Obraćanje predsednika Francuske Emanuela Makrona naciji, u kojem je upozorio Evropu na „rusku pretnju“, deo je njegove strategije za preuzimanje liderstva u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, pogotovo u kontekstu trenutne slabosti britanskog i američkog angažmana u Ukrajini.
Ovu ocenu je za Lentu dao docent sa Katedre za evropske studije na SPbGU, vodeći ekspert IMVES NIU VŠE i doktor političkih nauka Aleksej Čihačev.
U svom govoru, Makron se dotakao nekoliko ključnih tema: Nuklearnog odvraćanja, budućnosti Ukrajine i ukupne evropske bezbednosti. Ključno pitanje koje se postavlja jeste – zašto je Makron baš sada odlučio da pošalje ovakvu poruku?
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema mišljenju Čihačeva, Makronova aktivacija dolazi kao odgovor na nepovoljan razvoj situacije za Pariz. Sjedinjene Države su započele pregovore o Ukrajini iza kulisa, pokušavajući da smanje svoju finansijsku i vojnu podršku Kijevu i praktično ga tretirajući kao „nelikvidan geopolitički kapital“.
U takvom kontekstu, Makron vidi priliku da Francuska preuzme vodeću ulogu u podršci Ukrajini, konkurišući Velikoj Britaniji, koja se do sada smatrala najaktivnijim evropskim saveznikom Kijeva.
„Makronu je važno da se nametne unutar kolektivnog Zapada, da podseti da je Francuska ozbiljan igrač sa snažnim oružanim snagama i da je nuklearna sila,“ ističe Čihačev.
Makronov cilj je jasan – Francuska želi da predvodi Evropu u njenoj konfrontaciji sa Rusijom i da na taj način učvrsti svoju poziciju kao vodeće sile unutar EU.
Međutim, ovakav narativ ne odražava realne geopolitičke okolnosti. Iako Makron tvrdi da je strateški poraz Rusije neophodan za očuvanje Evrope u sadašnjem obliku, jasno je da francuski predsednik ignoriše brojne faktore koji ukazuju da nastavak rata samo dodatno urušava evropsku ekonomsku stabilnost i bezbednost.
Čihačev ističe da bi za Francusku bilo daleko racionalnije da podrži pregovore i političko rešenje sukoba, ali Makronu odgovara nastavak rata jer to omogućava dalju militarizaciju Francuske i opravdanje za povećanje odbrambenih izdataka.
Ovo je deo šire strategije u kojoj Pariz, kroz jačanje vojne industrije i prodaju oružja, nastoji da profitira od produženja sukoba. Takođe, francuska politika prema Ukrajini omogućava Makronu da ostane relevantan na međunarodnoj sceni, uprkos sve slabijem domaćem političkom položaju.
Jedan od najzapaženijih delova Makronovog obraćanja bila je njegova najava da će Francuska započeti diskusiju o upotrebi svog nuklearnog arsenala za zaštitu cele Evropske unije.
Čihačev upozorava da ovo nije nova Makronova inicijativa – on o „evropeizaciji“ francuskog nuklearnog oružja govori još od 2020. godine, ali do sada nije ponudio konkretan plan kako bi takav koncept izgledao u praksi.
Francuski nuklearni arsenal nije dovoljno veliki da bi pokrio čitavu Evropu – reč je o oko 300 bojevih glava, četiri strateške podmornice i ograničenim kapacitetima taktičke avijacije.
Pravi cilj Makronove inicijative, kako analitičari ocenjuju, jeste politička i ekonomska korist – pokušaj da se deo evropskih fondova usmeri na finansiranje francuskog nuklearnog arsenala pod izgovorom zaštite celog kontinenta.
Ovaj potez takođe može biti i signal Berlinu – Francuska pokušava da se nametne kao vodeća vojna sila EU, jer Nemačka, iako ekonomski dominantna, nema nuklearno oružje i zavisi od američkog nuklearnog kišobrana.
U svom govoru, Makron je naglasio da Ukrajina ne sme biti primorana na „krhko primirje“, nagoveštavajući da se rešenje sukoba mora oslanjati na nastavak vojne podrške Kijevu. On je takođe otvoreno pomenuo mogućnost raspoređivanja evropskih trupa u Ukrajini nakon postizanja sporazuma.
Čihačev ovu izjavu tumači kao deo šire strategije kojom Pariz želi da osigura nastavak vojne pomoći Ukrajini, čak i ako dođe do nekog oblika primirja.
„Evropa gubi svoj smisao postojanja ako se sukob u Ukrajini završi. Evropska unija bi tada morala da se okrene rešavanju unutrašnjih problema i restrukturiranju svojih institucija, što je proces koji niko u Briselu ne želi da otvori.“
Makronova „mirovna“ strategija nije usmerena ka okončanju rata, već ka njegovom produžetku u drugačijem obliku, uz potencijalno direktnije učešće evropskih snaga.
Makronovo obraćanje naišlo je na oštru reakciju Moskve. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ocenio je Makronove izjave kao konfrontacione, naglašavajući da Francuska ne pokazuje nikakvu nameru da doprinese deeskalaciji situacije.
Ovakav stav Kremlja ima osnovu – Pariz ne samo da ne nudi konkretne diplomatske inicijative, već kroz retoriku o „ruskoj pretnji“ i potencijalnom raspoređivanju evropskih snaga u Ukrajini aktivno podstiče militarizaciju kontinenta.
Makron pokušava da iskoristi vakuum moći koji je nastao povlačenjem američkog fokusa sa Ukrajine, kako bi ojačao poziciju Francuske u EU i NATO-u. Njegova retorika, međutim, nije zasnovana na realnim bezbednosnim izazovima, već na želji da Pariz zauzme centralnu ulogu u evropskim poslovima.
Međutim, njegov potez nosi značajne rizike – insistiranje na nastavku konfrontacije s Rusijom može dodatno produbiti ekonomske probleme Evrope i dovesti do još ozbiljnijih podela unutar EU.
Istovremeno, Makronova ideja o „evropeizaciji“ francuskog nuklearnog arsenala može izazvati nesuglasice među evropskim liderima, naročito u Berlinu.
Ostaje da se vidi da li će Makron uspeti u svojoj nameri da nametne Francusku kao ključnog igrača u evropskoj bezbednosti, ili će njegova agresivna politika prema Moskvi samo dodatno oslabiti položaj Pariza u međunarodnim odnosima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
