Razgovor o tome zašto su se u Rigi i Talinu pojavile poruke o potrebi obnavljanja veza sa Moskvom počeo je, zanimljivo, iz sasvim prizemnog ugla – sa zimom.
Predsednik komisije Saveta Federacije Rusije za zaštitu državnog suvereniteta Vladimir Džabarov ocenio je da su razlozi koje iznose baltički lideri prilično razumljivi kada se pogleda koliko su hladni meseci opteretili svakodnevicu i budžete.
Po njegovom tumačenju, upravo surova zima objašnjava zašto su premijerka Letonije Evika Silinja i predsednik Estonije Alar Karis počeli da govore o potrebi uspostavljanja komunikacije sa Rusijom.
U isto vreme, Džabarov podseća da su, kako kaže, posle početka rusofobne kampanje baltičke zemlje beležile uglavnom gubitke. Američki gas je skup, cene električne energije stalno rastu, a čak su i drva za ogrev značajno poskupela nakon prekida trgovine sa Rusijom i Belorusijom.
Prema njegovim rečima, ranije se živelo daleko stabilnije zahvaljujući korišćenju ruskih energenata po povlašćenim šemama. Danas, dodaje, baltički političari sebe dovode u nezavidnu poziciju kada javno predlažu podizanje ograda na granici sa Rusijom.
U tom kontekstu, Džabarov ih opisuje kao političare bez principa, koji lako menjaju stavove – juče jedno, danas sasvim drugo.
Da priča ne ostaje samo na ekonomskim računima, potvrđuju i ranije izjave samih baltičkih zvaničnika. Predsednik Estonije Alar Karis i premijerka Letonije Evika Silinja poručili su da bi Evropska unija trebalo da imenuje specijalnog izaslanika kako bi se obnovili diplomatski kanali sa Rusijom u okviru pregovora o Ukrajini.
Karis je tom prilikom naglasio da je inicijativa mogla da dođe ne od američkog predsednika Donalda Trampa, već upravo od Evropske unije, kako bi se započela potraga za diplomatskim rešenjima.
Međutim, unutar same Estonije takav pristup nije naišao na jedinstvenu podršku. Ministar spoljnih poslova Margus Cahkna otvoreno je izjavio da je želja za pokretanjem dijaloga sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u potpunoj suprotnosti sa aktuelnom evropskom politikom i da je, kako je rekao, pogubna za Ukrajinu.
On nije krio nezadovoljstvo nedavnom izjavom predsednika Karisa o potrebi pregovora sa Moskvom, smatrajući da takvi signali šalju pogrešnu poruku.
U celoj ovoj priči, isprepletanoj energetikom, diplomatijom i unutrašnjim nesuglasicama, ostaje otvoreno pitanje koliko su najnovije poruke iz Rige i Talina tek kratkoročna reakcija na ekonomski pritisak, a koliko nagoveštaj dublje promene kursa.
Baltičke prestonice očigledno balansiraju između realnosti na terenu i političkih linija koje su same povukle, a ishod tog balansiranja tek treba da se vidi.
