdašno pomagale Ukrajinu i finanijski i oružjem i da im je zato potreban neki znak da to oružje koje šalju može da se upotrebi efikasno, da bi pomoć onda mogla ponovo da pristiže.
[adsenseyu4]
„Sada ta retorika treba da pripremi javno mnjenje za pojačanu dozu solidarnosti koja znači pojajačanu dozu isporuka i finansijskih odricanja. Pošto su naravno sada cene svuda visoke, oseća se to neraspoloženje. U samoj Nemačkoj su štrajkovi upozorenja što je neka vrsta znaka da Nemačka može da uđe u ono u šta nikada nije, jer ona nije poznata po štrajkovima širih razmera“, ističe naš sagovornik.
On podseća da je u Nemačkoj već bilo nekoliko tih štrajkova upozorenja i to na vrlo osetljivim tačkama kao što je avionski i željeznički saobraćaj, koji mogu da parališu velike delove zemlje.
Konkurentnost nemačke privrede je oslabila u odnosu na druge zato što je njena moć počivala na jeftinim i sigurnim ruskim energentima. Sada se oni kupuju znatno skuplje na razne strane, što će se, kako kaže, tek osetiti u privredi.
Kad i Nemci štrajkuju
Do sada su, napominje on, trošeni energenti iz rezervi kupljeni ranije po nižim cenama, koji nisu potrošeni zahvaljujući blagoj zimi. Tek sada će se taj talas korišćenja skupih energenata odraziti u privredi i vrlo je moguće da dođe do talasa štrajkova koji jakoj privredi kakva je Nemačka nikada nisu odgovarali, kaže Stojanović.
U takvoj situaciji treba opravdati dodatne finanijske izdatke, kojih će sigurno biti.
„Što se Pistorijusa tiče, on je došao da pojača tu poziciju osetljivog sektora Ministarstva odbrane, jer je Nemačka napravila veliki zaokret u militarizaciji spoljne politike, ne samo u odnosu na Ukrajinu. Prvi put u posleratnoj istoriji izdvojila je astronomsku svotu od 100 milijardi evra za opremu Bundesvera koji je dosta zapušten kao vojna formacija. A to je korak koji je dosta nepredvidiv kud bi sve mogao da okrene“, smatra dobar poznavalac prilika u Nemačkoj.
Opasna retorika
Na pitanje da li je Pistorijusova izjava o ograničenom napadu na Rusiju puka retorika ili bi s obzirom na očekivanja da se vidi konkretniji rezultat tih velikih davanja Ukrajini do njega ipak moglo da dođe, Stojanović nema dilemu.
„Ovo što Zapad požuruje Ukrajinu da krene sa jednom malo ozbiljnijom ofanzivom da bi imao neku vrstu šlagvorta da šalje jaču pomoć, veoma je pogibeljna situacija za samu Ukrajinu. Videlo se iz papira koji su procureli iz američkog ministarstva odbrane da Ukrajina nije u stanju da na vojnom planu nešto ozbiljnije učini. A gurati je u jednu pogibeljnu ofanzivu sa još daleko većim brojem žrtava takođe je opasno. Kao što je vrlo opasna ta retorika da Rusiju treba vojno poraziti, na bojnom polju“.
Pogotovo što Nemačka, izgleda, još nije zaključila ni svoju veliku gubitničku priču iz prethodnog rata i što, kako kaže naš sagovornik, bez obzira na taj privid velike solidarnosti u odnosu prema Ukrajini, raskoli u EU počinju da se javljaju na vrlo osetljivim tačkama.
A nisu završili ni sa prošlim ratom
U ovom času ponovo varniče odnosi između Nemačke i Poljske između kojih je uvek delikatan odnos. Po mišljenju Stojanovića, varničiće još jače do parlamentarnih izbora koji su iduće godine u Poljskoj.
Iako je nemački predsednik Valter Štajnmajer pre nekoliko dana bio u Varšavi povodom obeležavanja 80 godišnjice pogibeljnog ustanka u Varšavskom getu u kome je bilo izolovano oko 450.000 Jevreja iz cele Poljske i molio za oproštaj za zločine koje su Nemci počinili, Poljska je i dalje nezadovoljna.
Traži veliki iznos od 1300 milijardi evra za ratnu odštetu i ne odustaje od toga, podseća Stojanović.
I maltene u istom danu kada je nemački predsednik molio za oproštaj zbog žrtava nemačkog nacizma u Drugom svetskom ratu u kome je Berlin kapitulirao tek kada su Rusi pobednički umarširali u Berlin, nemački ministar odbrane poziva na napad na Rusiju…
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
